Poskupeće, neće...

Hleb je ipak poskupeo početkom ove nedelje. I to u 80 odsto pekara u Vojvodini i južnoj Srbiji, a kako najavljuju u Uniji privatnih pekara, do kraja nedelje poskupeće i u drugim krajevima zemlje. U pomenutoj organizaciji koja okuplja privatne proizvođače hleba kažu da su preporučili pekarima da nova cena bude između 30 i 35 dinara, a koliko će hleb na kraju poskupeti, zavisiće od regiona, ponude i kvaliteta. Poskupljenje su najavili i u Beogradskoj pekarskoj industriji ali još se ne zna kada će tačno uslediti povećanje cena i za koliko će hleb poskupeti. Pored hleba za sada su porasle i cene mesa, voća i povrća, a već je izvesno i da će struja od prvog septembra biti skuplja za skoro dva procenta. Veće otkupne cene traže i mlekari, a moguća su i poskupljenja ulja, šećera i pilećeg mesa. Ipak, Predrag Bubalo, srpski ministar trgovine i usluga, uveren je da do većeg talasanja na tržištu osnovnih životnih namirnica neće doći. Dobio je uveravanja da ni fabrika “Vital” iz Vrbasa, niti “Agroživ” neće skoro povećavati cene svojih proizvoda. A najavio je i da se država sprema da preko robnih rezervi interveniše na tržištu brašna i mesa kako bi naterala one koji su već podigli cene da ih vrate na prvobitni nivo. Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, smatra, međutim, da su cene porasle jer robne rezerve ne funkcionišu već nekoliko godina. U razgovoru za NIN on kaže da su iz robnih rezervi brašno i meso ranije otkupljivali privatnici koji se bave trgovinom nafte, odnosno delatnošću koja sa životnim namirnicama nema nikakve veze. “Niko ne zna čega ima i koliko u robnim rezervama, a sve pod velom državne tajne.” Iz Ministarstva trgovine za NIN demantuju ove navode i tvrde da robne rezerve funkcionišu dobro, ali da ne mogu reagovati odmah, jer još nije sigurno hoće li Srbiju zahvatiti talas poskupljenja ili neće. Hoće li se cenovni udar smiriti pod uticajem tržišta, ili će, pak, intervencija države biti neminovna. “Još uvek je rano govoriti o tome, mora se sačekati nekoliko dana. Vladina uredba o zabrani izvoza žita već je dala prve rezultate što pokazuje stanje na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Ipak je rano za neke konkretne poteze”, kažu u Ministarstvu trgovine i usluga. U ovom ministarstvu kažu i da količina robe koja se nalazi u robnim rezervama jeste državna tajna, ali spisak tih osnovnih namirnica nije. I ima ih dovoljno ukoliko bude potrebno da država interveniše. Dakle, i dalje je neizvesno hoće li namirnice poskupeti ili neće. Da li će se povećanje cena osnovnih životnih namirnica, kojim ovih dana prete proizvođači, desiti krajem avgusta i početkom septembra ili je ovo sa hlebom samo probni balon, kako smatraju u Ministarstvu trgovine i usluga, da bi se videla reakcija države. Da li je ovaj talas poskupljenja nezaustavljiv ili je ovo samo prolazna pojava koju će svi zaboraviti za “tri dana”? Ono što je sada već postalo izvesno, jeste da projektovani rast inflacije od 6,5 odsto neće biti ostvariv. To je pre više od nedelju dana izjavio i već pominjani ministar trgovine Predrag Bubalo, koji smatra da je eventualno probijanje zacrtane stope inflacije posledica cene energenata. I ekonomisti se slažu sa ministrom da će inflacija na kraju godine ipak biti veća od 6,5 procenata. “Suša će sigurno uticati na poskupljenja. To da li će struja poskupeti dva ili tri odsto, manje je bitno. Ona će za sobom povući i poskupljenja prehrane jer je nezaobilazni input u njenoj proizvodnji. Ovo nije ništa novo, dešavalo se i prethodnih godina. Problem je što država u dvadeset prvom veku zavisi od kiše ili poplave, ne postoje sistemi odvodnjavanja, navodnjavanja, kako ne bi sve zavisilo od gledanja u nebo. Ovako, nepogode utiču na prinose, prinosi na cene a cene podstiču inflaciju”, kaže za NIN Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede. “Mislim da je projektovana stopa teško ostvarljiva ali i ako bude probijena za jedan ili jedan i po procenat, ni to neće biti toliko strašno. Bitno je da se ne dozvoli stopa inflacije veća od deset procenata, a sve ispod tog nivoa je bolje od veštačkog održavanja cena.” Ipak, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, najavljuje da će centralna banka učiniti sve, pa preduzeti i veoma restriktivne mere, kako inflacija ne bi izašla iz zadatih okvira. Ekonomisti, pak, smatraju da će eventualno povećanje referentne kamatne stope i obaveznih rezervi doprineti poskupljenju kredita, još većoj vrednosti dinara u odnosu na evro i usporavanju privredne aktivnosti. A to je gore od stope inflacije ispod deset procenata. NIN-ovi sagovornici uprkos ministrovom optimizmu smatraju da se početkom septembra sigurno može očekivati rast cena životnih namirnica, ali je još rano govoriti u kojoj meri. „Tržište je takvo. Rast cena jednog proizvoda za sobom obično vuče lavinu poskupljenja. Jer, znate kako razmišljaju privrednici? Prvo su u strahu da ne izgube, a onda bi i da zarade ako mogu”, kaže Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja. Nedavno je i Boris Tadić, predsednik Srbije, izrazio svoj strah od poskupljenja, i zatražio od Vlade Srbije da zaštiti najsiromašnije i najugroženije. I to je bio povod da se nekoliko dana “raspredaju” priče da li je Tadićev javni poziv loš ili dobar, opravdan ili nepotreban, briga za sirotinju ili predizborni marketing. Zašto nije prvo razgovarao sa svojim ministrima koji čine više od polovine vlade, pa sa svojim koalicionim partnerima, a ne slao javni poziv vladi, moglo se čuti sa svih strana. No, važnije od toga je što Tadić nije dao predlog kako zaštititi one sa “najplićim džepovima”, a takvi predlozi nisu se čuli ni iz kabineta ministara. Do sada se oglasio jedino Rasim Qajić, ministar za rad i socijalnu politiku, i kazao da njegovo ministarstvo već radi na pripremi strategije koja bi zaštitila siromašne, ali je priznao da će sve ipak zavisiti od para koje je moguće izdvojiti iz budžeta. Ako se zna da je budžet veći nego što bi smelo, pitanje je koliko je novca moguće dobiti za zaštitu siromašnih. Osim što nema para, niti jasne strategije, za ovo je potrebno i odrediti ko je u Srbiji zaista siromašan, a za to je potrebno dosta vremena. Posle Tadićevog predloga, neki su se odmah setili čuvenog narodnog hleba, koji se obavezno vezuje za period bivše SFRJ, ali i vlasti Slobodana Miloševića. Taj narodni hleb em je skup, em mogu da ga kupe i bogati i siromašni. Pre bogati. I nikako nije dobra mera za zaštitu sirotinje, ali na pitanje koja mera je dobra, još nismo dobili odgovor. A sve je počelo kada su srpski proizvođači pšenice pred početak setve, ni krivi ni dužni, shvatili da poseduju robu čija vrednost je mnogo veća nego što su očekivali, u odnosu na njenu vrednost u godinama pre. Iako pšenica u Srbiji nije rodila mimo očekivanja, a prinos od oko 3,6 tone po hektaru smatra se prosečnim, rodila je bolje nego u zemljama okruženja i Evropske unije. Baš ta činjenica pomogla je pšeničarima iz Srbije da za vrlo kratko vreme izvezu deo svog ovogodišnjeg roda, a takvo stanje odrazilo se i na porast cene pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Povećana potražnja za pšenicom dovela je do porasta cene a onda su se i pekari dosetili da već nekoliko godina nisu menjali cene hleba, dok su svi inputi potrebni da se ispeče hleb već poskupeli. Da Srbija za nekoliko meseci ne bi bila u situaciji da sada po visokim cenama uvozi pšenicu koju je prethodno izvozila, a poskupljenje hleba pretvori se u poskupljenje svega, vlada se doseti da početkom avgusta donese Uredbu kojom se na period od tri meseca zabranjuje izvoz pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Predstavnici vlade pravdali su se da nisu oni protiv tržišnih principa privređivanja, da je mera iznuđena ali ipak neophodna kako bi se zaštitili interesi domaćeg stanovništva koje takođe mora jesti hleb. Jer razlozi za ovakvu odluku leže, pravda se vlada, u činjenici da je od početka godine do prvog avgusta izvezeno 310.000 tona pšenice, a samo u julu izvoz je bio skoro 140.000 tona. Rod kukuruza je zbog suše manji pa je moguće očekivati i 30 do 60 odsto manje prinosa u poređenju sa prošlogodišnjim. I kada se sve sagleda, jasno je da je vladina mera logična i preko potrebna, kažu predstavnici vlasti. Ekonomisti o ovoj uredbi imaju podeljena mišljenja. Iako neki smatraju da je odluka vlade skandalozna i ekonomski neopravdana, mnogi je ipak smatraju potpuno očekivanom i poželjnom. Vladana Hamović smatra da država nije imala kud i da je reagovala pravovremeno kako nam se ne bi desilo da ostanemo bez pšenice. “To nije ništa neuobičajeno i za neke druge, razvijenije zemlje. Smatram da je vlada donela dobru odluku, da na neko vreme zabrani izvoz i time zaštiti domaće tržište dok se ne vidi gde smo i šta smo. Ukoliko pak bude za neko vreme evidentno da pšenice ima dovoljno i dok se tržište na neki način smiri, izvoznici će opet imati priliku da plasiraju svoju pšenicu na inostrana tržišta.” I Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, sličnog je mišljenja. „Država treba da izvozi sve što može, jer to je jedini način da se iole smanji debalans u spoljnoj trgovini. Ali ako izvoz znači štetu na račun standarda domaćeg stanovništva, onda je sasvim normalno da država zaštiti svoje građane”, kaže Kanjevac za NIN. Ako se ekonomisti i nisu složili oko toga da li je ili nije trebalo zabranjivati izvoz žitarica, u jednom su saglasni. Niti je trebalo dozvoliti da suša, poplava, vrućina budu okidač porasta inflacije, niti su elementarne nepogode na to uticale presudno. Svi oni koji su već nekoliko meseci upozoravali da se velika javna potrošnja i rast plata u državnom sektoru moraju odraziti ili na povećanje cena i ubrzavanje inflacije ili na još veći spoljnotrgovinski deficit, ili u najgorem slučaju i na jedno i na drugo, kao da sada kažu: jesmo vam govorili. Inflacija će, izvesno je, biti veća nego što je planirano, a spoljnotrgovinski deficit se iz meseca u mesec povećava, pa je za prvih šest meseci ove godine iznosio 4,2 milijarde dolara. Ekonomisti se redom slažu da je upravo neusklađenost između zarađenog i primljenog, odnosno produktivnosti i zarada bila glavni generator porasta cena, a u isto vreme iz Ministarstva trgovine iznose podatak da je junska zarada prvi put u toku ove godine uspela da pokrije i minimalnu, ali i prosečnu potrošačku korpu. Potrošačka korpa tokom juna bila je skuplja u odnosu na mesece pre toga, ali su rasle i plate, čiji prosek u Srbiji za mesec jun iznosi skoro 28.000 dinara.