Nema Miloševićevih para

Posle 5. oktobra 2000. u našim medijima su se učestano pojavljivali neistiniti i iskonstruisani pokušaji kampanje protiv Beogradske banke i mene lično kao njenog dugogodišnjeg rukovodioca. U osnovi je bila teza da je Slobodan Milošević sklonio više milijardi sopstvenih maraka na Kipar i to posredstvom Beogradske banke i njene poslovne jedinice na Kipru. Čak se jedno vreme skraćenica BB COBU (Beogradska banka - kiparska of šor bankarska jedinica) tumačila kao “Slobina banka”, iako je dobila licencu od Centralne banke Kipra 1988. godine, kao jedna od osam jugoslovenskih banaka i poslovnih jedinica u svetu u tom periodu. Nakon obimne analize opravdanosti osnivanja poslovne jedinice u ovom delu sveta, Upravni odbor Beogradske banke doneo je pozitivnu odluku. Za licencu of šor banke na Kipru dobijena je potrebna podrška Narodne banke Jugoslavije. Za tada najveću banku u Jugoslaviji, kako po bilansnoj sumi, tako i po kapitalnoj bazi i njenoj aktivnosti na spoljnom planu, to nije bio problem.

Sada je već potpuno jasno da haško suđenje Miloševiću predstavlja politički, a ne pravni proces, o čemu u poslednje vreme govore i brojni citati iz zapadne štampe. Takođe je jasno, kako je krajem 2001. napisao poznati američki novinar Č. Krauthamer, inače blizak američkoj vlasti, u nedeljniku “Tajm”: “Izručenje Miloševića Hagu nije dokaz snage međunarodnog zakona, nego dokaz američke snage.” Dosovska petooktobarska vlast, koja je sve to znala, u želji da skine odgovornost za izručenje Miloševića i obezbedi za sebe alibi u srpskom narodu, izmontirala je priču kako je Milošević opljačkao 4-5 milijardi maraka u Srbiji i pare sakrio u bankama na Kipru.

Iako sam o tome više puta govorila i napisala u svojoj knjizi “Bankarstvo, izbor ili sudbina”, objavljenoj 2002. godine, ponoviću i ovoga puta. Aktivnost poslovne jedinice Beogradske banke na Kipru - BB COBU bila je isključivo usmerena na finansiranje privredne aktivnosti, pretežno izvozno orijentisane, i platnog prometa sa inostranstvom. Naša građevinska preduzeća i “Jugo Arab” (preduzeće “Generaleksporta” na Bliskom istoku) inicirali su osnivanje bankarske institucije u ovom delu sveta i bili su naši značajni i dugogodišnji klijenti. Poslovna jedinica Beogradske banke na Kipru započela je svoj rad sa pozajmicom od svega 100 000 dolara, što je jedva bilo dovoljno za zakup i opremanje sedišta. Zahvaljujući profesionalizmu zaposlenih i poverenju poslovnog sveta u Beogradsku banku, ova jedinica je ubrzo formirala svoje izvore sa tržišta kapitala i već prvih godina raspolagala je sa 500 miliona dolara, uključujući i manji broj depozita mešovitih banaka iz Jugoslavije i drugih zemalja.

Sva gotovinska plaćanja obavljana su u skladu sa propisima Narodne banke Jugoslavije i Centralne banke Kipra, kao i carinskih organa. Centralna banka Kipra bila je u vezi s ovim pitanjima vrlo rigorozna. Ona je pedantno i strogo kontrolisala sve finansijske transakcije, a od 1992. i uvođenja sankcija Jugoslaviji, uvela je i takozvani monitoring u BB COBU. To je značilo da je svaki nalog za plaćanje naše banke morao sadržati, pored potpisa ovlašćenog lica u BB COBU, i dva potpisa imenovanih predstavnika od Centralne banke Kipra. Predstavnici Centralne banke bukvalno su sedeli u našim prostorijama. Za devet godina, koliko sam ja bila odgovorna za poslovanje BB COBU, nije bilo nijednog propusta, falsifikata ili krađe u poslovanju sa efektivom. Naša banka je sve naloge o prilivima u kešu izvršavala prema instrukcijama vlasnika sredstava, prema starom i večitom bankarskom pravilu “Čija su sredstva, taj donosi i odluku”.

Za potrebe Narodne banke Jugoslavije, poslove za određene državne potrebe - naftu, lekove i slično, obavljali smo u svemu prema propisima bankarskog poslovanja na Kipru i pod kontrolom međunarodne revizorske kuće. Kiparske banke, kao naši korenspodenti, strogo su poštovale sankcije UN i čak više puta zadržavale prilive na našim računima do konačnih provera. U to vreme imali smo i nekoliko poseta visokih predstavnika banaka iz zapadnih zemalja i međunarodnih organizacija, koji su takođe kontrolisali da li je poslovanje BB COBU bilo u skladu sa rezolucijom UN i propisima Centralne banke Kipra. Sve kontrole su prošle za nas pozitivno i bez zamerki.

Beogradska banka nije imala račune saveznih i republičkih funkcionera, Slobodana Miloševića ili njegovih najbližih saradnika, pa prema tome, nije ni mogla obavljati njihove transfere u Švajcarsku, Englesku, SAD, Francusku i druge zemlje. U vezi sa tim, guverner Centralne banke Kipra Aksenti Aksentiju dao je zvaničnu izjavu koja je objavljena da takva sredstva nisu evidentirana na Kipru.

Na kraju, svakom dobronamernom čitaocu je jasno kako bi snažno odjeknula medijska zvona u celom svetu, pa i kod nas, da je na Kipru ili ma gde na drugom mestu, pronađen makar i deo od onih silnih milijardi koje se pripisuju Miloševiću. A lovaca je bilo bezbroj i vrlo uvaženih - od istaknutih pojedinaca međunarodne zajednice i haških tužilaca, pa do visokih funkcionera u zemlji, Dinkića, Đelića, Batića, Mihajlovića i drugih. Da li je iko izračunao koliko su narodnog novca potrošili ti samozvani inspektori u operaciji bacanja prašine narodu u oči da ne bi video i razumeo epohalnu prevaru na delu?

Neposredan povod ovom pisanju je lični stav eksministra Mihajlovića objavljen u poslednjem broju NIN-a, koji, vodeći svoj privatni rat sa Dinkićem, izjavljuje: “Ministar Đelić i guverner Dinkić odlaze na Kipar, sarađuju sa Hagom i ostalim, guverner slavodobitno objavljuje da je pronašao 4-5 milijardi maraka i da će ih vratiti u zemlju. Posle nema informacija, cela aktivnost se zataškava, i guverner saopštava da para nema.” To bi, otprilike, trebalo da znači: Dinkić je našao neke pare (državne, narodne pare koje je Milošević sklonio i za sebe držao), ali umesto da ih vrati državi i stavi u trezor Narodne banke, on ih je uzeo za sebe ili za potrebe G17 plus i posle zaćutao. Pa zar mislite da je to moguće učiniti danas, u jeku borbe protiv terorizma, pored kiparskih i međunarodnih bankarskih stručnjaka koji budno prate sve finansijske transakcije? Ako je i od g. Mihajlovića, ipak je mnogo. Inače, sasvim se slažem sa njegovim drugim iznetim stavom gde kaže: “...Neki u DOS-u i reformskoj vladi su iskoristili šansu da preuzmu kontrolu nad državnim parama kojima se sad kupuje najvrednije po Srbiji. Da bi taj kriminalni posao nemerljivih razmera bio uspešan i nevidljiv za ostale partnere, državne organe, javnost i građane, trebalo je organizovati još dve aktivnosti. Prva je - uništavanje bankarskog sistema zemlje, upropašćivanje najboljih firmi, naročito izvoznika, stvaranje sopstvene infrastrukture, kao što je Nacionalna štedionica, i kontrola nad svim organima koji odlučuju o parama u zemlji, čak i nad komisijom za hartije od vrednosti.”

I tako se krug polako zatvara. Dosovski koalicioni partneri borili su se u početku jedinstveno protiv režima Slobodana Miloševića. Čim su preuzeli vlast, nastavili su borbu međusobno i kako je vreme odmicalo, njihovi sukobi su postojali veći i ostrašćeniji. Sada smo svedoci i sukoba unutar koalicionih stranaka, pa tako guverner g. Jelašić najavljuje mogućnost ulaska Srbije u dužničku krizu i za to optužuje dosadašnju ekonomsku politiku Vlade Srbije, koju inače vode eksperti G 17plus. Suština svih ovih sukoba je borba za kontrolu nad finansijama i profitnim poslovima u Srbiji, gde su lični interesi pojedinca sada daleko iznad interesa države i nacije. Tim pojedincima u vlasti, ili u senci - država i položaji služe samo kao pokriće za otimačinu bez presedana. Kod njih sve teče “po zakonu” i “po proceduri”, ali šta je zakon, a šta procedura, šta je “realna cena” u privatizaciji - jedino oni tumače. NJihovi kupci imaju prednost koju, ako zatreba, potvrđuju i brane nadležni organi. A ja verujem da je Srbiji potrebno nešto sasvim drugo - umesto slepe poslušnosti i zastupanja tuđih interesa - stručnost, kontinuitet i pravi uslovi za tržišnu utakmicu, nacionalna razvojna banka i poštovanje stečenog poslovnog ugleda.

Istorija ne počinje od novopečenih, samoproklamovanih eksperata, ona se uz našu pomoć samo nastavlja i razvija.

Borka Vučić,

predsednik Upravnog odbora

Fonda za doškolovanje mladih poljoprivrednika