Enciklopedija prava i sloboda

Gotovo da nema vlasti a da se ne zaodeva rečju demokratija. A šta je, u stvari, demokratija? Šta se sve pod njom podrazumeva? I gde su njene granice, odakle ona počinje da se urušava i prelazi u svoju suprotnost?

Na ta i mnoga druga pitanja – pa i na ono: da li je često pominjanje demokratije jasan znak njenog zakidanja? – odgovore bi trebalo da pruži Enciklopedija demokratije, čije izdavanje priprema “Službeni glasnik” iz Beograda.

Imajući u vidu da samo nekoliko zemalja u svetu poseduje ovakva izdanja, dovoljno govori o kakvom, krupnom projektu je reč.

Na ovom poslu angažovani su uglavnom profesori beogradskog Fakulteta političkih nauka. Glavni redaktor je profesor ovog fakulteta Vukašin Pavlović, a u redakciji su još njegove kolege Milan Podunavac, Ilija Vujačić, Slobodan Samardžić i Ivan Vejvoda.

Enciklopedija je zamišljena kao regionalni projekt, namenjen publici sa prostora nekadašnje Jugoslavije, pa redakcija ima i svoje spoljne članove, iz bivših jugoslovenskih republika. A to su: iz Slovenije Danica Fink Hafner, iz Hrvatske Vesna Pusić, Žarko Puhovski i Siniša Tatalović, iz BiH Božidar Gajo Sekulić i Nerkez Ćurak, iz Crne Gore Srđan Darmanović i Dragan Vukčević i iz Makedonije Đorđe Ivanov.

Oni, sa grupom autora iz Srbije, čine Savet redakcije.

Izvršni saradnici redakcije su mlađi politikolozi, takođe profesori beogradskog Fakulteta političkih nauka. A tu su i stručni konsultanti redakcije prof. dr Vučina Vasović i prof. dr Vojislav Stanovčić, ali i grupa međunarodnih konsultanata.

Predsednik redakcionog odbora prof. dr Vukašin Pavlović kaže da “u vremenu kada je demokratija prihvaćena kao univerzalno legitimaciono načelo, ali u situaciji kada istovremeno ne postoji jedinstveno razumevanje toga šta demokratija jeste i kako demokratski poredak treba da izgleda” postoji potreba za jednim ovakvim enciklopedijskim pregledom, koji će moći da posluži “kao obuhvatan i temeljan priručnik za sve koji se stručno ili profesionalno bave političkim pitanjima, zatim kao informativno štivo onima koji su zainteresovani za javne poslove, i kao informativan tekst za one koji hoće da se upoznaju sa političkim sistemom demokratije.”

Zamišljeno je da Enciklopedija ima nekoliko različitih nivoa odrednica. Svaka oblast imala bi najpre grupu temeljnih – konstitutivnih pojmova, koji se u različitim teorijama shvataju kao osnovne odrednice demokratije. Ove odrednice trebalo bi da imaju do trideset hiljada slovnih znakova, odnosno da budu veličine do jednog autorskog tabaka. Među takvim pojmovima bila bi i sama reč demokratija, zatim pravo, pravda, vladavina prava/pravna država, autonomija, pluralizam, tolerancija, politička kultura, javnost, javno dobro... Predviđeno je da bude bar stotinak takvih pojmova.

Sledeći nivo odrednica bili bi izvedeni pojmovi, koji su i po značenju i po obimu uži od prvih. Reč je o pojmovima koji imaju instrumentalnu vrednost u odnosu na osnovne pojmove ili određena shvatanja demokratije. Oni bi trebalo da budu objašnjeni otprilike na četvrtinu prostora temeljnih pojmova. Među takvim odrednicama su, recimo: parlament, vlada, predsednik, lokalna samouprava, višepartijski sistem, mediji, socijalne ustanove, društveni pokreti, sindikati, protesti...

Treći nivo odrednica biće pojmovnik ili glosar, u kojem se daju kratka razjašnjenja tehničkih pojmova, prema potrebi dužine od jedne rečenice do jedne šlajfne teksta. Zamišljeno je da se glosar nalazi na kraju, a da se pojmovi posebno obeležavaju u tekstu. Ove odrednice trebalo bi da sadrže najpoznatije relevantno (tehničko) značenje pojma.

Predviđeno je da Enciklopedija ima i jedan veliki blok o teorijama i različitim modelima demokratije kroz istoriju. Oko pedesetak odrednica trebalo bi da bude posvećeno najznačajnijim autorima, teoretičarima demokratije i političkim misliocima koji su zaslužni za neka demokrtska dostignuća. Biće tu i odrednice o najuticajnijim istorijskim događajima, institucijama, deklaracijama i dokumentima vezanim za razvoj demokratije...

Pošto je reč od regionalnom projektu – bar kako je zamišljeno – Enciklopedija će imati i odrednice posvećene svakoj od novonastalih država na prostoru bivše Jugoslavije. One će biti čak dva do tri puta duže nego što su temeljni pojmovi. Wihovo pisanje povereno je autorima iz tih država, koji bi, posle istorijskog uvoda i nekih ključnih podataka o svojoj državi, trebalo da daju bitne odlike političkog sistema, da predoče izborni sistem, ali i da daju jednu kvalitativnu analizu dokle se stiglo u demokratizaciji društva iz kojeg dolaze...

Dogovoreno je da se izbegnu odrednice o političarima, baš zbog regionalnog karaktera ove enciklopedije, pošto bi to sasvim izvesno izazvalo neke nesporazume...

S obzirom na to da je izdavač Enciklopedije “Službeni glasnik”, koji ima status javnog preduzeća, sama ta činjenica navodi na pomisao da iza ovog projekta stoji država Srbija. Međutim, predsednik redakcionog odbora prof. dr Vukašin Pavlović kaže da to “ne mora da znači” da je baš tako. “Službeni glasnik” obezbedio je mogućnost štampanja i minimalne honorare za autore, ali to, ipak, kako napominje Pavlović, nije dovoljno, pa je neophodno da usledi akcija obezbeđivanja i dodatnih sredstava. Tako, planirano je da se pomoć zatraži od Ministarstva za nauku Vlade Republike Srbije, ali i od nekih drugih donatara. Pavlović kaže “biće, svakako” onih koji će hteti da pomognu ovakav projekat.

Pošto se jedno isto izdanje Enciklopedije pojavljuje u svim bivšim jugoslovenskim republikama, izdavač je odlučio da ona bude štampana – latinicom.

Pavlović ističe da je Enciklopedija demokratije izazov i za same profesore beogradskog Fakulteta političkih nauka. Pre ovog dela pravljena je Enciklopedija političke kulture, a pre nje Politička enciklopedija, tako da se nastoji da svaka generacija ostavi bar po jedno delo šire upotrebne vrednosti.

Enciklopedija demokratije trebalo bi da bude štampana u obimu od 1200 strana enciklopedijskog formata, u dva toma.

A planirano je da se pred čitaocima ona pojavi za ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu, krajem oktobra.