Suđenje generalima, ipak, ovde

Početak septembra je vreme kada uobičajeno započinje novi politički ciklus. NIN razgovara sa predsednikom srpske vlade Vojislavom Koštunicom, u prvom intervjuu posle perioda letnjeg mirovanja i letnjih aktivnosti. Razgovor je vođen istog dana kada je u gostima bio Jon Ilijesku, kao i novi šef UNMIK-a Soren Jensen Petersen. “Zanimljiva je koncentracija Danaca u malom broju šefova UNMIK-a dosad. Od pet, dva su Danci. Ali, dobro...”, opaža premijer Koštunica.

Hoće li Srbi na izbore?

- Niko nema razloga za zadovoljstvo postojećim stanjem na Kosmetu. Uzmimo, na primer, izveštaj Hjumen rajts voča, koji je pisan vrlo odmereno, ali ocene u njemu su vrlo teške. Uvek su mi u sećanju, to sam pomenuo i Petersenu, reči na samom početku tog izveštaja, reči koje je izgovorio prognani Srbin iz sela Svinjare: da je u proteklim godinama imao prilike da sretne nebrojeno mnogo međunarodnih zvaničnika, da im iznese svoje pritužbe, da su oni napisali tone materijala, da su oni bili udaljeni od njega stotinu metara, ali njegove kuće nema. Čak nema nijedne sačuvane fotografije kako je izgledala ta kuća u kojoj je živeo četrdeset godina. I kaže - problem u ovom trenutku je gubitak poverenja.

Ako se za nekoliko godina nije uradilo dovoljno, onda se moralo to nadoknaditi u nekoliko meseci. Sad ispada da moramo to da nadoknadimo za nekoliko nedelja. Srbi imaju loša iskustva i sa izlascima i sa neizlascima na izbore za šta snosimo odgovornost i mi koji smo ih pozivali i upućivali šta da rade. Osnovni problem je što su Srbi u pokrajinskoj Skupštini manjina koja će uvek biti preglasana. Tu i tamo će intervenisati specijalni predstavnik generalnog sekretara.

Problem je valjda što ne mogu slobodno da odu do zgrade Skupštine.

- Naravno, zato u svim razgovorima sa stranim zvaničnicima neprestano ponavljam: od svih prava dajte Srbima pre svega pravo da se slobodno kreću. Jer, gospodin Petersen kaže: bezbednosna situacija se popravila. Kako se bezbednosne prilike mogu poboljšati ako nema slobode kretanja za Srbe i nealbance? Naša ideja je da pokušamo iz ideja u Planu Vlade Srbije, i iz drugih ideja da dođemo do samouprave za Srbe u okviru Kosova, saglasno načelima Rezolucije 1244.

Izgleda da se u realizaciji tog plana nije otišlo daleko?

- Videćemo, niz razgovora je vođen sa međunarodnim zvaničnicima koji su dolazili u Beograd, kao i sa članovima Kontakt grupe. Slobodan Samardžić i Aleksandar Simić obišli su sve metropole članica Kontakt grupe, sem Vašingtona.

U čemu se osporava Plan Vlade Srbije u zapadnim prestonicama?

- Pošto zapravo pravih protivargumenata nema, onda se govori o nečemu drugom. To je pomalo razgovor gluvih. Mi govorimo o tome da je potrebna samouprava za Srbe na Kosovu i Metohiji, a odgovara nam se da je pravo rešenje lokalna samouprava.

U Okviru za reformu lokalne samouprave koji je izradio Unmik, govori se o apstraktnim građanima Kosova i Metohije. Tu se ni u jednom jedinom trenutku ne pominju različite nacionalnosti na onaj način na koji se insistira na nacionalnostima u Bosni i Hercegovini. Ima se utisak da zapravo živimo u jednom srećnom, demokratskom, prosperitetnom, razvijenom društvu u kojem bi samo još malo trebalo poraditi na razvijanju lokalne samouprave. Sve ostalo je u redu. Nažalost, svi znamo da nije tako. I uveren sam da se problem ne može rešiti na taj način.

Šta je, u stvari, namera kad se odbija taj plan - samostalno Kosovo, podela Kosova?

- Čak i ako bi postojala neka jasna namera o bilo kakvom konačnom statusu Kosova, ona se u ovom času ne može dokazati. Ali ono što vidimo je da se na neki način ide linijom manjeg otpora. Neće da se zamere naciji koja je većinska na Kosovu, pogotovo ne ekstremnim elementima u njenim redovima.

Plan Vlade Srbije se u nekim krugovima ocenjuje kao plan podele Kosova?

- To je najbesmisleniji prigovor. Kako tako mala zajednica, još razbijena na Kosovu i Metohiji, može da izvrši podelu Kosova? Dakle, sve može biti pre, samo ne to. Ona se može samo povezati kroz neke institucije. Predlog za te institucije je dat u Planu Vlade Srbije.

Onda se tu još ističe i argument protiv etničke podele. Pa, etnička podela postoji u mnogim razvijenim demokratskim državama. Ona postoji, recimo, kao činjenica u Španiji i ne samo u njoj.

Zar nije argument, kad se govori o etničkim podelama: vratimo Kosovo u potpuni integritet Srbije?

- To je stvar konačnog statusa u smislu Rezolucije 1244.U ovom času mi pre svega i jednostavno pokušavamo da obezbedimo zaštitu ljudskih prava Srba i nealbanaca.

Rekli ste da je Samardžić obišao sve prestonice članica Kontakt grupe osim američke? Ima li to izvesnih problema u komunikaciji sa Vašingtonom?

- Mi smo imali mnogo kontakata sa Vašingtonom i njegovim zvaničnicima. Oni su vrlo često u Beogradu. Grosman, Ketlin Stivens i drugi. U Vašington se nije išlo jer su ti razgovori bili obavljeni ovde u Beogradu.

Problemi između Beograda i Podgorice u poslednje dve nedelje su naročito izraženi. Podgorica kao da pokušava da isprovocira Beograd na nekakvu svađu. Da li vi to ignorišete ili.

- Pre svega, smatram, da sve ono što bi kvarilo odnose između Beograda i Podgorice, nije dobro. Ukoliko ima kvaritelja tih odnosa, njima se ne treba pridružiti. Ja imam korektne i česte kontakte sa predsednikom državne zajednice Svetozarom Marovićem kao i sa predsednikom vlade Đukanovićem i predsednikom Vujanovićem. Zahvaljujući dosadašnjem zajedničkom radu, formirale su se sve institucije državne zajednice i mnoge od njih funkcionišu značajno bolje nego što je to bilo u prethodnom periodu. A kada je reč o nekim dilemama koje su se pojavile u javnosti, smatram da je dovoljno čitati Ustavnu povelju. Ona je potpuno jasna. Ima posebnu težinu. I kao što vidite, posle nekoliko ovako jačih izjava (da budem zaista vrlo obziran u njihovom kvalifikovanju da ni u čemu ne pogoršavam stvari), došlo je do vrlo rezolutnih izjava iz Brisela da je u Ustavnoj povelji sve veoma jasno. Ukoliko je predviđeno da se za dve godine održe izbori, oni se moraju održati. I posle toga postoji mogućnost, godinu dana kasnije raspisivanja referenduma. Mogućnost, ne obaveza.

Ustavna povelja ne predviđa ni na koji način preskakanje prve faze. Duboko sam uveren da Brisel ne bi mogao sebi da dopusti da zajednica koja se kvalifikuje za ulazak u Evropu, krši jednu vrstu sporazuma sa Evropom. Jer, Beogradski sporazum predstavlja i sporazum Beograda i Podgorice sa Briselom.

Potpredsednik vlade gospodin Labus baš ne drži do toga .

- Potpredsednik Labus prihvata da se Ustavna povelja mora poštovati. Na kraju krajeva, to se sve ispoljava u činjenici da je G17 plus predstavljen u sastavu izvršne vlasti državne zajednice, tj. u Savetu ministara ima svog predstavnika. To mnogo govori o celoj stvari.

Znači neće biti razgovora Vlade Srbije i Crne Gore o nekim izmenama, modifikacijama Ustavne povelje

- Može biti samo razgovor o sprovođenju Ustavne povelje. O tome se razgovaralo dosad uvek korektno.

Često se postavlja pitanje cene održavanja zajednice?

- Sa stanovišta nečega što bi bio dnevni proračun, svođenje računa u jednoj kafani, možda se ne bi isplatilo. Ali sa svakog šireg stanovišta se isplati. Smisao jedne države meri se po onome koliko je postojala, šta je uloženo u nju, na njenu budućnost. Šta će se dobiti kroz neko vreme? Većina tih čisto ekonomskih dnevnih kalkulacija pada u vodu. Činjenica je da postoje neke situacije u kojima čovek mora i da gubi kad je reč o državi da bi u jednom trenutku bio na dobitku. Hajde sad da primenim evropski aršin. To su integracije. Ako je cilj Srbije i Crne Gore evropska integracija, onda put ka tim evropskim integracijama ne može biti popločan srpsko-crnogorskim dezintegracijama.

Pa možda i može. Sve ide kroz dezintegracije, od Sovjetskog Saveza preko Jugoslavije.

- Evropa je bila mnogo podeljenija nekad nego što je danas. Ona je prolazila kroz jedan proces integracije decenijama. Zašto se i ovde neki takav proces ne bi odvijao? Zašto od početka to dovodimo u sumnju? Zašto članstvo u Evropskoj uniji jednog dana ne bi delovalo snažno integrativno na odnose između Srbije i Crne Gore? To je sve moguće.

Vlasti u Podgorici tvrde da Srbija ima probleme koje Crna Gora nema. Između ostalog, Haški tribunal.

- Haški problem je vrlo težak i specifičan i ulažemo veliki napor da ga rešimo, ali i da ga rešimo tako da dugoročno gledano ne napravimo još veći problem. Verujem da ćemo postići zadovoljavajuće rešenje ovog problema.

Vuk Drašković se zalaže za povlačenje naše tužbe pred Međunarodnim sudom i time je usamljen ne samo unutar vlasti nego uopšte u Srbiji?

- U formalnom smislu, mislim da su tu stvari potpuno logične. Imamo proces koji je u toku. I zašto na bilo koji način remetiti proces i dovoditi u pitanje pre njegovog ishoda nešto što je ozbiljnost države.

Zar se moralo čekati da SPS i radikali, a niko iz vladajuće koalicije, kažu Draškoviću da to nije u redu ?

- Moja lična procena je da je najmanja šteta bila ne otvarati to pitanje. Kad se to već desilo, onda je možda ćutanje bilo najbolji odgovor.

Drašković to ne pokreće kao predsednik partije, nego kao ministar inostranih poslova?

- Postoji Savet ministara koji je vlastan da se u bitnim stvarima izjašnjava i da tek nakon toga ministri obrazlažu stav vlade.Tu je iznad svega i Skupština Srbije i Crne Gore. Naravno i na žalost odstupanja od ovog pravila bilo je i u funkcionisanju Vlade Srbije i pojedinih ministara koji su katkad izlazili u javnost sa svojim izjavama, a da one prethodno nisu prošle proveru i bile usaglašene, odnosno oko njih nije bila postignuta saglasnost u Vladi Srbije.

Ali vaša vlada je smenila prethodnu vladu zbog njihovih grešaka. Vi ponavljate, mnoge greške. Postoji li u ovoj vašoj vladi jedan kabinet ili dva, tri kabineta koji vode svoje politike, a povremeno se usaglašavaju kada osete da je opasnost od nekih vanrednih izbora veoma velika.

- Da vam kažem nešto u odbranu svih nas, svih vlada posle 5. oktobra. Sporovi ove vrste nisu neobični kad je reč o koalicionim vladama. I u demokratskim državama sa mnogo dužom tradicijom toga ima.

Ali sada imate da iz Ministarstva za dijasporu prozivaju Policiju. Ima li nekih dogovora u vladi?

- Slažem se, ali osnovni kurs ipak postoji. Po mom mišljenju je vrlo pozitivno jačanje vladavine zakona, stvaranje čvrstog zakonskog okvira za reforme. To se izražava u zaista impresivnom broju zakona koji su doneti za vrlo kratko vreme. To je veliki broj zakona pre svega iz ekonomsko-finansijske oblasti, zatim iz oblasti pravosuđa. Skupština je počela da funkcioniše velikim trudom stranaka u vladi.

Postignut je konsenzus o nekoliko krupnih pitanja, od kosovskog, preko pitanja državnih simbola, do sasvim izglednog konsenzusa u radu na ustavu. To je veoma pozitivno. Da je bilo manje nepotrebnog i nefunkcionalnog raznoglasja, bilo bi bolje.

Pitanje G17 plus. Prigovori sa svih strana, politička grupacija drži pare, finansije. Vi, evo, i ovde pričate o zakonima, a za pare da treba da se vidi s Labusom?

- Nije tako. Zakoni će da regulišu pitanje novca. Naravno, za to treba vremena. Sve je to jedan proces. Namera je da se taj protok novca učini transparentnim. Opet za nekakvu utehu, grdni problemi su tu i na Zapadu. Novac je užasno moćan. Ali tamo gde imamo jedno neregulisano i ekonomsko i političko tržište, novac je još moćniji.

Je li tačan taj utisak da G17 plus raspolaže parama?

- Novcem raspolaže vlada a sve odluke vlade su javne i proverljive. G17 po podeli koja je napravljena, drži nekoliko ministarstava, ne sva ministarstva, u kojima se zaista radi o stvarima koje se tiču ekonomije, finansija itd.

I Narodnu banku?

- Ali vlada vlada u celini.

Šta je tačno o sukobu Velimira Ilića sa policijom na Zlatiboru?

- Do kraja ću proveriti celu stvar i utvrditi da li se radi o nečemu što spada u područje medijskog senzacionalizma, koji polako podriva celo društvo, ili se tu zaista radilo o ozbiljnom incidentu. Možda ključ najviše treba tražiti u mentalitetskim karakteristikama pojedinaca. S druge strane, opet, te mentalitetske karakteristike gospodina Ilića su uticale na to da on unese jedan veliki entuzijazam u svoj posao koji je vezan za obnovu infrastrukture i puteva. U to sam imao prilike da se uverim.

Da li se Labus i Dinkić u vladi obraćaju Velji Iliću ili obrnuto?

- Svi ministri sarađuju krajnje konstruktivno i potpuno normalno. Mi imamo način pripremanja sednica koji omogućuje da se najveći deo stvari pretrese temeljno kroz prethodno odlučivanje u odborima i savetovanja kada je reč o sastancima pojedinih ministara u vladi. Tako da su zaista te stvari dobro pripremljene za sednicu vlade i naravno, ta komunikacija između ministara postoji. Nije ni u čemu sporna. Naravno, da dodam još jednu stvar. Katkad postoji neko grdno, jako uveličavajuće staklo koje čine pojedini mediji, koji su u stanju da prikazuju stvari nešto većim i dramatičnijim nego što jesu. Da ne govorimo o nečemu što su puke izmišljotine. Mi u ovom trenutku regulišemo odnose kad je reč o elektronskim medijima - izmene Zakona o radio-difuziji, izbor novog radiodifuznog saveta, ali postavlja se pitanje šta sa štampanim medijima, odnosno sa delom dnevnih štampanih medija. Konkretno, šta se nebrojenim izmišljotinama, sa posledicama koje su nesumnjivo štetne, a bez ikakve odgovornosti za izmišljanje. U demokratskom društvu, gde postoji valjana zakonska regulativa, to se debelo plaća. Očigledno, nismo došli do toga da i te odnose regulišemo.

Izbori za predsednika su na novi način doveli u pitanje legitimitet vlade.

- Ne mogu se svi izbori strpati u isti koš. Predsednički za predsedničke, parlamentarni za parlamentarne, lokalni za lokalne. Ovaj razgovor vodimo neposredno posle razgovora sa rumunskim predsednikom. I u Rumuniji su održani pre nekoliko meseci lokalni izbori. Na njima je vladajuća Socijademokratska stranka predsednika Ilijeskua, premijera Nastasea zabeležila neuspeh, pre svega u Bukureštu. Pre izvesnog vremena u Francuskoj su održani lokalni izbori u kojima takođe vladajuća koalicija predsednika Širaka nije zabeležila uspeh. Ali te stranke ostaju, te vlade ostaju sve dotle dok imaju podršku u parlamentu.

Hoćete li uspeti da uključite Tomislava Nikolića i radikale u proces donošenja ustava?

- Siguran sam da postoji spremnost i Srpske radikalne stranke i Tomislava Nikolića da se rad na ustavu pokrene. Zaista mislim da je broj spornih pitanja veoma mali.

Koja su sporna pitanja?

- Verujem da će sve parlamentarne stranke veoma brzo definisati svoj odnos prema svim pitanjima i da ćemo se svi držati uobičajenog postupka da se razgovori o samoj izradi ustava ipak vode u Skupštini a ne preko štampe.

Kada bi rad na ustavu mogao da se završi?

- Imajući u vidu razgovore koje sam uveliko i poduže vodio sa predsednikom Tadićem, a pre izvesnog vremena i sa Tomislavom Nikolićem, mislim da je reč o nekoliko narednih meseci.

Nedavno ste na konferenciji za štampu saopštili da bi četvorici generala trebalo da se sudi u Srbiji. Da li imate neku vrstu pozitivne reakcije međunarodne zajednice?

- Mislim da je to stvar koja se zasniva na nekim činjenicama koje mi ovde vidimo, a koje će se indirektno početi sagledavati i u svetu. Doprinos Srbije i Crne Gore u saradnji sa Haškim sudom je dobro poznat: najveći broj optuženih, koji se procesuiraju pred Haškim sudom, najveći broj ljudi koji su zauzimali izuzetno istaknuta mesta u politici, u vojsci, u policiji. Na raspolaganje Haškom tribunalu je stavljen veliki broj dokumenata, jako mnogo ljudi je svedočilo itd. Nekoliko procesa je započeto pred našim sudovima, manjih, ali daleko od toga da spadaju u red takvih. Mislim da je sazrelo vreme i u skladu sa orijentacijom Haškog suda i međunarodne zajednice da se sa nekim procesima započne. I to ne sporednijim. Tu govorim konkretno o slučaju četvorice generala.

Da li je to vaš stav, stav vlade? Šta misli predsednik Tadić?

- Na osnovu razgovora koji su vođeni unutar vlade i sa predsednikom Tadićem, mislim da bi bilo veoma važno za državu kada bismo uspeli da izdejstvujemo da se generalima sudi u zemlji. Tu postoji jedna stvar koju možda ne bi trebalo da ponavljam. To je stav koji je zauzela prethodna vlada u odnosu na slučaj četvorice generala.

Da, ali zakon koji je usvojen, govori da bez obzira na stavove vlade, treba ih izručiti?

- Znate šta, ima toliko stvari u Haškom sudu koje je trebalo učiniti pa nije učinjeno. Ima onih koje nije trebalo učiniti pa su učinjene. Haški tribunal je u mnogo čemu fleksibilan, on menja često sopstvena pravila.

Glavno ime u toj haškoj priči je Ratko Mladić. Vi ste nedavno izjavili da ste utvrdili da on nije u Srbiji.

- Tvrdnja da Ratko Mladić nije u Srbiji znači da smo vršili vrlo kredibilne provere koje su išle mnogo dalje od onoga što je Haški sud nudio kao informaciju, ili Haško tužilaštvo. Dakle, na osnovu do sada vrlo širokih provera, nije utvrđeno da je on u Srbiji. Naš je veliki interes da nastavimo u tom pravcu da radimo ozbiljno i da do kraja dovedemo proces utvrđivanja i proveravanja da li se Mladić nalazi u Srbiji.

Da li vam predstavnici američke administracije i Haškog tribunala veruju?

- Mislim da radimo kredibilno i da će naše provere biti prihvaćene kao verodostojne.

Tu je i slučaj Gorana Hadžića. Kako je moguće da čovek nestane?

- Mi činimo sve da se taj slučaj reši. Utvrdili smo da je on pre nego što je optužnica bila otvorena, bio obavešten. U jednom trenutku i po potrebi izneće se podaci i o tome, pa će onda moći da se vidi kako...

... Je li obavešten iz nekih državnih struktura, iz policije...

- Nije iz državnih struktura i javnost će na odgovarajući način i pravovremeno o svim pojedinostima morati da bude obaveštena.

Iz vlade su dolazile optimističke prognoze o ekonomskim kretanjima, statistički podaci o povećanju proizvodnje. Nema se takav utisak u svakodnevnom životu.

- Nisu to bila neodmereno optimistička obećanja. Mi smo izneli nekoliko podataka koji govore o poboljšanjima, pre svega o rastu proizvodnje, ali potpuno otvoreno i o nečemu što nas i dalje opterećuje, spoljnotrgovinski deficit, o inflaciji za koju vlada sve čini da ne bude dvocifrena... Znate, uspostaviti normalne odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom je svakako uspeh. Regulisati pitanje dugovanja sa Londonskim klubom je takođe uspeh. Mi možemo da se pohvalimo što smo stvari doveli u normalno stanje. Sa Rusijom je to isto urađeno. Pitanje “Zastavinog” duga “Fijatu” takođe je regulisano.

Sve je to jedan pozitivan, ohrabrujući okvir koji neke rezultate daje sada, a još više treba da ih da kasnije. Da toga nema, onda bismo imali razloga da ozbiljno budemo zabrinuti.

Da li se neki efekti mogu očekivati u razumnom roku?

- Šta je razuman rok? Mnogo izgubljenih godina je iza nas, razuman rok je za jedan deo naše javnosti...

...juče.

- Juče! Vlada se suočila sa problemima opravdanih i neopravdanih protesta. I tu je pokušala da nađe neku meru između nečega što je jedna ekonomska tvrda računica i tržišne zakonitosti, gde vlada ne treba da se meša, i jedne vrste neophodne socijalne solidarnosti u teškim životnim i materijalnim situacijama.