Zbogom Budvo, odoh u Hamamet

Neposredno po okončanju referenduma Brano Jančić iz Ulcinja pozvao je, u znak zahvalnosti državi Island koja je prva priznala nezavisnost Crne Gore, jednu porodicu sa pomenutog ostrva da godišnji odmor provedu kao njegovi gosti. Isto je uradila i jedna Budvanka, s tim što je ona spremna da ugosti dve porodice. Jančić je, doduše, „poluozbiljno” predložio premijeru Crne Gore Milu Đukanoviću da ovog leta Crna Gora bude domaćin svih

350 000 Islanđana. Ako je suditi po ovome, turisti iz Srbije ne da neće dobiti besplatno letovanje, oni su ujedno i poslednji na spisku naroda kojima Crnogorci duguju zahvalnost, jer su ovdašnje vlasti poslednje priznale nezavisnost izvojevanu 21. maja na referendumu. Ipak, u borbi između novca i gesta zahvalnosti, novac nekako uvek pobedi, pa je svima u Crnoj Gori koji žive od turizma stalo da i ove godine tamo dođe što više ljudi iz Srbije. U toku je i kampanja “Otkrijte, doživite, uživajte” koju sprovodi Ministarstvo turizma, Turistička organizacija Crne Gore i lokalne turističke organizacije predstavljajući u nekoliko gradova Srbije – Čačku, Užicu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Nišu – „prirodne ljepote” bratske nam Crne Gore.

Međutim, izgleda da su i Srbi sve manje zainteresovani da svoj odmor provedu na Crnogorskom primorju, pa prema podacima turističkih agencija, broj interesenata smanjio se u odnosu na prošlu godinu za celih 50 do 70 odsto. Svetlana Odobašić, direktor turističke agencije “Fudeks” kaže za NIN da je interesovanje za Crnu Goru veoma malo, čak 70 odsto manje nego prošle godine, a razlog za to ona vidi u ishodu referenduma. „Nikada nismo imali manje zainteresovanih da letuju na Crnogorskom primorju, pa je logično zaključiti da je upravo referendum uticao da potražnja bude neznatna u odnosu na, recimo, Grčku koja je ove sezone broj jedan”, kaže Odobašić. I Miroslava Spiridonović, direktor agencije Top trevel slaže se delimično sa ovom ocenom uz napomenu da je interesovanje turista iz Srbije već prošle godine lagano opadalo, pre svega kao posledica visokih cena. „Interesovanje za Crnu Goru je dosta opalo. Od 10 upita koje dobijemo, samo jedan ili nijedan odnose se na Crnogorsko primorje. Cene su jako visoke i turisti se, pre svega, rukovode time. Za 10 dana boravka u Slovenskoj plaži na bazi polupansiona vi u julu morate izdvojiti 299 do 309 evra, dok u Tunisu, koji je ove sezone veoma tražen, isti aranžman sa avio prevozom košta 290 do 326 evra. Cene su približne i svako će u toj situaciji odabrati atraktivniju lokaciju kao što su Tunis, Grčka, koja je posle nekoliko godina stagnacije ponovo doživela bum, ili Turska i Bugarska koje su i jeftinije od Crne Gore”, kaže direktor Top trevela. Jedna od vodećih beogradskih turističkih agencija odlučila je da ove godine iz svoje ponude izostavi Crnu Goru. Odluka je doneta iz dva razloga, kaže Aleksandar Vučković iz agencije Argus turs.

„Jedan razlog je politička situacija, znali smo da će interesovanje biti dosta manje, pa nismo želeli da rizikujemo. Drugi razlog su visoke cene, jer poučeni prošlogodišnjim iskustvom turisti se sve više opredeljuju za Tursku, Bugarsku ili Tunis gde su cene za 20 do 30 odsto niže”. Predstavnici turističkih agencija uglavnom materijalni momenat stavljaju ispred političkog i tvrde da je manje interesovanje usledilo zbog toga što je letovanje u Crnoj Gori poslednjih nekoliko godina postalo „skup sport”, preskup za plitak srpski yep. Uz to, problem sa vodosnabdevanjem, lošija usluga, neljubazni domaćini... „oterali” su turiste u potragu za boljim, atraktivnijim i jeftinijim destinacijama. „Ove sezone su Grčka, Turska, Tunis i Egipat najtraženije destinacije. Broj zainteresovanih za Crnu Goru manji je za 50 do 60 procenata. Imali smo pred sami referendum otkazivanje već ugovorenih aranžmana, ali se sada situacija ponovo normalizovala. Međutim, mala tražnja je u neznatnom procentu posledica razdvajanja sa Crnom Gorom, već pre svega nepristupačnih cena. Turisti se na prvom mestu rukovode cenom, atraktivnijom lokacijom i što kvalitetnijom uslugom”, kaže Sanja Šimpraga, PR menayer agencije Konte plus.

Za prvih pet meseci ove godine, prema podacima tamošnjeg Ministarstva turizma, u Crnoj Gori je boravilo 74 000 domaćih turista, među koje spadaju i turisti iz Srbije, i ostvareno je 320 000 noćenja, što je za 16,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Trenutno, na Crnogorskoj rivijeri boravi 18 000 turista, od čega polovinu čine domaći turisti. Jelena Paović, portparol Ministarstva turizma Crne Gore očekuje, s druge strane, da odluka građana Crne Gore o nezavisnosti ni na koji način neće uticati na smanjenje broja turista iz Srbije. „Očekujemo da će i ove godine u našoj zemlji ljetovati oko 500 000 ljudi iz Srbije. Već tradicionalno je da u junu imamo više inostranih nego domaćih turista i taj trend se nastavlja. Turisti iz Srbije su i prethodnih godina, a očekujemo i ove, ljetovali u Crnoj Gori od polovine jula pa do kraja avgusta. Procjene turističkih agencija su relativne i ne mogu utvrditi tačan broj, jer mnogo je više turista iz Srbije koji dolaze individualno u odnosu na one koji odmor ugovaraju posredstvom turističkih agencija”. Na teritoriji Crnogorskog primorja, kaže Paović, oko 40 000 objekata sa smeštajnim kapacitetom od oko

120 000 kreveta je u vlasništvu građana Srbije i „sigurno je da oni svoje kuće neće ostaviti prazne. Takođe, firme iz Srbije posjeduju naše hotele i zakupci su nekoliko plaža, što sve govori u prilog činjenici da će broj turista iz Srbiji biti na prošlogodišnjem nivou”.

Međutim, i sama Jelena Paović priznaje da su visoke cene i kvalitet usluga već uticali da nekada za Srbe neprikosnovena destinacija zvana Crna Gora sada dobija ozbiljne konkurente.

Javnost u Srbiji takođe je podeljena. U danima posle referenduma mogla su se čuti različita mišljenja. Stav Aleksandra Vučića, generalnog sekretara SRS, jeste da će uvek obilaziti gradove u kojima žive Srbi, ali nikada više neće letovati u Crnoj Gori jer ne želi da u toj državi ostavi ni jedan dinar. S druge strane, Vladan Batić iz Narodnog pokreta „Peti oktobar” kaže da se u Crnoj Gori najlepše oseća i da će iako već godinama ne letuje u pravom smislu te reči, uvek rado ići tamo. Pored visokih cena i jake konkurencije, Crna Gora i dalje igra na svoje adute poput blizine, nepostojanja administrativnih i jezičkih barijera, uštede vremena i novca za vize i osiguranje i navike, pogotovo porodica koje već tradicionalno više od deceniju letuju na crnogorskom primorju. Iako sve ukazuje da se primorci ove godine neće, kao prethodnih, ovajditi od turista iz Srbije, nikad se ne zna. Procene su procene, ali sezona je tek počela.

Da li ćete ove godine letovati na Crnogorskom primorju? Momčilo Bajagić Bajaga, muzičar Ranije sam letovao u Crnoj Gori, ali ove godine idem kod prijatelja u Grčku. To naravno nije u vezi sa referendumom, jer mene razdvajanje sa Crnom Gorom nimalo nije pogodilo. Da nisam imao dogovor od ranije sigurno bih letovao na Crnogorskom primorju. Vesna Jugović, direktor kompanije “Mis JU” Imam kuću u Budvi, ali odavno ne letujem u Crnoj Gori jer nemam vremena. Idem jednom godišnje da posetim majku ili ukoliko to posao zahteva. Logično je da interesovanje turista iz Srbije da letuju na Crnogorskom primorju opalo, jer ako je antisrpski talas dole jak onda ljudi idu tamo gde ih više vole. Bora Đorđević, muzičar Celo detinjstvo sam provodio u Crnoj Gori jer su moji roditelji tamo imali vikendicu. Kasnije sam tamo i radio i ujedno se odmarao. Ove godine nisam dobio poziv da radim pa ne verujem ni da ću ići u Crnu Goru na letovanje. Zainteresovanost turista iz Srbije za letovanje u Crnoj Gori je logično mala, jer su se i prošle godine Crnogorci potrudili da naplate svako parče iskorišćene zemlje. Vic koji kruži gradom “Pošaljite vi meni pare, ali ne morate da dođete, šta ćete nam”, ima smisla. Dara DŽokić, glumica Upravo sam na odmoru u Crnoj Gori. Ne vidim nikakvu razliku u ponašanju domaćina ove godine u odnosu na neke prethodne. Smanjeno interesovanje je logična pojava, ali verujem da će ono biti kratkog daha i da će stvari veoma brzo doći na svoje. Ognjen Amidžić, voditelj i muzičar Ranijih godina sam letovao u Crnoj Gori, ali ove godine odlučili smo se da promenimo destinaciju. To naravno ne znači da neću otići i dole na nekoliko dana. Smanjeno interesovanje za letovanje u Crnoj Gori je posledica i referenduma i visokih cena. Neki ljudi su raspad državne zajednice doživeli suviše emotivno, pa ih to sprečava da idu u Crnu Goru. Ja sa tim nemam problem, jer meni nisu bitni oblici i forma, bitni su ljudi.