Del Ponte protiv vlade

Dojava kojom je lociran Ratko Mladić, ispostavilo se kao i toliko puta dosad, bila je neupotrebljiva jer haški optuženik ni ovog utorka nije uhapšen. Uprkos hitroj reakciji Tužilaštva za ratne zločine, istražnog sudije i vojnih bezbednosnih organa. Ili je nekome u Beogradu za Mladića dojavljeno zarad drugačije upotrebe? Dok se Skupština Srbije trkala s vremenom da bi izglasala vladu u ustavom predviđenom roku. A akcija vojne policije u Deligradskoj ulici u Beogradu, neobična po nekoliko detalja, umalo što nije dovela do blokade rada Skupštine i probijanja tog roka... U čijem bi to interesu bilo? Prema raspoloživim saznanjima, akcija je krenula tako što je Tužilaštvo za ratne zločine dobilo informaciju da se haški optuženici (Ratko Mladić) nalaze u vojnom samačkom hotelu u Deligradskoj ulici. U ponedeljak, 14. maja, Milan Dilparić, istražni sudija Posebnog odeljenja za ratne zločine beogradskog Okružnog suda, potpisuje nalog za pretres ovog hotela; sledećeg dana (utorak 15. maj) Vojnobezbednosna agencija i vojna policija stupaju u akciju. Pretres sumnjive sobe 416, ostalih 300 i nekoliko soba hotela “Deligrad” i okolnih objekata, počinje oko pola 11 ujutru. Potrajaće skoro do 10 sati uveče, sa uobičajenim, to jest nikakvim rezultatom. Valja skrenuti pažnju na “detalj” koji pokazuje da sve, ipak, nije bilo tako uobičajeno. Ovo je, naime, prvi put da je vojska na ovaj način pristupila poteri za haškim beguncima. Nikad ranije nisu vojna policija i VBA pretresali objekat koji nije kasarna (a i to je bilo samo jednom) a pri tom, što je takođe interesantno, civilne strukture bezbednosti o akciji u Deligradskoj uopšte i nisu bile obaveštene dok se pretres uveliko nije zahuktao. Da li je tome razlog samo (poslovična) netrpeljivost različitih službi? Ili je sve baš i trebalo odraditi mimo organa koje Vojislav Koštunica direktno kontroliše preko svojih bliskih saradnika? U skladu sa onom nespretnom preporukom Havijera Solane... S tim što, prema informacijama koje su stigle do NIN-a, treba izbeći zamku u koju je upao Tomislav Nikolić, optuživši Borisa Tadića da je u utorak u Deligradskoj radio Koštunici iza leđa – i Tadićevi su bliski saradnici, naime, i to prema upućenim izvorima koji nisu iz DS-a, bili neprijatno iznenađeni onim što se tamo događalo. Veoma je interesantno i ono što se kao posledica svega događalo u Skupštini Srbije. Dok je akcija u samačkom hotelu još trajala, oko pola devet uveče (tri i po sata pre isticanja roka za izglasavanje vlade), skupštinska rasprava o vladi iznenada se pretvara u raspravu o hapšenju Ratka Mladića, saradnji sa Haškim tribunalom, čak i o Srebrenici... Sednica se prekida oko 22, nastavlja pola sata kasnije raspravom na istu temu. Ivica Dačić, šef SPS-ovih poslanika, akciju u Deligradskoj naziva “provociranjem onih snaga koje su želele da budu konstruktivne”; u sličnom će tonu i radikal Tomislav Nikolić, rekavši da skupštinska većina zbog ovoga “ne zaslužuje” da joj se omogući izbor vlade. Cajtnot postaje sve žešći. Posle obraćanja Vojislava Koštunice, ipak, obraćanja u kome on ništa konkretno nije rekao, patriotske snage iz opozicije spuštaju loptu. Premijer je, naime, najpre oprao ruke od akcije u Deligradskoj (“Postoje nezavisni pravni organi – Tužilaštvo za ratne zločine, služba u okviru Ministarstva odbrane – koji svoje poslove obavljaju po važećim propisima ove zemlje.”), a zatim rekao da “takve akcije na dan izbora vlade odgovaraju onima koji žele da opstruiraju njen izbor”, kao i da može da imenuje te kojima opstrukcija odgovara. Koga je to, dakle, Koštunica mogao da imenuje ali je diplomatski odabrao da to ne učini? Šta je prećutao? Veoma pouzdani izvori NIN-a, naime, tvrde ne samo da je informacija o Mladićevom skrivanju u samačkom hotelu potekla iz Haga (što su oni i potvrdili), već idu i korak dalje: da je Karla del Ponte, glavna tužiteljka Haškog tribunala, lično insistirala u Tužilaštvu za ratne zločine da se akcija sprovede baš u utorak, na dan izbora vlade. Tužilaštvo je pokušalo da objasni kako takav tajming nije dobar, da bi to moglo da izazove probleme kakvi su se i desili, ali ona nije htela ni da čuje. Odbila je i “ponudu” da se hotel i svi izlazi iz njega drže pod strogom prismotrom dan-dva, najdalje do vikenda, a da se onda stupi u akciju pretresa i eventualnog hapšenja. Ali, Del Ponteova je ostala neumoljiva. Izvori NIN-a usput postavljaju i pitanje da li je ovdašnje Tužilaštvo za ratne zločine ispostava inostranih vlada koje su ga finansijski potpomagale ili organ ove države, podsećajući da je u februaru 2006. godine novinarima u ovom tužilaštvu potvrđivano da je Ratko Mladić uhapšen i već na putu za Hag. Informacija, koja je obišla čitav svet a srpskoj poteri za odbeglim generalom nanela poprilično štete, ubrzo se pokazala kao puka izmišljotina, a ostala je i sumnja da događaj nije bio izmišljen slučajno. Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić, pak, optužio je Sema Nazara, “komandanta srpskog pravosuđa”, inače stalnog pravnog savetnika američke ambasade u Beogradu, da je naredio akciju vojske u samačkom hotelu “Deligrad”. U svakom slučaju, analiza insistiranja Karle del Ponte nastavlja se tvrdnjom da joj neposredni cilj sada i nije bio hapšenje Ratka Mladića – jer bi on, da je zaista lociran, mogao da bude uhapšen i dan kasnije, kao što je predlagano – već izazivanje dodatne nestabilnosti u Srbiji koja bi dovela do neizglasavanja vlade ili makar zaoštravanja unutrašnjopolitičke situacije u zemlji. To bi, dalje, dodatno oslabilo poziciju Srbije u finišu bitke o budućnosti Kosova... Naravno, i izvori NIN-a svesni su da je ovo samo jedno od mogućih objašnjenja, plod analize i spekulacije na osnovu dostupnih informacija. Ali to ne znači da objašnjenje nije i tačno.