Nepristojna ponuda

Kad niko od nje to nije očekivao, Bojana Lekić se osmelila da uzme priznanje i pare od Karića. Međutim, samo je ona postala “grešnica” a ne i njene kolege koje su pre, zajedno s njom i posle nje primile nagradu “Braća Karić”. Otkako postoji nagrada “Braća Karić”, kao na manje ili više prljavu i moralno problematičnu, gleda se samo na Karićevu nagradu za novinarstvo. Nagrade u “drugim konkurencijama” se zbog nečega doživljavaju bezazlenije (dobitnici, pored ostalih: patrijarh Pavle, patrijarh Aleksije, Qubomir Simović, Sima Ćirković, Vasilije Krestić, Emir Kusturica, Peter Handke, Vladimir Veličković, Sanda Rašković-Ivić, Dušan Kanazir, Aleksandar Despić, Dejan Medaković, Danilo- Bata Stojković, Quba Tadić...) Posle uručenja nagrade Bojani Lekić, Milivoju Glišiću i Manojlu Vukotiću (2001. godine) novinari su pitali Bogoljuba Karića da li je osećao strah da će neko od njih možda odbiti da primi priznanje: “Zašto bih se pribojavao, nisam ni razmišljao o tome. Čovek koji ne zna šta radi, ima razloga da se plaši. Onaj koji zna šta hoće i šta radi, nema od čega da strepi... Pomenuću da je moja inspiracija, moja vizija, moj cilj – Nobel”, izjavio je Karić.

Iako laureati nagradu primaju bez kompleksa, šira javnost se još uvek podsmehuje novokomponovanim bogatašima kojima je mecenatstvo očigledno način da properu biografije i uz utisak da je nagrada potrebnija onima koji je dodeljuju nego onima koji je primaju. Ove godine, međutim, nije sve prošlo glatko.

Pročulo se, naime, da je Brankica Stanković, novinarka RT B92, odbila nagradu za koju se preporučila ciklusom emisija “Insajder”, koje uređuje i vodi. Dodatak priči je da ju je na takvu odluku podstakao Veran Matić, direktor B 92.

Brankica Stanković nerado o tome govori, ali joj se čini da se priča otrgla kontroli i hoće da završi s tim. “Nisam odbila nagradu nego ‘kandidaturu za nagradu’. Zvali su me pre mesec i po dana i saopštili da sam zajednički kandidat žirija. Bilo mi je drago jer izuzetno cenim ljude iz žirija, Gordanu Sušu, Bojanu Lekić i Dragana Bujoševića. Međutim, odmah sam rekla da nagradu ne bih preuzela u slučaju da je dobijem i da zato ne želim da me kandiduju. Zbog toga što smatram da njihova nagrada nije prestižna, osim kada je o novcu reč. Suma koja se isplaćuje nepristojno je velika. I još mi nije jasno kako je Bogoljub Karić zaradio sav taj novac. To još niko, pa ni on, nije uspeo da mi objasni. Kad se jednog dana to bude utvrdilo, možda ću razmišljati drugačije”, kaže NIN-ova sagovornica ističući da je posle navedenog razgovora više niko nije zvao.

O onom delu koji se tiče Verana Matića, Stankovićeva kaže: “To je smešno. Pa, zamislite da sam dobila nagradu i odlučila da je primim, kako bi to Veran mogao da mi zabrani, kako iko misli da bi on mogao da odlučuje u moje ime. Da čaršija nije sve izokrenula ne bih ni govorila o ovome, nisam htela da od toga pravim priču”, kaže skoro stidljivo Brankica Stanković kojoj je važno da neko ne pomisli da slučajno ima nameru da izigrava “moralnu gromadu”.

NIN saznaje da su u užem izboru žirija bili: Brankica Stanković, Miloš Vasić, Zaharije Trnavčević, Vukašin Obradović i Srđan Ćešić. Saznali smo da još niko nikad nije odbio nagradu. Naime, procedura dodele je takva da članovi žirija prethodno provere gde ona ima prođu a gde nema. Zato se neće dogoditi, o čemu možda potencijalni laureati maštaju, da se objavi kako su dobili nagradu i da im se pruži prilika da je demonstrativno odbijaju.

Da li je Brankica Stanković makar i na trenutak poželela da odigra ovu igru? “Nisam, zbog članova žirija koje cenim i poštujem. Bili su korektni i ja pretpostavljam da oni na isti način obaveštavaju sve kandidate.”

Brankica ističe da je reč o ličnom gestu i da ga ne treba komentarisati, kao ni postupak kolega koji su primili nagradu. Reč je o izboru koji treba poštovati: “Bilo je logično da se posle promene vlasti ispitaju svi koji su profitirali tokom sankcija i ratova. Nove vlasti snose odgovornost što se to nije dogodilo. Sa druge strane, činjenica je da Karić nije optužen, da nije u zatvoru. I zaista, ne greše ljudi koji nagradu primaju, to je greška ovog sistema.”

Procedura Selekciju predloženih radova vrše ekspertski timovi za svaku od pet oblasti za koje se nagrade dodeljuju. To su u stvari članovi žirija, najeminentniji stručnjaci koji svojim znanjem, autoritetom i ličnim integritetom potvrđuju da će obavljena selekcija među kandidatima biti najbolja. Mandat članu žirija traje pet godina i za svoj trud godišnje dobija po 1 000 evra. Wihov je zadatak da predlože po tri kandidata za svaku nagradu, a konačnu odluku ko će biti dobitnici donosi Upravni odbor nagrade, što u prevodu znači članovi porodice Karić, osim rektora Univerziteta BK koji iz razumljivih razloga nije član familije. Zbog svega nabrojanog – iako se nagrada obrazlaže: za velike zasluge u prošlosti – mnogi tvrde da je reč o nekoj vrsti mita za budućnost. Uostalom (osim podrazumevajućih izuzetaka), više je nego evidentno koliko su neki od laureata zapeli da Karići nijednog trenutka ne pomisle da bi mogli da ih iznevere... Zapinju više nego što se od njih očekuje.