Majstori, majstori

Majstore zatekoh
na vrhu stare pokrajine
menjaju olovni crep
majstori na kopu
majstori unutra
majstori, majstori
ko vas je zvao
zašto dirate moju Trepču
na kojoj stoji ruda bela
na kojoj rastu olovo i cink
moj narod u podnožju dugog veka
zašto ste mi rudnik zauzeli
zašto ste napali
zakonima, amandmanima
Briselskim sporazumima
majstori, majstori
izlazite, pustite me
da sam pokrajinu uređujem.
Ne čuju oni
ukucavaju moj potpis na sporazum
farbaju mojim mastilom
iznose iz mog srca Srbije
kombinat stari
nepodnošljivi majstori
njih 120 sede na meni jednom.
Doći će, kažu, iz Evrope čuven gost
loviće maglu po šumarcima
sa tvojom će se zemljom sudarati
mora da bude kao iz bajke
evo tebi mediji
češljaj smeh u njima
lice ti je poduprto
olovnom tugom.
Majstori, majstori
šta ste učinili
to više nije moja zemlja
to moj gost više nije
to više nisam ni ja.

Nakon što je ministrima i državnom vrhu izrecitovao stihove ove tužne pesme, srpski premijer se srušio na sto od umora, dok je Marko Đurić gunđao nešto o Savetu bezbednosti, a Tomislav Nikolić vikao: Ima da pocrkaju svi! Tuga kao takva obuzela je sve ministre u Vladi nakon što je kosovski parlament odlučio da prisvoji kombinat Trepču. Nije naše državnike obuzela tuga zbog te informacije, već ih je razoružala nemoć pred dilemom kako narodu otkriti činjenicu da smo takav sporazum već odavno potpisali u Briselu.
Šta da radimo, kako da sačuvamo Trepču dok majstori, koje niko nije zvao, napadaju naš južni dom i šta ako sutra odluče da nam uzmu i Uvac, Đavolju varoš, Taru, Đerdap, Đokovića i novu ogradu oko Doma Vojske u Novom Sadu? Jedno od rešenja je da angažujemo ljude u fantomkama da tokom noći bagerima sruše kombinat kako ne bi neprijateljima pao u ruke. Možemo da zamolimo Putina da nam pošalje veću i lepšu Trepču, a možemo i da pozovemo grafologa da dokaže da je potpis na odluku kosovskog parlamenta falsifikat. Ako ni to ne uspe, proglasićemo srpskom teritorijom sve što je do linije Peć-Đakovića-Prizren-Gnjilane. A ako ni to ne uspe, ostaje nam da svom narodu koji dole živi obećamo da ćemo povratiti Trepču za dve, najdalje dve i po godine. A do tada, možemo kukati po novinama, emisijama i na konferencijama za medije dok su nam lica poduprta olovnom tugom.

Doći će, kažu, čuven gost, a to može biti samo naplata za sve gluposti iz devedesetih godina u kojima je učestvovao i pomenuti vlasnik kuće, čiju su južnu stranu majstori odlučili da preurede.
Majstori, majstori
šta ste učinili
to više nije moja zemlja
to moji političari više nisu
to više nismo mi.