Broz naskroz

Poštovani gospodine Broz, Izvinjavamo se što Vas ovih dana uznemiravamo u Vašem večnom cvetnom počivalištu. Još će četiri godine proći do obeležavanja četiri decenije od kad Vas više među nama nema, te se sigurno pitate otkud sad Vi u našim mislima. Da, svesni smo da se – otkad ste Vi otišli na beskonačno druženje sa Marksom, Engelsom, Lenjinom i Staljinom – na ovim prostorima svašta ispodešavalo: protutnjalo je par ratova, jedan pad istočnoevropskog komunističkog bloka i prateće mu ideologije, tri raspada tri različite zajedničke države, pet radikalnih promena vlasti u Srbiji, a u toku su i dve industrijske revolucije i jedna svetska ekonomska kriza, istovremeno. Vraćati se na Vas kao temu svakako je anahrono, ali izgleda da za to ima razloga. Evo da pokušamo da objasnimo i koji su. U momentu kad ste Vi umrli, neki pametnjaković je naše živote ukrasio sloganom “I posle Tita – Tito”. I tako nas na izvestan način istovremeno i prokleo i predvideo nam budućnost. Pa još uvek ne možemo da se otarasimo „privrednog gigantizma“ Vaše nefunkcionalne samoupravne ekonomije, koja svoje nadrealno postojanje duguje stranim kreditima i deviznim doznakama gastarbajtera. Preskočićemo to da se raspala država koja je bila onakva kakvom ste je pravno i organizaciono ostavili za sobom, ali teško možemo da preskočimo činjenicu da je posle Vas ostao žal za „onim vremenima“, koji je razumljivo nekritičan prema pitanju da li sve što nam se desilo u poslednjih skoro pola veka – dugujemo upravo tim vremenima i takvom životu. Optimizam sećanja je čudo, pa se nije mnogo ni razmišljalo o tome šta „I posle Tita – Tito“ zapravo znači. Taj mit o fantastičnom životu, životu življenom za vreme postojanja Vašeg rentiranog i romantizovanog ideološkog tampona postavljenog između dva suprotstavljena bloka, posebno je živ među starijom populacijom, opravdano nostalgičnom za „onim vremenima“. Izolovano sećanje na veći standard od svakog žitelja Istočne Evrope dovoljan je osnov da se izgradi Vaš posthumni kult, svojevrsni sarkastični dodatak na kult koji je postojao za vreme Vašeg života. O tadašnjem nepostojanju ove zbunjujuće i preglasne mešavine medija, kriminala, krvoločnosti i pohlepe tek da ne govorimo, svako ko je u miru i mlad živeo nekad, teško može da voli ova svoja starija, ružna i siromašna vremena. Elem, rečena nostalgična populacija, u zemlji čiji je glasač prosečne starosti od preko 44 godine života, potencijalno predstavlja dobrovoljne regrute u biračkoj armiji svakoga ko pretenduje na vlast u Srbiji. I kad sabereš dva i dva dobiješ sledeće: oni koji žale za Titom svakako će se obradovati novom Titu, a još više nekom poboljšanom modelu. Pa će i glasati za njega. I tako ste Vi ponovo u našim životima. Gotovo poluvekovno traganje za novim Josipom Brozom, a svakakve kandidate smo probali, ovih dana ponovo pokušava da dobije svoj rasplet. Okolnosti se nameštaju same: hladni rat se još jedared zahuktao, putevi se grade, neka nova industrijalizacija navodno uzima maha. Čak postoje i omladinci na radnim akcijama, doduše ne lupaju čekićem po pruzi nego mišem po komentarima na internetu. A ako tome dodamo i da je u toku neodlučni odabir velike sile za “odlučno Ne”, postoje šanse da će slagalica i poslednji svoj deo imati na mestu, te da ćemo konačno imati sliku za okačiti u svakoj školi i u svakoj uticajnijoj državnoj kancelariji. Ako nas radosno pitate da li to znači i da će biti kakvog Golog otoka i Udbe, da li će opet biti jedne partije, muzičkog zaklinjanja na neskretanje sa puta i Štafete mladosti, ne znamo da Vam odgovorimo, jer još nismo obavešteni o tome koji je opseg komparacije predviđen. Da li je delimični Broz ili Broz naskroz. Ali kad saznamo, javljamo. Štono biste Vi rekli, “ćim prije”.