Život ekonomskog revolveraša

Godine 1976. DŽon Perkins je završio studije za rukovodioce kompanija na Univerzitetu u Bostonu i oženio se devojkom sa kojom se zabavljao čitav život. Na insistiranje njenog rođaka, Perkins je pozvan na probni test u Nacionalnu agenciju za bezbednost (NSA), jedno od manje poznatih obaveštajnih tela koja su tada postojala u SAD. Iako je imao dobre ocene na testu i ispunio postavljene uslove, Perkinsu se ipak više dopalo da se na dve godine priključi Korpusu za mir, i zajedno sa ženom provede tri godine u amazonskoj džungli.

Po povratku NSA ga nije zaboravila, i kroz zamršenu mrežu veza pomogla mu je da nađe posao u misterioznoj firmi za konsultacije zvanoj Chas. T. Main Inc. (MAIN), čija je osnovna delatnost bila savetovanje Svetske banke oko investiranja u zemlje “trećeg sveta”. U početku, Perkinsu nisu bili jasni ni ciljevi firme ni njegova funkcija u njoj, sve dok mu prelepa direktorka Klodin, u koju se ubrzo i zaljubio, nije pokazala kakva će dalje biti njegova sudbina.

“Moj zadatak je da te pretvorim u economic hit man (EHM)”, rekla mu je na prvom tajnom sastanku (uvek su se i posle održavali bez svedoka i u njenoj kući). “Mi smo retka vrsta u prljavom poslu. I niko ne sme za to da sazna, čak ni tvoja žena. I zapamti, ako odlučiš da uđeš u to, onda je to za ceo život.”

Onda mu je do detalja iznela šta su njegovi ciljevi i zadaci od tog dana. A njegov posao se sastojao u tome da preporučuje da ogromni međunarodni krediti za planiranje i ostvarivanje projekata u zemljama u razvoju teku kroz MAIN i druge američke kompanije, kao Bechtel ili Halliburton. Na drugom mestu je da se radi na bankrotu tih zemalja, tako da nikada ne mogu da plate svoje kredite i da postanu poslušni partneri SAD, oni koji neće moći da odbiju da se na njihovim teritorijama izgrade vojne baze, da svoja prirodna dobra stave na raspolaganje investitorima, kao i da svoje glasove u UN i drugim međunarodnim organizacijama daju SAD. Za obaveštajna tela SAD ovaj plan je bio perfektan, posebno u doba kao što su bile šezdesete, najgori trenuci rata u Vijetnamu. Umesto da se za ovakve poslove angažuju agenti CIA ili armije, same privatne firme su plaćale EHM, uz dodatnu sigurnost: ukoliko budu otkriveni, nikada se neće moći dokazati njihova veza sa vladom SAD.

Iako priča izgleda kao da je izvađena iz nekog romana DŽona Le Karea, radi se o istinitom događaju. U knjizi Confessions of an Econimic Hit Man, jednom od najvećih bestselera poslednjih nedelja, DŽon Perkins tvrdi da se sve ono što u njoj piše zaista i dogodilo. Kao i desetine američkih navodno poslovnih ljudi po “trećem svetu”, Perkins je, u stvari, bio ekonomski revolveraš, neka vrsta tajnog agenta ex officio čiji se posao sastojao u povećanju moći SAD i njene dominacije nad zaduženim zemljama.

U svojoj prvoj misiji Perkins je putovao u Indoneziju (tada politički cilj prvog reda, posebno kada je izgledalo da će komunizam da prevlada u zemljama jugoistoka Azije), sa ciljem da uveri generala Suharta da MAIN bude posrednik u finansiranju elektrifikacije ostrva Jave. Perkinsov manje javni zadatak bio je da Indoneziju zaduži sa ciljem da postane talac politike SAD. Kada je u ovom uspeo, Perkins je naimenovan za šefa za ekonomiju u MAIN i potom upućen u Panamu sa sličnim zaduženjam. Tamo se sastao sa Omarom Torihosom, jednim od malobrojnih južnoameričkih lidera spremnih da se otmu kontroli Vašingtona, a da se ne potčine diktatima komunizma (što ga je, prema Perkinsu, koštalo života, isto kao i drugog heroja, predsednika Ekvadora Hosea Roldosa).

Sledeći zadatak Perkinsa bio je još unosniji i značajniji za interese njegove zemlje. Posle osnivanja OPEK-a (Organizacija zemalja proizvođača i izvoznika nafte) i embarga koje su arapske zemlje uvele protiv Amerike zbog njene pomoći Izraelu 1974. godine, vlada SAD je odlučila da učini sve da se tako nešto više nikada ne ponovi. Bilo je potrebno da se sa Saudijskom Arabijom, najvećim proizvođačem nafte na svetu, ostvari veliki dogovor, upotrebljavajući istu strategiju kao i u slučaju Indonezije i Paname, i na još široj skali. Globalni pakt između ove dve zemlje vremenom je postao najveći u istoriji; izgradnja čitave infrastrukture nacije koja je još uvek živela u srednjem veku, pripala je američkim firmama. Posle nekoliko godina, zahvaljujući svakovrsnim taktikama, uključujući i podvođenje žena članovima kraljevske porodice, Saudijska Arabija je postala najveći saveznik Vašingtona na Bliskom istoku. Posledice tog saveza sežu i do naših dana; dovoljno je podsetiti na tesne veze koje još postoje između kraljevske kuće i porodice Buš.

Iako sve manje zadovoljan svojim poslom i još manje siguran u njegovu moralnost, Perkins je obavio nove misije u Panami, sve do misterioznog ubistva Torihosa i kasnije do invazije marinaca na Iran, gde je živeo u vreme pada šaha i poraza politike SAD, i na kraju u Kolumbiji, gde ga je susret sa drugom ženom, Paulom, naveo da se odluči da promeni život. Godine 1982. Perkins napušta MAIN i život ekonomskog revolveraša i osniva sopstvenu energetsku kompaniju, Independent Ponjer Sdžstem.

Od tada pa do atentata 11. septembra držao je u tajnosti svoju karijeru EHM. Uz pomoć ćerke, shvatio je da ne može više da ćuti i počeo je da piše Confessions of an Economic Hit Man da bi sprao krivicu i upozorio svet na novi američki imperijalizam. Od tada se angažuje na ostvarenju projekata za razvoj koji zaista donose korist najsiromašnijima, a ne služe samo političkim ciljevima korporatokratije.

Na kraju, pouka Perkinsove knjige je jasna; dok siromašne zemlje ne budu spremne da brane svoja prirodna bogatstva, da se bore protiv unutrašnje korupcije i strane manipulacije, uspon EHM i širenje američke imperije čine se osiguranim.

Horhe Volpi (“El pais”)

Prevod sa španskog: B. Đorđević