Plan za rat protiv bede

Kosovo se često u javnim nastupima političara naziva “najskupljom srpskom rečju”. Međutim, u poslednje vreme je i u međunarodnoj zajednici sazrelo jedno slično razmišljanje, pa uslovno može da se kaže da je Kosovo i “najskuplja reč međunarodne zajednice”. Sa potpunom sigurnošću možemo da tvrdimo, a što mi je lično potvrđeno prilikom susreta sa zvaničnicima Evropske unije u Briselu, da Kosovo i Metohija, s obzirom na broj stanovnika, zaista jeste najskuplji projekat međunarodne zajednice. Ne uzimajući u obzir cenu bombardovanja, niti troškove ogromne vojne misije koja je od tada prisutna, međunarodna zajednica je, prema podacima Svetske banke, od završetka sukoba do danas kroz donacije izdvojila oko četiri milijarde dolara za KiM. Samo je Evropska komisija do sada uložila oko 1,1 milijardu, a, ilustracije radi, u pokrajini je stacionirana najveća terenska misija OEBS-a na svetu sa oko hiljadu i po zaposlenih i godišnjim buyetom od gotovo 35 miliona dolara.

Navedeno se odnosi na ulaganja posle 1999. godine. Što se tiče ranijih ulaganja, prema podacima bivšeg Saveznog zavoda za statistiku, samo u periodu od 1961. do 1980. godine u KiM je uloženo oko 17,6 milijardi dolara.

Dijagnoza stanja stvari u sferi ekonomije na KiM danas je veoma ozbiljna. Makroekonomski indikatori ukazuju na to da nesistematska ulaganja, bez jasne strategije, ne uspevaju da poprave ukupnu situaciju. Realna stopa nezaposlenosti je oko 60 posto, a poseban problem je što većinu nezaposlenih čine žene i mladi. Oko 37 posto ljudi živi u siromaštvu, prema kriterijumima Svetske banke, tj. sa manje od 1,43 evra dnevno, a čak 15 posto stanovnika živi u ekstremnom siromaštvu, tj. sa manje od 0,93 evra dnevno. Trgovinski deficit KiM je nezabeležen u svetu – sa izvozom od 48,9 miliona evra, a uvozom čak od 1,18 milijarde. Već godinama unazad, uvoz je sa svega nekoliko procenata pokriven izvozom. Proizvodnje gotovo da i nema, skoro cela privreda je bazirana na uslužnim delatnostima. Istovremeno, struktura priliva deviza iz inostranstva drastično se promenila – od 2000. godine vrednost ukupnih donacija je opala za 87 posto. Danas više novca dolazi na Kosovo i Metohiju od doznaka Albanaca iz dijaspore nego od donacija. Trenutno ne postoje statistike u vezi sa prilivom direktnih stranih investicija na KiM, ali, kako smatraju mnogi ekonomisti, direktnih stranih investicija danas zapravo tamo i nema.

Pored navedenog, važno je naglasiti da u pokrajini caruju kriminal i korupcija, dva socijalno-ekonomska problema koje je specijalni izvestilac generalnog sekretara UN Kai Eide u svom izveštaju iz 2005. godine nazvao “najvećim pretnjama stabilnosti Kosova i održivosti njegovih institucija”. Od ogromnog broja problema koji opterećuju i guše svaki potencijal za razvoj privrede na KiM, posebno treba istaći nepostojanje elementarnih bezbednosnih uslova za nealbansko stanovništvo, kao i izrazitu energetsku nestabilnost, praćenu čestim nestašicama i isključenjima električne energije (čak je i sam centar Prištine po osam sati dnevno u mraku).

Ekonomski problem pokrajine dodatno je otežan političkom dimenzijom. Ponavljana teza najglasnijih albanskih političara sa KiM je da teško ekonomsko stanje predstavlja rezultat nerešenog statusa, te da će nezavisnost razrešiti sve probleme, uključujući i ekonomske. Ne postoji, međutim, nijedno racionalno objašnjenje na koji bi to način nezavisnost za koju se oni zalažu doprinela smanjenju organizovanog kriminala i korupcije, ili bilo kom drugom faktoru ekonomskog napretka.

Stav Ekonomskog tima za KiM i jug Srbije je da je zapravo nepostojanje strateškog pristupa u sagledavanju problema ono što je KiM dovelo u postojeću situaciju. Bez obzira na obim ulaganja, stanje se neće popraviti ukoliko ta ulaganja ne budu planska i zasnovana na jasnoj strategiji. Dobar primer za prethodnu tvrdnju može da se pruži situacijom u Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK) u koju je u prethodnom periodu uloženo čak 800 miliona dolara, a da se rezultati tih ulaganja gotovo uopšte ne primećuju. Pored nepostojanja strategije, problem koji se javlja u ovom slučaju je i nedostatak odgovarajućih kadrova, što je posebno izražen problem na KiM, kao i nepostojanje pravne stabilnosti za direktna ulaganja.

Najveći broj albanskih političara pričom o nezavisnosti KiM manipuliše sopstvenim narodom. Oni svojim sunarodnicima objašnjavaju kako će, “sve biti bolje na nezavisnom Kosovu”, ali istovremeno ne nude nikakve argumente za te svoje tvrdnje niti konkretne razvojne strategije. Qudi su se i na KiM, kao i na celom Balkanu, zamorili od istrošenih političkih priča i prazne retorike i danas ih najviše zanima koja je to opcija koja će im doneti poboljšanje životnog standarda.

Intenziviranjem diplomatskih akcija, politikom zaštite sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, Republika Srbija je uspela da u velikoj meri utiče na odlaganje donošenja preuranjenog rešenja o konačnom statusu KiM. Ovakvom stanju stvari značajno je doprinela i principijelna politika i podrška nekoliko zemalja, a pre svega Ruske Federacije. Najbolji primer je poslednji nastup od pre nekoliko dana ruskog ambasadora u UN Vitalija Čurkina koji se usprotivio svakom nametanju vremenskih rokova i istakao da odgovornost za lošu bezbednosnu situaciju na KiM podjednako snose međunarodna zajednica i privremene institucije samouprave u Prištini. U međunarodnoj zajednici postaje sve očiglednije da je “suštinska autonomija”, model koji je kao rešenje ponudila Republika Srbija, najracionalniji model rešenja budućeg statusa KiM, između ostalog i zbog visokog stepena autonomije, što je evropski trend. Očito je da ni sama EU više nema jedinstven stav o pitanju KiM, pre svega kada je reč o Italiji i Španiji, čiji se stav danas u velikoj meri podudara sa onim zvaničnog Beograda.

Nezavisnost KiM nije pravno moguća, jer bi time bili narušeni osnovni principi međunarodnog prava (Helsinški završni akt, Rezolucija SB broj 1244). Povrh toga bi nezavisno Kosovo bilo u potpunosti i ekonomski neodrživo. U svojim razgovorima sa stranim zvaničnicima često postavljam pitanje: šta mislite, da li privrednicima iz jedne zemlje više odgovara da imaju pristup tržištu od dva miliona ili od deset miliona potrošača? Oni to razumeju. Sa druge strane, danas, u vremenu sveobuhvatnih integracija (CEFTA sporazum o zajedničkoj zoni slobodne trgovine na zapadnom Balkanu, po ugledu na EFTA, potpisan nedavno u Bukureštu), ukidanja trgovinskih prepreka, potpuno anahrono deluje dalje cepkanje regiona na međusobno zavađene državice od nekoliko miliona stanovnika.

Ekonomski tim za KiM i jug Srbije 18. decembra je završio rad na dve strategije dugoročnog ekonomskog razvoja – za srpske zajednice na KiM i za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, na jugu Srbije.

U strategiji koja se tiče KiM detaljno i svestrano je sagledano stanje ekonomije i razvojne mogućnosti srpskih zajednica na KiM, koje se danas nalaze u najtežoj ekonomskoj situaciju u inače ekonomski ruiniranoj pokrajini. Mi smo optimisti kada je u pitanju implementacija ove strategije. Strateški ciljevi koji su njom definisani odnose se na ekonomske integracije srpskih zajednica na KiM sa centralnom Srbijom i sa regionom, unapređenje kvaliteta života stanovništva, odnosno, smanjenje siromaštva i zaustavljanje iseljavanja iz srpskih zajednica. Za uspeh strategije biće neophodna pomoć svih učesnika u razvoju KiM – lokalnih zajednica, zatim lokalnih, regionalnih i međunarodnih privrednika, međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih organizacija, predstavnika međunarodne zajednice i Albanaca na KiM, Republike Srbije i njenih institucija, EU,

SAD, zemalja koje su veliki regionalni investitori (Rusija, zemlje EU, Kina).

Važno je naglasiti da je strategija sastavljena kao dokument koji je odmah primenljiv, zasnovan na najuspešnijim modelima strategija lokalnog ekonomskog razvoja, koji su se već u praksi na pojedinim primerima pokazali veoma uspešnim – Republika Irska, neki delovi Slovačke (obe države se danas smatraju ekonomski najperspektivnijim u Evropi). Pored toga, strategija koju smo pripremili komplementarna je sa Nacionalnom strategijom privrednog razvoja Srbije 2006-2012. i Strategijom pristupanja Srbije EU.

U izradi strategije posebna pažnja je posvećena odabiru strateških oblasti u kojima bi trebalo da se kreće ekonomski razvoj. Prvi razvojni prioritet predstavlja unapređenje infrastrukture, pre svega kada je reč o postizanju energetske stabilnosti, izgradnji novih i rekonstrukciji postojećih puteva, železnici, telekomunikacijama itd. Obrazovanje je takođe strateška oblast na koju se veoma mnogo računa u narednom periodu, kako bi se formirali kvalitetni ljudski resursi, neophodni za postizanje ubrzanog privrednog razvoja i uskladile potrebe tržišta rada sa ponudom. Ostale strateške oblasti su razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u svim privrednim granama, kao i stvaranje podsticajnog ambijenta za poslovanje i privlačenje direktnih stranih investicija.

Naravno, postavlja se i pitanje finansiranja. Kako naše strategije, i za srpske zajednice KiM i za jug Srbije, ne bi ostale samo spisak lepih želja, sastavili smo precizan akcioni plan za sprovođenje pojedinačnih projekata predviđenih strategijama i definisali finansijske okvire za njihovu implementaciju. Predviđeni buyet u 2007. godini za realizaciju projekata iz strategije za srpske zajednice sa KiM iznosi oko 70 miliona evra, a taj novac će biti obezbeđen sredstvima Koordinacionog centra, pojedinih republičkih ustanova i preduzeća, kao i sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana. Pored domaćeg finansiranja, trudićemo se da privučemo i sredstva međunarodnih razvojnih organizacija i finansijskih institucija, kroz organizaciju posebne donatorske konferencije. Pored strateškog i finansijskog okvira, za implementaciju strategije biće neophodno formirati i institucionalnu infrastrukturu, kao podršku sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP). Predviđeno je da se formiraju odeljenja Agencije za privredne registre i Agencije za MSPP, s ciljem zastupanja interesa i promocije razvoja MSPP sektora. Pri tom je važno osloniti se i primeniti Zakon o Agenciji za razvoj MSPP, i obezbediti zajedničko delovanje svih relevantnih faktora značajnih za razvoj MSPP (vlade, same Agencije, ostalih republičkih i lokalnih institucija, finansijske i nefinansijske podrške, privrednih komora, udruženja, međunarodnih organizacija i dr).

U više navrata smo odgovarali na pitanje zašto se strategija za KiM bavi razvojem samo srpskih zajednica, a ne celom teritorijom. Međutim, treba da se zna da je prvobitna ideja bila da se u izradu strategije uključe albanski eksperti i da se ona izradi za celu teritoriju KiM. Inicijalni kontakti su svojevremeno uspostavljeni, albanskim stručnjacima su upućivani nebrojeni predlozi za zajednički rad, koji je u obostranom interesu, pisali smo pisma, pokušavali da uspostavimo saradnju. I pored početnih naznaka dobre volje od strane nekih albanskih stručnjaka, iznenada se stalo – sa albanske strane se isprečila politika.

Najvažniji zadatak za budućnost je da se napravi zajednički ekspertski tim, a vrata Ekonomskog tima će uvek ostati otvorena za saradnju sa svima koji se zalažu za ekonomski napredak KiM. U slučaju da predstavnici Albanaca ipak ne budu želeli da učestvuju u kreiranju jedne ovakve strategije, nas novi Ustav Republike Srbije upućuje na to da moramo da započnemo rad sami, uz pomoć međunarodne zajednice. To će biti naši prvi zadaci nakon novogodišnjih i božićnih praznika. Posebno nas raduje poslednja izjava Torbjorna Solstroma, specijalnog izaslanika Havijera Solane na KiM, u kontekstu nove uloge koju će EU igrati u pokrajini u najskorijoj budućnosti. Ovom izjavom najavljuju se ulaganja od 190 miliona evra, u naredne tri godine, namenjena ekonomskom razvoju i to upravo u onim oblastima na koje se fokusira i naša strategija. Ipak, mora se upozoriti da se ova sredstva, ako ne bude jasne strategije za njihovu primenu, neće iskoristiti maksimalno. Ovo je još jedan razlog zbog kojeg sam ubeđen da će zajednička strategija morati da bude sačinjena u najskorije vreme. Što pre taj dan bude došao, biće bolje za sve stanovnike KiM, ali i za celu Srbiju i Evropu.

Nenad Popović

(Autor je potpredsednik Koordinacionog centra i šef Ekonomskog tima za KiM i jug Srbije)