Koja je naša zastava

Grb, zastava i himna, simboli koji bi ubuduće trebalo da predstavljaju nezavisnu i međunarodno priznatu Republiku Srbiju su kao pravna kategorija ugrađeni u tekst Ustava i kao takvi ne mogu da se promene dok se ne promeni sam Ustav. Ipak, himna “Bože pravde” i zastava trobojka sa dvoglavim orlom u zvaničnoj upotrebi su od avgusta 2004. kada je u Skupštini Srbije doneta preporuka o upotrebi novih državnih simbola. Koja je naša zastava? Trobojka sa petokrakom, obična trobojka (ona koja se nedavno delila i u dnevnoj štampi) ili trobojka sa dvoglavim orlom (ona koja se trenutno vijori ispred sedišta UN u NJujorku)? Dragomir Acović, heraldičar, razrešava dilemu:

-Trenutno, postoje dva vida iste zastave. To nije tako u svim zemljama ali u jednom značajnom broju jeste. Dakle, razlikuju se državna i narodna zastava. Narodna zastava je čista trobojka, i tu zastavu ima pravo da vije svako, svako ko je građanin ove zemlje, bilo pravno, bilo fizičko lice. To je prosto izraz nacionalnog identiteta, i kada se vije, ne polaže se nikakva pretenzija na to da taj koji ističe zastavu predstavlja državu. To je jednostavno stvar nekakvog nacionalnog narodnog ponosa građanina. Takva zastava se u nekim zemljama naziva i trgovačkom zastavom jer se podrazumeva da je ona u najširem opticaju pa se po tome prepoznaje poreklo broda, aviona, ili voza...

U kojim se prilikama i gde se ističe državna zastava i ko ima prava na to?

-Državna zastava se od narodne razlikuje po tome što ima grb. Poenta tog grba je da odmah da na znanje da taj koji je istakao zastavu, predstavlja državu. Tako ćete videti, recimo, Austrijanci imaju običnu zastavu, crveno – belo – crveno, ali se na austrijskoj ambasadi vijori zastava koja na beloj pozadini ima crnog orla. Isto tako na raznim mestima u Nemačkoj viđaćete običnu trobojku bez ičega ali na njihovoj ambasadi, recimo, u Beogradu, na toj istoj trobojci se nalazi i žuti štit sa crnim orlom. To je poenta. Zbog toga sve institucije države, ministarstva, skupština, predsednik, vojska, univerziteti jer su i oni državni, ambasade, svi oni ističu državnu zastavu da bi se odmah po njoj znalo da je ta institucija – službena institucija. Da ta zastava tu nije ni stvar ponosa ni stvar voljnosti ili nevoljnosti nego da ona označava da se u objektu nalazi institucija koja obavlja zvanično zastupanje države.

Ispred sedišta UN na Ist riveru nedavno je podignuta srpska trobojka sa grbom...

-Da, i to je u redu zato što smo u UN primljeni kao država članica, a ne kao skup građana.

Deo državnih simbola i obeležja Srbije doneti su samo kao preporuka Skupštine, u zvaničnoj upotrebi i dalje su stara obeležja. Ustav tek treba da se promeni, a Srbija mora imati svoj identitet, naročito nakon sticanja nezavisnosti. Šta vi očekujete?

-Kao što je svojevremeno doneta preporuka da se iz tadašnje zastave ukloni zvezda petokraka, isto tako je doneta i preporuka Skupštine za sadašnja obeležja, jer vi bez promene Ustava ne možete formalno promeniti ništa. Međutim, važno je naglasiti da i grb i zastava koji su trenutno u upotrebi potiču iz vremena kada je Srbija bila nezavisna država. S obzirom na to da se ona sada vratila u status nezavisne države, potpuno je nelogično izmišljati nešto treće. To ne bi trebalo raditi, ni kao stvar ideologije ni stvar filozofije. To je prost dokaz činjenica da Srbija nije izmišljena juče kada se Crna Gora otcepila.

B. JOVANOVIĆ