Najspornije Kosovo

Susret predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog državnog sekretara Kondolize Rajs završen je “paktom o verbalnom nenapadanju” koji je inicirala američka strana. Sergej Lavrov izjavio je posle razgovora Putin – Rajs da je ruski predsednik podržao stav američke strane da je “neophodno sniziti retoriku u javnoj polemici i skoncentrisati se na konkretne probleme kojih nije malo”, i “da rusko – američki odnosi ne treba da budu žrtva predizbornih kampanja obe zemlje. Predsednik je podržao takav stav.” I to je uglavnom sve što su dve strane uspele da se dogovore iako je bilo reči o svim glavnim pitanjima koja opterećuju odnose dve zemlje – i o Iraku, i o Kosovu, i o protivraketnoj odbrani, o postsovjetskim zemljama koje SAD vide kao svoju interesnu sferu, i o američkom nezadovoljstvu dogovorom da Rusija, Kazahstan i Turkmenija zajedno grade Prikaspijski gasovod. Ipak, to i nije loše s obzirom na to da se odnosi između Rusije i Amerike sve češće ocenjuju kao početak novog “hladnog rata” , koji je još više intenziviran 9. maja Putinovim rečima da se javljaju nove pretnje svetskom miru, koje, kao i u vreme Trećeg rajha, “sadrže isti prezir prema ljudskom životu i iste težnje ka svetskoj isključivosti i diktatu”, kao i rečima Kondolize Rajs da je u Rusiji “sloboda štampe” ugrožena, a Kremlj ne “dopušta razvoj alternativnih političkih i društvenih institucija”. Predsednik Rusije je tokom jednočasovnog susreta sa američkom gošćom u svojoj rezidenciji u Novom Ogarjovu objasnio stavove Rusije u vezi sa svim spornim pitanjima, uključujući i krajnje negativan odnos prema postavljanju američkih raketa protivraketne odbrane u Evropi. Kad je o Kosovu reč, Putin je rekao američkom državnom sekretaru da Rusija insistira da se poštuje princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Gošća iz Amerike je potom novinarima izjavila da njena zemlja neće dozvoliti Rusiji da “stavlja veto na američke interese u oblasti bezbednosti”, a da Kosovo “više nikad neće biti u Srbiji”. Ipak, poseta je bila veoma korisna jer je pokazala da postoji svest o potrebi da se o svim problemima razgovara. Kondoliza Rajs je obećala da će ponovo doći u Moskvu zajedno sa šefom Pentagona Robertom Gejtsom i nastaviti razgovore u formi “dva sa dva” (ministri odbrane i spoljnih poslova dve zemlje), kako bi minimizovali nerazumevanje između Rusije i Amerike. Lavrov je to još preciznije objasnio: “Rusija i Amerika neizbežno moraju da ostanu partneri ako su svesne svoje odgovornosti za sudbinu sveta.” Rusija i Amerika moraće da traže kompromis i za rešavanje problema Kosova. Lavrov je na decidiran američki stav o Kosovu izvan Srbije rekao da se moraju naći rešenja kojima bi svi bili zadovoljni i koja se “za sada, nažalost, još ne vide”. To je i bilo najteže pitanje u razgovorima Kondolize Rajs sa Vladimirom Putinom s obzirom na to da je jasno da od stava Moskve zavisi odluka Saveta bezbednosti o sudbini Kosova. Dolaskom u Moskvu samo nekoliko dana pred samit Rusija – EU Kondoliza Rajs poslala je poruku Evropi da je Amerika spremna na kompromise a da je Rusija, eto, ne razume (koliko je kompromis izjava da “Amerika neće dozvoliti ovo ili ono, ili da Kosovo nikad neće biti...”), neka procene evropski partneri. Pre susreta s Putinom Rajsova se srela sa prvim zamenikom predsednika vlade Sergejem Ivanovom, kao i sa nizom ličnosti iz nevladinih organizacija, uglavnom onih koje Amerika finansira. Iako učesnici tih razgovora naglašavaju da “tamo nije bilo nikakvih tajnih razgovora, ali da nije praksa da se o njima govori”, u štampu je “procurilo” da je cilj tih razgovora bio da se procene “nijanse” ruskih reakcija na plan specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija o Kosovu. Prema izjavama prisutnih predstavnika fonda “Otvorena Rusija” i “Evrazija”, dobila je odgovor da je ruski stav veoma tvrd i da će svaka odluka koja ne bude po volji svima biti sprečena, a eventualna nezavisnost Kosova shvaćena kao presedan koji bi otvorio vrata nizu takvih odluka u svetu. Uprkos tome, Rajsova je Putinu rekla da je “Kosovo poseban slučaj, da nije presedan i da nema šansi da Srbija i Kosovo žive zajedno”. Dvodnevna poseta državnog sekretara SAD Rusiji pokazala je još jednom da Moskva i Vašington govore na raznim jezicima, ali se to još uvek ne može zvati hladnim ratom. Pre bi se reklo da su se vremena promenila, posle idile Jeljcinovog doba kada se slušalo bez pogovora sve što Amerika kaže, došlo je vreme kad se mora misliti i na interese ruske strane. To je možda nekima neobično, ali je realnost koja se mora poštovati. Zato su ovakvi razgovori veoma dragoceni, makar težnja za “snižavanjem retorike”, s obzirom na predstojeći okršaj u Savetu bezbednosti povodom Kosova, ostala samo pusta želja.