Mali DŽoni je bio u pravu!

Sad, ako ga zbog načina na koji je razgovarao sa učiteljicom nisu izbacili iz škole, sigurna sam da je mali DŽoni postao veliki bankar kad je porastao. Zašto? Pa prosto – ne smatra da novac treba pozajmljivati nekome samo zato što je taj to tražio. Svaki dobar bankar treba da razmišlja na isti način. Naravno, u realnom svetu ulozi su mnogo veći nego u priči o malom DŽoniju. Bankar koji ne sledi zdravu logiku može ugroziti ne samo banku u kojoj radi, njene vlasnike i ljude koji u toj banci drže pare već i čitav bankarski sistem te zemlje. I to nije sve. Iskustva pokazuju da krize bankarskog sistema mogu imati veoma ozbiljne posledice po realnu privredu, mogu voditi nižem privrednom rastu i gubitku radnih mesta.

Dobro, a kako jedna vlada može da osigura da se bankari ponašaju kao mali DŽoni? Tu na scenu stupa sistem kontrole banaka: valjano postavljen on obezbeđuje zdrav bankarski sistem i stimuliše razvoj čitavog finansijskog sektora. Jednostavno, kontrola osigurava da banke posluju na siguran i zdrav način i da svaka banka ima dovoljno rezervi da pokrije gubitak ako nešto krene naopako.

Na svu sreću, nema potrebe da se izmišlja rupa na saksiji kad je u pitanju način kontrole banaka. Kad je to u pitanju ceo svet se rukovodi pravilima bazelskog Komiteta za kontrolu banaka. Ta pravila su danas sadržana u 25 osnovnih bazelskih principa, koji pokrivaju sedam oblasti: 1) preduslove efikasne kontrole banaka; 2) izdavanje dozvola i strukturu; 3) načela i pravila mudrog poslovanja; 4) dostupnost informacija; 5) načine tekuće kontrole banaka; 6) formalna ovlašćenja kontrolora; 7) poslovanje sa inostranstvom. Zašto su principi važni? Zato što treba da nas odbrane od bezbroj načina na koji loše upravljanje bankama može da ugrozi ceo sistem.

Knjiga se može napisati o bazelskim principima, pa ću ja izdvojiti samo neke koji su sada posebno važni za Srbiju. Jedan od njih koji me zabrinjava tiče se izdavanja dozvola. Taj princip kaže da služba kontrole banaka ima pravo da izdaje i ukida dozvole za njihov rad. Ova služba treba da utvrdi kriterijume koje banke moraju ispuniti da bi mogle da rade u nekoj zemlji. Banke stalno moraju da ispunjavaju te kriterijume i nadležna služba treba da ima moć da im oduzme dozvolu za rad kad ih se ne pridržavaju. Nadgledanje rada nadležne službe obezbeđuje se jasno definisanim kriterijumima koje banke moraju ispuniti i precizno utvrđenom procedurom rada tih službi. U tim okvirima, samo nadležna služba ima pravo da proceni da li se banke pridržavaju kriterijuma za izdavanje dozvola za rad. A zašto ja brinem? Zato što vidim da sudovi u Srbiji poništavaju odluke Narodne banke Srbije (NBS) – koja kontroliše rad banaka – o oduzimanju dozvola za rad nekim bankama. Šta je osnov tih sudskih presuda i da li su one u najboljem interesu Srbije?

Bazelski principi daju veliki značaj stručnosti, integritetu i kvalifikacijama direktora banaka. Između ostalog, to znači da kontrolor treba da utvrdi da li prethodni rad nekog direktora dovodi u pitanje njegovu kompetentnost, valjanost njegovih odluka i poštenje. Bazelski komitet, čak, smatra da služba kontrole, poput one u NBS, treba da ima moć da spreči imenovanje bilo kog rukovodioca u banci ili promenu njenih vlasnika ako smatra da ti rukovodioci ili novi vlasnici mogu štetiti interesima štediša!

Bankarstvo je rizičan posao. Banke se suočavaju sa kreditnim, tržišnim i poslovnim rizicima. Kontrolori banaka treba da razumeju te rizike i treba da obezbede da ih banke valjano mere i nadgledaju kao i da drže razumne rezerve kako bi pokrili gubitke ako nešto pođe naopako. Pogledajmo šta znači kreditni rizik, jer je on najčešći kad neki mali DŽoni odlučuje kome će dati kredit. Banke daju kredite zato da bi na tome zaradile. Da bi zaradile moraju biti sigurne da će kredit biti vraćen. A kako da budu sigurne? Tako što procenjuju kreditnu sposobnost svakog ko traži kredit: koliko je izvesno da će ta osoba vratiti kredit na vreme u punom iznosu. Naravno, klijentima kod kojih je rizik nevraćanja kredita veći zaračunavaju veću kamatu kako bi pokrile taj veći rizik.

Zvuči prosto, ali nije. Mnogo toga može poći naopako: banke u startu mogu pogrešno proceniti stepen rizika i, naravno, kreditna sposobnost dužnika može se promeniti pošto mu se kredit odobri. Kakve su posledice? Ako banka pravilno ne proceni rizike onda se može desiti da jednog dana propadne. Zašto? Zato što joj neki rizični dužnici nisu vratili kredite a ona nije izdvojila rezerve da pokrije taj gubitak. Upravo to je suština onoga što se događalo sa bankama u Srbiji početkom devedesetih. Pa, šta banke treba da rade? Stalno treba da procenjuju kreditnu sposobnost dužnika i, u skladu sa propisima NBS, treba da izdvoje rezerve kako bi pokrile moguće gubitke.

Na kraju želim da pomenem princip koji se odnosi na kreditiranje povezanih lica. On kaže da služba kontrole rada banaka mora da spreči banku da kreditira kompanije ili lica povezana sa tom bankom pod uslovima koji su povoljniji od uslova koji važe za bilo kog drugog klijenta. Bazelski principi predviđaju da se utvrdi apsolutno ograničenje za kredite povezanim licima, da se kapital banke umanji za iznos takvih kredita pri proceni kapitalne adekvatnosti banke, kao i da se traži zaloga za takve kredite. NBS je već uvela ograničenja ove vrste, ali imajući u vidu da je Srbija poznata po „vezama i poznanstvima” te propise treba čvrsto sprovoditi.

Šta je suština svega? Kontrola rada banaka je ključna za zdrav razvoj privrede. NBS treba potpuno da uskladi svoju kontrolnu i regulatornu ulogu sa osnovnim bazelskim principima i treba da ima sva ovlašćenja – u okviru utvrđene procedure – kontrolora. I na kraju, bankarski sistem malih DŽonija, uz snažnu kontrolu, može pomoći Srbiji da ne ponovi greške iz prošlosti.

Karolin Jungr

(Autor je šef Kancelarije Svetske banke

u Srbiji i Crnoj Gori)