Đukanović, najbolji Miloševićev đak

Dragan Šoć je predsednik Narodne stranke Crne Gore, stranke čiji se rejtinzi iskazuju jednocifrenim brojevima, ali koja, kako kaže, jedina u Crnoj Gori beleži konstantni uspon popularnosti, mali ali siguran.

Evropska unija je pridruživanje Srbije i Crne Gore stavila na “dva koloseka” - politički i ekonomski. Vlasti u Podgorici slave pobedu, mada je percepcija te odluke u Beogradu nešto drugačija?

- Odluka EU je iznuđena iz Crne Gore insistiranjem da se poštuju “posebni interesi” Crne Gore, mada ja to ne vidim kao neki poseban interes, osim ako se ne misli na interese uvozničkog lobija u Crnoj Gori. Bitno je to da je za EU SCG u političkom smislu jedan subjekat. Smatram da se EU za ovaj potez odlučila jer omogućava bolju kontrolu nad procesima u SCG i ako to bude imalo za rezultat da se ti standardi bolje sprovode, onda to može biti pozitivno. A tačno je da je u Podgorici to pročitano kao “prihvatanje realnosti”, gde se pod realnošću misli na prilike koje proizvodi vlast Mila Đukanovića.

Opozicija u Crnoj Gori ne učestvuje u skupštinskom životu. Iz ove perspektive, da li je ta odluka bila pravilna, jer uskratila je sebi mogućnost da učestvuje u donošenju - ili protivljenju - mnogih važnih odluka?

- Dosadašnja praksa je da je opozicija potpuno ignorisana i vladajuća grupa je uvek odlučivala kao da opozicije i nema. Dokazali smo, kroz skupštinski rad i izveštaje komisija, spregu kriminala i vlasti (duvan), kršenje Ustava i zakona (kupovina aviona), zatim postojanje firme (JUBA) sa nepostojećim vlasnikom (Edin Efović) gde je SDB prao novac od šverca duvana i kao posledica svega toga nije se dogodilo ništa. Smatramo da našim odsustvom uskraćujemo legitimitet toj instituciji, naročito nakon što se ispostavila umešanost Mila Đukanovića u događaje vezane za seks-trafiking.

Pored toga, odsustvom opozicije su naglašene i pukotine u vladajućoj grupaciji, koja ne uspeva da donese nijedan važan zakon, pa jedni drugima u Skupštini glume opoziciju.

Izgleda da je takvo stanje neugodno i za OEBS, pošto je ambasador Mauricio Masari najavio neku vrstu posredovanja u kompromisu - vraćaju se televizijski prenosi, a opozicija se vraća u Skupštinu?

- Očito je neko iz opozicije dao signal, a OEBS je to zgrabio kao priliku da u nekom svom budućem izveštaju napiše kako se stvari u Crnoj Gori normalizuju. Rekli smo OEBS-u: možete da zatvarate oči pred tim kakva je suština te vlasti, ali ćete kad-tad imati problem. Crne Gora nema potencijal da napravi problem kakav je mogla Srbija sa Miloševićem, ali ostaje činjenica da je Đukanović najbolji Miloševićev đak.

Moguće je da bi međunarodni činioci bili manje popustljivi prema vlasti DPS-a ako bi mogli da prepoznaju neku alternativu. Narodna stranka je, ipak, mala, a SNP nije opcija iz razloga koje ne treba objašnjavati.

- To je tačno. Moramo priznati da je opozicija propustila dve prilike da se nametne kao kredibilna alternativa - najpre je propuštena prilika da se Liberalni savez pridruži ujedinjenom opozicionom bloku, a zatim je proletos bila šansa pokrenuta suđenjem lideru LS. Nije se desilo ništa, ja mislim zbog neodlučne politike SNP-a.

Da li isključenje Miodraga Živkovića iz Liberalnog saveza znači udar i za opoziciju u Crnoj Gori?

- Apsolutno. Ta stranka je poljuljana. Reč je o stranci koja okuplja 25-26 000 birača.

Možda pojačana aktivnost vlasti u Podgorici u prilog nezavisnosti ima za cilj da privuče taj deo birača?

Homo dukljanikus Slobodan Backović, ministar prosvete, izjavio je kako je cilj reformi da kroz deset godina stvori ljude svesne svog nacionalnog identiteta. To znači da ljudi koji sad postoje nisu svesni svog nacionalnog identiteta. Mi smatramo da je taj novi čovek kojeg u Crnoj Gori hoće da stvore homo dukljanikus, bastard komunističke ideologije i nacističkih težnji da se proizvede nekakav novi čovek.

- Mislim da ne. Čitava njihova politika je usmerena ka maskiranju ekonomskih problema. Zato prioritet ujedinjene opozicije u Crnoj Gori mora da bude borba protiv te vlasti jer je ona korumpirana i nesposobna. Takvoj vlasti bi najviše odgovoralo da se mi između sebe gložimo oko simbola, oko pitanja imaju li Crnogorci neka slova koja drugi nemaju i tako dalje. Te gluposti oko jezika izazivaju razumljiv revolt, ali to ne sme da bude glavno pitanje u Crnoj Gori. Socijalna beda je izražena, privatizacija netransparentna, što je drugo ime za nameštanje u korist kupaca koji su kobajagi iz inostranstva a u stvari je to domaći prljavi kapital. Sa tim u vezi su i afere trgovine belim robljem, ubistvo novinara Duška Jovanovića, gde istraga nije odmakla dalje nego što je bila drugi dan nakon ubistva.

Možda nisu tako važne, ipak, rasprave oko zastave i drugih simbola imale su priličan publicitet.

- Zastava koju je Skupština usvojila vila se samo jedan dan, 12. jula 1941. i ispod nje je upućen pozdravni telegram Adolfu Hitleru i Musoliniju. Time je ta zastava, nažalost, uprljana.

Tekst himne je neprihvatljiv, jer kroz usvajanje stihova Sekule Drljevića se htelo i da se rehabilituje njegova politika, a to je politika srbomrzaštva. To nije samo antisrpska nego je protiv i same Crne Gore, jer je naša tradicija tradicija jednog dela srpskog naroda koji se državno konstituisao na tom prostoru.

Kakva je to konfuzija sa državnim simbolima, vidi se otud što je državni praznik 13. jul, direktno suprotstavljen, dakle, 12. julu koji simbolizuje zastava.

Kakav je vaš stav u pogledu planova koji se pojednostavljeno nazivaju “potapanje kanjona Tare”?

- U Crnoj Gori nikad nije manjkalo pameti za ludilo. Niko zdravoga razuma ne bi svojevremeno izgradio takav mastodont u Crnoj Gori kakvi su Kombinat aluminijuma i Željezara, nego bi budućnost zasnivao na korišćenju prirodnih resursa. Poznata je priča iz vremena potapanja Pive kad je Kardelj rekao da to u Sloveniji nikad ne bi uradio. Da imamo vlast, isključivi uslov za funkcionisanje Kombinata aluminijuma bilo bi poštovanje standarda zaštite okoline. Taj Kombinat tridesetak godina funkcioniše, a nikad nije dobio upotrebnu dozvolu. Dužan je 200-300 miliona dolara i iscrpljuje energetske resurse. Taj kombinat troši struju koju bi, inače, Crna Gora imala i za izvoz. Privredni resursi Crne Gore su poljoprivreda, turizam i usluge.

Očekujete li da se raspišu izbori za državnu zajednicu onako kako je to dogovoreno?

To je u rukama EU koja SCG tretira kao krupno bezbednosno pitanje. Mislim da bi mnogo pomoglo ako bi Srbija donela zakon o sprovođenju izbora za državnu zajednicu i to bi bila jasna poruka za g. Marovića da te izbore raspiše. Ako bi Srbija to uradila, mislim da bi to bio impuls i za EU da ubede Đukanovića, a ja nemam dileme da ga mogu lako ubediti, možda čak samo jednim telefonskim pozivom.