Potraga za prljavim novcem

Sad već manje-više izvesna prodaja aranđelovačkog “Knjaza Miloša” investicionom fondu FPP Balkan limitid sa Kajmanskih ostrva jeste bila neposredan povod za ovaj razgovor sa Oliverom Bogavcem, pomoćnikom ministra finansija i rukovodiocem Uprave za sprečavanje pranja novca Republike Srbije. Ali, ako se nadate da ćete iz ovog intervjua saznati da li su Milan Beko, Aleksandar Vlahović ili Danko Đunić krajnji vlasnici Balkan limitida, kako se upola glasa spekuliše, ili neko sasvim četvrti, onda se uzaludno nadate. Jer “mi smo tajna služba”, rekao je Bogavac još dok smo ugovarali ovaj razgovor, “kod nas je sve službena tajna, ništa nije za javnost”. Ali Bogavac, bivši službenik Državne bezbednosti, pa zatim u sličnim službama zaposlen u Saveznom ministarstvu inostranih poslova i najzad sa Aleksandrom Radovićem član Komisije za tajne račune, tvrdi da na takvo pitanje, ako mu se uputi dobro obrazložen zahtev da proveri račune na Kajmanskim ostrvima, odgovor može da dobije za nekoliko dana. Da li su mu nadležni organi takav zahtev uputili - službena je tajna. Ako pažljivo čitate intervju, možda i nije. “Uprava za sprečavanje pranja novca ne preduzima istražne mere i radnje; mi smo samo Finansijska obaveštajna služba koja prikuplja, obrađuje i analizira podatke dobijene od obveznika, a kada oceni da postoji sumnja u pranje novca, takve podatke prosleđuje drugim državnim organima (MUP, Poreska uprava), koji su nadležni za sprovođenje istražnih mera i radnji iz njihovog domena. Upravo zbog toga, Uprava ne podnosi krivične prijave. Mi, na primer, sa Upravom za borbu protiv organizovanog kriminala dnevno razmenjujemo podatke. Ceo slučaj je prezentiran javnosti tek kad sudska presuda postane pravosnažna, ali ni tad javnost ne obaveštava Uprava.”

Znači da vi u oblasti sprečavanja pranja novca ništa ne preduzimate po sopstvenoj inicijativi i na svoju ruku?

- LJudi misle da, kada ja ili neko iz Uprave nešto privatno saznamo, onda mi nešto tim povodom preduzmemo. Ne. Mi radimo u okviru zakonskih ovlašćenja, odnosno od obveznika primamo dve vrste izveštaja: izveštaje o gotovinskim transakcijama i izveštaje o sumnjivim transakcijama. Obaveza je svih obveznika na osnovu zakona da nas obaveste o svakom polaganju novca u iznosu višem od 600 000 dinara, kao i kod posla u vezi sa životnim osiguranjem kada vrednost životne premije prelazi vrednost od 40 000 dinara. Nadležni carinski organi su dužni da Upravi dostave podatke o svakom prenosu preko državne granice gotovog novca, čekova, hartija od vrednosti itd, koji premašuje vrednost od 30 000 dinara. Naši obveznici, recimo banke, nemaju obavezu da nas izveštavaju o podizanju gotovine, a ne dobijamo ni izveštaje o bezgotovinskim transakcijama, osim kada postoji sumnja da se radi o pranju novca. Taj problem bezgotovinskih transakcija, koje su za naš rad možda i najvažnije, pokušali smo da rešimo definisanjem indikatora za sumnjive transakcije. Utvrdili smo njihovu listu i dostavili je obveznicima sa preporukom da nas, ako se neka transakcija uklapa u listu indikatora, o tome obaveste. Naravno, ne znači da je svaka takva transakcija pranje novca, ali može da ukaže na nešto što praktično odudara od redovnih i normalnih poslovnih aktivnosti.

Meni u jednoj banci kažu da se preko stambenih kredita pere novac. Znači, čovek uzme stambeni kredit i posle izvesnog vremena ga vrati i to nikome ne mora da se prijavi?

- To nije tačno. Prvo, u delu podizanja gotovine to je nadležnost Poreske uprave. Banke imaju pravo, moraju da obaveste Poresku upravu o svakom podizanju gotovine preko određenog iznosa. Svako polaganje sredstava čije je poreklo iz odobrenih kredita, prijavljuje se Upravi. Ali, većina stambenih kredita u praksi funkcioniše tako što se sredstva odobrena iz stambenih kredita odobravaju u korist računa prodavca nekretnina ili investitora. O takvim transakcijama banke nisu u obavezi da obaveštavaju Upravu, sem u slučajevima kada se radi o sumnjivoj transakciji. Ako neka banka ima saznanja da se preko stambenih kredita pere novac, obavezna je da izveštaje o takvim transakcijama dostavi Upravi u roku od 24 sata. Istina je da definicija krivičnog dela pranja novca po sadašnjem zakonu uopšte ne odgovara evropskim standardima. Ima niz mana, ali o njima ne bih pričao mnogo jer perači novca bi me shvatili na način na koji ne bih želeo da me shvate. Naša Uprava je izradila novi zakon o sprečavanju pranja novca, vlada ga je prihvatila na sednici pre petnaestak dana i uputila Narodnoj skupštini na usvajanje.

Ovih dana sam čitala u medijima da su propisi o sprečavanju pranja novca veoma strogi u Švajcarskoj. Vi verovatno poznajete i jedne i druge. Jesu li švajcarski propisi stroži od propisa EU?

- Ma kakvi! Pa vi u Švajcarskoj i dalje imate bankarsku tajnu. Mi smo od 1. jula 2003. godine član Zajednice finansijskih obaveštajnih službi, odnosno takozvane Egmont grupe. To nam omogućava da sa svim zemljama članicama te grupe razmenjujemo finansijske obaveštajne podatke o fizičkim i pravnim licima na bazi reciprociteta. Od zemalja iz okruženja, članice Egmont grupe nisu Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Ali Velika Britanija jeste, a najviše ovih investicionih fondova o čijim se vlasnicima mi pitamo, ima sedište upravo u toj zemlji?

Pranje obveznicama Prema saznanjima Uprave za sprečavanje pranja novca, pranje novca obveznicama stare devizne štednje obavlja se po sledećim fazama: I faza: Klijent (fizičko ili pravno lice) u mogućnosti je da na tržištu obveznica za gotovinu kupi obveznice bez provere porekla novca i to kupovinom obveznica koje glase na donosioca čija se kupoprodaja ne mora registrovati preko bankarskog sistema ili kupovinom elektronskih obveznica u ukupnom iznosu ispod 10 000 evra. II faza: Sa portfoliom nominalnih obveznica klijent odlazi u Osiguravajuće društvo i na osnovu tržišne cene obveznica kupuje-ugovara polisu životnog osiguranja do maksimalno devet godina važnosti i bez obaveze uplaćivanja godišnjih premija. Uprava ima izveštaje o polisama izdatim na iznose od 50 000 do 100 000 evra. Faza III: Na osnovu posedovanja polise vlasnik može koristiti kredit za koji mu ne treba depozit ili garancija. Ovo je primer, tvrde u Upravi za sprečavanje pranja novca, kako perač može i plasirati nelegalno stečen novac, a i raslojavati ga putem kredita odnosno baveći se legalnim ekonomskim poslovima. Motivi su mu jaki jer mešetarenjam i uvlačenjem i brokerskih posrednika može doći i do profita u trgovanju obveznicama, a plasiranjem u polise osiguranja garantuje mu se sigurnost, jer rizik naplate od države-republike preuzima osiguravajuće društvo. Predlogom novog Zakona o sprečavanju pranja novca uvedena je obaveza identifikacije krajnjeg vlasnika of šor preduzeća prilikom otvaranja računa ili vršenja transakcije. Zakon tako predviđa da je punomoćnik koji vrši transakciju, otvara račun ili uspostavlja poslovnu saradnju u ime of šor firme, odnosno za račun stranog pravnog lica “koje ne obavlja ili ne sme da obavlja proizvodnu ili trgovinsku delatnost u državi u kojoj je registrovano ili stranog pravnog lica sa nepoznatim vlasnicima ili upravljačima”, dužan da službenom licu na uvid da originalnu i overenu dokumentaciju iz sudskog registra ili odgovarajućeg javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca. Međutim, zakon predviđa da se traženi podaci, ukoliko do njih nije moguće doći uvidom u dokumentaciju, mogu utvrditi “na osnovu pismene izjave punomoćnika”. Podaci se ne traže samo za pravno lice uključeno u transakciju nego i za drugo pravno lice koje u njemu ima vlasništvo od najmanje 10 odsto udela. Pošto Uprava za sprečavanje pranja novca ocenjuje da je promet nepokretnosti u Republici Srbiji jedan od osnovnih načina na koji se novac stečen nezakonitom delatnošću plasira u legalne finansijske tokove, novim zakonom je predviđena obaveza sudova da najmanje četiri puta godišnje, a na njen zahtev i češće, Upravu obaveštavaju o overama svih ugovora o prometu nepokretnosti.

- Sad ću vam objasniti. Članice Egmont grupe su, recimo, Aruba, Maršalska ostrva, Devičanska ostrva, Kukova ostrva, Kajmanska ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Panama, Belize, Mauricijus, Barbados i mnoge druge of šor zemlje i zone.

Sve mesta za koja smo mi zainteresovani?

- Naravno. Ako imamo sumnju na pranje novca, dobijamo podatke od članica Egmont grupe. Recimo, od Švajcarske ne možemo da dobijemo podatke o bankarskim računima naših pravnih i fizičkih lica. Postoji neka druga procedura, mora biti podneta krivična prijava za pranje novca. Kod drugih država se to ne zahteva. Tako da mi odlično sarađujemo sa svim zemljama. Mi imamo dosta aktivnu ulogu u Egmont grupi. Sada smo kao Uprava zaduženi da izvršimo kontrolu spremnosti Bosne i Hercegovine i Crne Gore za ulazak u tu grupu. Crnu Goru smo već preporučili za prijem jer je tražene kriterijume ispunila. Inače, članice Egmont grupe finansijske obaveštajne podatke razmenjuju putem zaštićenog sajta.

Da li je Uprava za sprečavanje pranja novca kontrolisala poreklo kapitala kod investicionih fondova koji učestvuju u našoj privatizaciji, a dolaze sa egzotičnih ostrva i drugih poreskih krajeva?

- Kad je privatizacija generalno u pitanju, mi možemo našim radom da propratimo taj proces, u slučaju da nas neko obavesti o sumnjivoj transakciji ili kada u analitici Uprave postoje podaci o polaganju sumnjivog novca, koji može imati krajnje ishodište u privatizaciji. Ministarstvo za privatizaciju i Agencija za privatizaciju imaju i po sadašnjem zakonu pravo da od nas traže podatke ukoliko im je neko od učesnika u privatizaciji sumnjiv. Inače, dosad smo zakačili nekoliko sumnjivih privatizacija. U slučaju jedne, Uprava je dostavila podatke o licima za koje je postojala sumnja da su prali novac novosadskoj policiji i podnete su krivične prijave. LJudi su osuđeni, ali nisu osuđeni za krivično delo pranja novca, kako je išla krivična prijava, nego je krivična prijava preinačena i oni su osuđeni za potpuno drugo krivično delo, iako je, po mom mišljenju, bilo elemenata za krivično delo pranja novca.

Zašto mislite da se to dogodilo?

- Pa za krivično delo pranja novca u iznosu većem od milion dinara propisana kazna zatvora je osam godina, a oni su oprali mnogo više od milion dinara. Ima još takvih slučajeva da MUP podnese krivičnu prijavu za krivično delo pranja novca, a ona se preinači u zloupotrebu službenog položaja, nesavesno poslovanje u privredi, itd.

U Akcijskom fondu su mi svojevremeno rekli da su u slučaju “Jugoremedija” od vas tražili podatke o kupcima, da im vi niste ništa odgovorili, pa su zaključili da je sa kupcima sve u najboljem redu?

- Oni znaju šta su radili u “Jugoremediji”. Koliko ja znam, novac je stečen pre 2002. godine. Zakon o sprečavanju pranja novca stupio je na snagu 1. 7. 2002. godine. Zakon nije retroaktivan. Kada bi bio, ko zna šta bismo pronašli. Ali nemamo ovlašćenja.

Da li su od vas traženi podaci o vlasnicima i poreklu kapitala ovih fondova koji učestvuju u našoj privatizaciji, a koje sam već pomenula?

- Ne mogu da vam kažem. Ali jedno mogu da vam kažem: u svakoj zemlji koja je članica Egmont grupe, ova uprava može da dobije, recimo, podatke: ko je vlasnik firme, koji joj je promet na računu, osnove plaćanja. Uglavnom, dosta toga možemo da proverimo, ali moramo da imamo sumnju da se radi o pranju novca. Mi ne radimo ništa na osnovu ličnih inicijativa, već na osnovu prijavljenih transakcija. Oni prebacuju odgovornost na nas, a suština je druga. Ako već sumnjate u nešto, pa prijavite!

Kod nas ima mnogo of šor kompanija. Na primer, Narodna banka Srbije objavila je vlasničku strukturu svih banaka, a među vlasnicima je dosta i takvih kompanija. Je li neko tražio da se provere neke od tih of šor kompanija?

- Mi mnogo puta mesečno sami vršimo provere po osnovu prijava o sumnji i dobijamo bez problema podatke o tome ko je vlasnik. Mnogo puta smo proveravali, naravno. Začudili biste se od koje države takve podatke dobijamo za nekoliko dana. Morate da imate osnovanu sumnju da je u pitanju pranje novca i oni vam odgovore kao što Uprava sedmično odgovara na četiri-pet zahteva upućenih iz inostranstva od stranih obaveštajnih službi.

Znači, naši ljudi imaju dosta novca u inostranstvu?

- Dosta. Evo u ovoj godini smo imali sigurno sedamdeset zahteva koje su nam uputile druge države. Bukvalno su zastupljene sve države, ali najviše zahteva je iz okolnih.

O kom se obimu kapitala radi?

- O velikom. Pa i 100 000 evra su velike pare, a iznosi idu i do nekoliko miliona evra.

Dakle, u kolikoj meri sumnjiv kapital učestvuje u našoj privatizaciji?

- U tenderskoj privatizaciji učestvovale su samo velike firme. Ne isključujemo mogućnost da je bilo korupcije. Kod aukcijskih privatizacija gotovo da nemate pravne mehanizme zaštite od ulaska nekog sa prljavim novcem.

A na Berzi?

- Kada je reč o hartijama od vrednosti, postoji dosta načina da se prljav novac legalizuje. Uočene su brojne nepravilnosti u toj oblasti. Ima dosta legalnih mogućnosti da se prljavim novcem dođe do obveznica, a prihod je veliki. Obveznicama se dosta manipuliše, o tome bih mogao da vam pričam danima, a to je dugačka priča.

Stalno me zbunjuje slučaj Kipra koji je bio poznat kao zemlja za pranje novca, pa je bez problema ušao u Evropsku uniju. Niko nije postavio to pitanje?

- Ja sa ove funkcije ne mogu da pričam kakva je koja država. Naravno da postoje zemlje, recimo, Mađarska je bila na crnoj listi kao nekooperativna do pre dve-tri godine, pa bila je i Ukrajina, Rusija itd. Srbija nikada nije bila na takvim listama.

Prema oficijelnim podacima, naš narod je u toku zamene nemačkih maraka u evro zamenio silne pare. Mnogi sumnjaju da je to baš sve bio narodni novac. I pre veruju da je na taj način oprano mnogo novca iz zemalja u okruženju. Imate li saznanja o tome?

- Uprava je osnovana 1. jula 2002. godine. To se sve odigralo pre nas. Zakon o sprečavanju pranja novca nije tada postojao. Nismo ni mi postojali. Ako me pitate da li je u toku te operacije bilo pranja novca, evo kažem: to sigurno. Naravno.

Mislila sam da takve službe kao što je vaša, rade i procene o stvarnom obimu pranja novca na osnovu obima otkrivenih transakcija pranja novca?

- To je sada nemoguće, ali mislim da ćemo u bliskoj budućnosti to moći. Sada je nemoguće jer prljav novac iz Srbije uglavnom ide preko. Ima dosta novca koji fizička i pravna lica drže negde na računima van Srbije. Inače, zabluda je da se najviše novca pere u srednje razvijenim ili nerazvijenim zemljama. Nažalost, najveći se novac pere u razvijenim zemljama. Najviše se novca u toku godine opere u Americi. To je istina. Zato što takvi razvijeni sistemi pružaju najviše bankarskih i drugih mogućnosti da se prikrije pravo poreklo novca. Neki kažu da se na svetskom nivou opere čak 1 500 milijardi dolara godišnje. Od toga 70 do 80 odsto otpada na najrazvijenije zemlje. Godišnje se samo u Americi opere 300 milijardi dolara od droge.