2.06.
2024.
Rusija otvara novi front: Tri ključne bitke u ratu u Ukrajini
Rusija je otvorila novi front u okviru invazije na Ukrajinu, pokrenuvši neočekivanu ofanzivu u severoistočnom regionu Harkova
Često, i na momente napadno osmehivanje predsednika Kosova Ibrahima Rugove i lidera LDK, utučenost i nervoza Hašima Tačija, lidera PDK koji je zbog koalicije LDK i AAK Ramuša Haradinaja, sa 30 mandata “gurnut” u status najveće opozicione snage, vidno su obeležili konstitutivnu sednicu privremene kosovske skupštine održane prošlog petka. Međutim, nesumljivo, ova sednica kao malo koja u prošlom parlamentarnom sazivu, pokazala je izuzetno jak pa i nepremostiv animozitet koji vlada u odnosu dve najjače stranke kosovskih Albanaca, Rugovinog LDK i Tačijevog PDK. Upravo ova činjenica je i osnovni razlog da je LDK sa najvećim brojem mandata u kosovskoj skupštini, odlučio da za premijera predloži Ramuša Haradinaja.
Iako se u ovdašnjoj javnosti izbor Ramuša Haradinaja, zbog njegove prošlosti u vreme OVK tumači kao otvorena provokacija i prst u oko Beogradu, Albanci dobro upućeni u kosovsku političku scenu tvrde da Rugovi to nije bio primarni cilj. Svakako priznaju da je izbor Haradinaja provokacija Beogradu, ali i dodaju da je to dobrodošla ali, samo sporedna stavka.
Rugova je predložio čoveka koji je sa devet odsto podrške na Kosovu (nedavno pala na sedam), ipak varijanta koja odgovara svim albanskim partijama. To je, između ostalog, pokazalo i glasanje. Tajnim glasanjem iza postavljenih tamnoplavih paravana od 100 prisutnih poslanika (Skupština ima 120 - od čega je 20 garantovano manjinama) protiv Haradinaja bila su samo dva poslanika u trenutku kada je u skupštinskoj sali bilo i predstavnika manjina. Za Haradinaja kao prvog čoveka vlade glasalo je 72 poslanika, troje je bilo uzdržano.
Međutim, potezom postavljanja Haradinaja za premijera Rugova je postigao ono što je zaista želeo - cepanje političkog krila OVK. Možda ne i sasvim jedinstveni, posebno kada je reč o vanskupštinskim “aktivnostima”, nekadašnji borci OVK i simpatizeri ove tekovine okupljeni u AAK i PDK ipak su u skupštinskoj sali bili jedinstven blok i glas naspram Rugovinom.
Haradinaju je zamereno da je približavanjem Rugovi umrljao čak izdao tekovine OVK. Prilikom prošlo nedeljnog otkrivanja spomenika nesumljivo najvećem junaku za kosovske Albance Ademu Jašariju, Haradinaj se našao, malo je reći, u zapećku. Najvećem borcu, i OVK spomenik nije otkrio Haradinaj već su to učinili Tači, Bajram Redžepi, Agim Čeku i Jakup Krasnići (PDK). Na jednom od lokalnih albanskih radija prenošeno je otkrivanje spomenika. Bukvalno na kraju prenosa objavljeno je “u ovom trenutku Haradinaj je položio cveće”.
|
Suroi Veton Suroi, intelektualac i publicista, vlasnik je kosovskog medija “Koha ditore”, iako bi po prirodi stvari trebalo da je bliži Ibrahimu Rugovi, to nikako nije slučaj. Čak, čini se da je netrpeljivost njih dvojice veća nego na relaciji Rugova - Tači. Suroi ima sve što je neophodno za uspešno bavljenje politikom: medije, kapital koji je on procenio na 40 miliona evra, dobru podršku u svim međunarodnim krugovima gde je ne samo poželjan već i dobrodošao. Suroi ima bolje pozicije na Zapadu od Rugove i smatra se da je on ličnost na koju igra međunarodna zajednica, dok je Rugovin adut popularnost na samom Kosovu . Suroijev ipak loš rezultat na izborima tumači se još uvek neizgrađenim građanskim društvom. Suroi kao ni Rugova nije povezan sa zločinima. Ali ono što lidera ORA odvaja od prvog čoveka Kosova, jeste činjenica da Rugova još nije pojasnio kosovskim Albancima svoj odnos sa Slobodanom Miloševićem. Suroijeva ORA u Skupštini, pretpostavlja se, biće teg naklonjen Tačiju. |
Ipak, rasprostranjeno je uverenje da je kosovska vlada izuzetno krhka. Da li će i kako opstati ali i vladati, ne zavisi samo od mogućih sukoba koalicionih partnera već i od još uvek nepoznanice - da li će Ramuš Haradinaj otići u Hag i kada.
Ukoliko ne ode ili bar ne ode za mandata, nije isključeno da će Haradinaj i zaista želeti da ispuni postavljene standarde. Naravno, ne zbog Srba kojima to ide u prilog već zbog trasiranja puta za konačni status, ili bar dijaloga o tom statusu.
Ukoliko Haradinaj ode u Hag, a što se najavljuje kao gotovo izvesno, Rugovi će ostati vlast u kosovskim institucijama. U tom slučaju, upućeni Albanci kažu da će svakako pokušati da se održi na vlasti i bez Haradinaja. Međutim, i dodaju precizirajući da će to teško biti moguće. Jednostavno, jer se Hašim Tači sa tim neće složiti. Rugovina vlast će imati tek administrativnu prevlast na Kosovu, ali u još uvek militarizovanom kosovskom društvu presudna stavka je kontrola podzemlja koju ima Tači. Koliko Rugova ima vlast govori činjenica da je godinama unazad najviše ubijenih upravo među članovima ili simpatizerima njegovog LDK.
U slučaju da Haradinaj ode u Hag, na jednoj strani će ostati Rugova sa vlašću u skupštinskim organima i Tači sa kontrolom podzemlja i vojnom prevagom. Tako da, kako i sami Albanci kažu, “dok je Ramuš ovde, taj odnos je pod kontrolom”. U slučaju Haradinajevog odlaska, dobro upućeni Albanci tvrde da je sasvim izgledno i da će se deo AAK okrenuti pre podršci lideru OVK Tačiju nego Rugovi.
Na kosovskoj albanskoj sceni zapravo su u igri samo tri lika - Rugova, Tači i Veton Suroi, lider ORA. U ovoj priči, iako možda najtradicionalniji i nekome ko procenjuje iz Beograda najbliži duhu kosovskih Albanaca, Ramuš Haradinaj je u toj političkoj priči trenutno sporedan lik. Glavni politički sukob vodi se i vodiće se između ove trojice.
Željka Jevtić
