Srbija ima šansu

Šta Srbiju sputava na putu ka Evropskoj uniji, čime Brisel opravdava oprez i kakoBeograd može obezbediti perspektivu u zajednici država starog kontinenta?

Kakva je današnja Srbija u očima Evropskog parlamenta?

– Glavni problem ostaje što Srbija nikada nije imala dovoljno hrabrosti da se okrene ka budućnosti. Protekla decenija velikoj je većini stanovnikaSrbije značajnija od sadašnje decenije, a vizija sledećeg veka pod stalnom je senkom ne samo nedavnih nego čak i Balkanskih ratova.

Hoćete reći da je prošlost – stvarnost sadašnje Srbije?

- Ne! LJudi u Srbiji evropski su normalni. Često i višeod drugih. Zanima ih sve što i državljane Unije. Ali živimo u vremenu u kojem je besmisleno uljuljkivanjeneprekidnim vraćanjem pod zaštitu minulog. Treba se zalagati za novo. Neke države koje su pre petnaest godina bile u odnosu na Srbiju bogu iza leđa, sada su deo stabilne Evrope. Srbija bi morala da se prene i sve snage usmeri ka budućnosti. Šokiran sam koliko je fatalizma u misaonom sklopu Srba. Ili još gore:tu je neprekidni moćni naboj inata. U Briselu niko ne zna šta je inat, niti zna kakve jade on može doneti. Stvoren je utisak da bi Srbin uškopio i samog sebe kako bi naudio sopstvenoj ženi.

Šta je, po vašem mišljenju, glavni problem za takvo uverenje?

- Srbija je predugo bila u izolaciji. Višestrukoj. Iznutra ju je podjarmljivao Miloševićev režim da bi preživeo. Prekinut je kontakt sa realnošću i drugim zemljama Evrope. Osakaćen je osećaj za procenjivanje šta se dešava. A spoznaja o stvarnosti izazvala je šok. Umesto da ga iskoristi kao podsticaj otrežnjenju, Srbija je, nažalost, utonula u fatalizam.

Bila je meta tolikih pritisaka, ucena, žrtva strahovitog bombardovanja, uslovljavanja Haškog suda.

– Uveren sam da će premijer i svaki drugi funkcioner Srbije lakše i uspešnije raditi kada bude znao da ga više ne čeka problem isporučivanja optuženih za ratne zločine. Tek tada će Evropska unija i Amerika dati Srbiji svu podršku i pomoći joj da nadoknadi propušteno. Saradnju sa Hagom Srbija može i mora da iskoristi kao kolektivno rasterećenje, jer je odgovornost za zločine individualna. Naravno, to važi i za Hrvatsku. Isporučivanje generala Ante Gotovine ne bi olakšalo samo muke njenog političkog vrha. Nesumnjivo bi podstaklo vraćanje prognanih i izbeglih Srba u Hrvatsku. Ublažilo bi problem ljudskih prava, ubrzalo praštanje među budućim generacijama Srba i Hrvata. Tada bi i mnogo više žitelja Srbije razumelo da general Ratko Mladić mora u Hag.

Smatrate li da je oprez Brisela u odnosu na približavanje Srbije Evropskoj uniji preteran?

- Zapadni Balkan ima perspektivu unutar Evropske unije. Odgovor na pitanje kada, svako mora tražiti sam. Moj odgovor glasi: bolje juče, nego sutra. Već razmišljamo i o drugima. O Ukrajini, Moldaviji, uskoro o Belorusiji. Nijednoj od njih nije, međutim, još ponuđeno članstvo kao Srbiji.

Da li Brisel tiho odustaje od zahteva za zajednički ulazak Srbije i Crne Gore u Uniju?

- Ne, to nije problem EU. To je više muka visokog predstavnika Solane, mada su zvanični stavovi Podgorice potpuno drugačiji. Nedavno sam u Qubljani razgovarao sa predsednikom Vlade Crne Gore Milom Đukanovićem. Nijednom nije pomenuo Srbiju, a državna zajednica SCG ne funkcioniše. Crna Gora je okrenuta sebi! Zajedno u EU ili nijedna u EU, to za nas nije alternativa. Sve zavisi od vas.

Može li Srbija da računa i na podršku Slovenije?

- Ne mogu da govorim u ime Vlade Slovenije. Pripadam opoziciji. Ubeđen sam, međutim, da je bezrezervna potpora sadašnje slovenačke vladajuće koalicije članstvu Hrvatske u Uniji bila greška i obmana. Prijateljima treba reći istinu, koliko god bila bolna. Vlada moje zemlje je, u stvari, zavodila politički vrh u Zagrebu i hrvatsku javnost. Ulagivala im se. Hrvatska još ne ispunjava uslove za početak pregovora o članstvu u Uniji, pre svega zbog izbegavanja da isporuči generala Gotovinu Hagu. A ostaće u čekaonici i zbog drugih razloga.

Nakon posete Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta Vojvodini, u kojoj ste bili, izjavili ste da je Vojvodina skriveni adut Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Nesumnjivo, jer je Vojvodina bila i ostala Evropa u malom. Pokrajina sa šest zvaničnih jezika može znatno doprineti drugačijoj, očekivanoj praksi Srbije, odnosno popravljanju njenog imiya u Evropi. Upravo na primeru Vojvodine Srbija u vlastitoj kući može da se uči kakva je nova zajednica starog kontinenta. Dakle, multikulturalnost, prava na slobodu veroispovesti, nacionalna ravnopravnost – to je evropska stvarnost. Više političkih nadležnosti i ovlašćenja pokrajinskim organima urodilobi uspešnijom evropskom praksom u pokrajini. Suština Evrope je u sloganu: svi različiti, svi ravnopravni. Vojvodina je deo Srbije koji ima te osobine. Takođe je najprivlačnija i najsigurnija za inostrana ulaganja.

Šta čeka ostale bivše jugoslovenske republike?

- Sada, kada je Hrvatska potvrdila da nije zrela za pregovore sa Unijom, nadam se da će to biti opomena i podsticaj drugima. Najpre Makedoniji, a zatim Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Niko tim državama ne može toliko da naudi kao one same sebi. Niko im ne može ni pomoći koliko mogu same sebi, ako se pogledaju u ogledalo, ali, naravno, da se ne ljute na ogledalo i na onoga ko im je to predložio. Imali smo zajedničku prošlost. Želim da što pre krenemo i u zajedničku budućnost.