Ima li demokratije u "školi politike": Izbori za Studentski parlament na FPN - ogledalo države

Izbori za Studentski parlament na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu, i sve što je njima prethodilo, verovatno su najekspresvniji pokazatelj dubine upliva političkih partija u sve pore života u Srbiji, ali i dubine podela, pa i političke agresije u obračunu sa neistomišljenicima koja je na srpskoj političkoj sceni već dugo mejnstrim. Jednostavnije rečeno, sve ono što je slika političke stvarnosti u zemlji prenelo se i u ovaj mikrosvet, zajedno sa tretmanom kakav demokratski procesi i generalno u Srbiji imaju.  

Ono što je izvesno, izbori na Fakultetu političkih nauka (FPN) bili su burni, dve koalicije su se međusobno optuživale, kako za uticaj politike, tako i za korupciju i nameštanje celog procesa, ali je sve završeno za neke iznenađujućim raspletom. Koalicija studentskih organizacija Demokratske organizacije studenata DEMOS i Ujedinjeni studenti socijalnog rada (USSR) pobedili su koaliciju Evropskog studentskog foruma (ESF) i Timske inicijatiive mladih (TIM), koja vodi Studentski parlament godinama.  Rezultat 13 prema 12 glasova možda jeste bio tesan, ali je izlaznost bila neočekivano velika. Prema više izvora, na ove studentske izbore izašlo je više od 900 studenata - značajno više nego na prošlim, 2022. godine, kada je glasalo oko 400 studenata.

Kampanju su obeležili napadi, targetiranje profesora, kao i navodi da studentske organizacije (i jedna i druga) sarađuju sa političkim strankama. A sve je počelo prošle godine kada je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) u istraživanju koje je objavio povezao Anu Grčić, studentkinju prorektorku, koja dolazi iz redova ESF sa Srpskom naprednom strankom, tačnije organizacijom Centar za organizaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB). Kasnije, i druga koalicija, u tom trenutku opoziciona na fakultetu, našla se na meti osuda i optužbi za povezanost sa političkim partijama, kada im je docentkinja FPN-a i narodna poslanica „Srbije protiv nasilja“ Biljana Đorđević na svom Instagram profilu javno uputila podršku. 

Upravo će to biti uvertira u burni "studentski predizborni period", koji je obeležio i slogan sada već poraženog ESF-a "politika političarima, fakultet studentima", ali i kampanja omalovažavanja profesora koji su svoju podršku izrazili koaliciji DEMOS-a i USSR-a. Na fakultetu i u okolini osvanule su uvredljive nalepnice, ali je ESF negirao optužbe da oni stoje iza svega, a sam Fakultet je osudio bilo kakvo omalovažavanje profesora. 

Tenzična atmosfera eskalirala je tokom izbornog dana. DEMOS i USSR nisu imali svoje predstavnike u Biračkom odboru, ali su delegirali posmatrače, a "praznik demokratije na FPN-u" su zbog procurele SMS poruke, obeležile i sumnje u navodnu kupovinu glasača od strane ESF. Sa druge strane, ESF tvrdi da je koalicija DEMOS i USSR sarađivala sa dotičnom Anom Ćurić iz organizacije CEROB, te da su sa njima kupovali glasove. Međutim, pored svih tih navoda, izborni dan je protekao mirno.

Ima li politike u "školi politike"

Ipak, upliv mejnstrim politike u ovaj fakultetski mikro svet, ostao je ključna stvar koja je obeležila izbore za Studentski parlament FPN-a. I zaista, studenti tog fakuleteta u poslednje vreme ušli su u žižu javnosti. Sa jedne strane su predstavnici koalicije DEMOS i USSR, među kojima su i članovi organizacije „Borba“, učesnici protesta koalicije „Srbije protiv nasilja“, koji se u očima opozicionog dela srpske javnosti viđeni kao mladi politički aktivisti.  Sa druge strane su predstavnici do sada vladajuće ESF, među kojima su pojedinci zaposelni u ministarstvima.

Na pitanja NIN-a u vezi sa povezanošću sa političkim partijama predstavnici ESF nisu želeli da govore, uz obrazloženje da su pitanja, među kojima je bilo i imaju veze sa Srpskom naprednom strankom, "glupa ili da su barem tako koncipirana", te da nemaju vremena da se time bave. 

NIN / Đorđe Kojadinović Kakva se politika uči na Fakultetu političkih nauka?

S druge strane, Milica Kostin iz koalicije DEMOS i USSR je za NIN, na pitanje o povezanosti sa koalicijom "Srbija protiv nasilja", rekla da je njihov cilj upravo da se odstupi od takve studentske politike, koja vodi preplitanju sa državnom.

"Naša lista, kao ni organizacije koje je čine, nisu povezane ni sa jednom političkom organizacijom. Ovu listu čine prosečni studenti koji su se okupili u želji da naprave promenu na svom fakultetu, kako i sama lista glasi - “USSRxDEMOS -  Izaberi promenu, da se čuje glas studenata!", kaže Kostin.

Ona dodaje i da je fokus njihove kampanje bio u tome da studentima objasne nadležnosti studentskih predstavnika, kao i da postoji određena distanca između bavljenja fakultetskom politikom i državnom politikom.

"Fokus kampanje naše koalicije je bio u pravcu toga da studentima objasnimo šta su nadležnosti i obaveze studentskih predstavnika i šta tačno predstavlja bavljenje studentskom politikom i da je ona kao takva odvojena od državne politike, pa samim tim i od političkog uticaja", kaže Kostin.

Institucionalna blokada

Međutim, i kampanja i izborni proces na fakultetu umnogome su bili ogledalo stanja u državi. Prava borba za mesta u studentskom parlamentu je počela mnogo pre izbora. I zaposleni na fakultetu su ranije u više navrata upozoravali da je ceo sistem napravljen tako da propadne svaka studentska organizacija koja je spremna da stane na crtu vladajućoj. Naime, zakonom koji je donešen 2021. godine, uz pomoć ESF organizacije, otežao je kandidovanje na studentskim izborima jer svako udruženje studenata mora da prođe komisiju koju po Zakonu o studentskom organizovanju čine jedan nastavnik, sekretar visokoškolske ustanove, dva predstavnika studentskog parlamenta i student prorektor, odnosno student prodekan. Problem je u tome što je većina tih predstavnika upravo iz studenske vladajuće koalicije. Rezultat toga je bio da je u više navrata odlagano zasedanje te komisije, što je onemogućilo registrovanje studentskih organizacija. 

Biljana Đorđević, poslanica iz koalicije Srbija protiv nasilja i jedna od predlagača promene Zakona o studentskom organizovanju, rekla je za NIN da ovaj zakon suštinski onemogućava ostalim studentima da učestvuju na izborima. Pored toga, kako je rekla, sada studenti imaju mnogo veću ulogu u državnim organima. Prema njenim rečima, osim toga što sputava bilo kakve rivale, taj zakon takođe donosi opasnost da našteti autonomiji univerziteta, ukoliko postoje neke veze spolja, van akademskih krugova.

"Donet je zakon koji suštinski onemogućava studentima da na tim izborima učestvuju. Taj zakon omogućava onima koji učestvuju da imaju mnogo veći uticaj na rad fakulteta i univerziteta nego ranije. Znači, neko ne može da učestvuje, a neko može. Taj neko ko je već tu ima ogromnu moć, a samim tim i odgovornost, jer postoji opasnost da taj se nanesa štete potencijalnoj autonomiji Univerziteta ukoliko te osobe imaju veze spolja, odnosno ako su na neki način instruirani. Istovremeno, pravo na učestvovanje je onemogućeno većini studenata. Kao što je moj kolega Đorđe Pavićević rekao: Lakše je postati narodni poslanik, nego studentski predstavnik po tom zakonu, ako nemate organizaciju“, objašnjava Đorđević. 

Kostin iz koalicije DEMOS-a i USSR-a tvrdi i da predstavnici ESF nisu imali zadrške pri korišćenju ovih prava, i da su dali sve od sebe da blokiraju formiranje organizacije koja im je rival. Ona kaže da su tek poslednji dan uspeli da registruju USSR.

"Više puta su odlagana zasedanja Komisije, tražena su dodatna dokumenta, ali je na dan raspisivanja studentskih izbora registrovana Unija studenata socijalnog rada što je omogućilo postojanje ove koalicije. Tokom kampanje, zbog neizvesnosti oko proglašenja liste i kandidatura, aktivnosti su započele odmah nakon raspisivanja izbora", kaže Kostin.

Organizacija ESF je dugo vodila Studenstski parlament na FPN-u. Kostin kaže da od 2016. godine, koalicija ESF-a i TIM-a ima većinu u Studentskom parlament, a da se kulminacija studentskog monopola desila 2022. godine, kada je "studentska vladajuća koalicija" izašla bez protivnika na izbore.

"To je omogućilo da sve odluke koje se tiču studenata donose oni, poput stvari koje su se pokazale izuzetno važne u okviru ovih izbora, a to su registrovanje studentskih organizacija“, kaže Kostin.

Đorđevićeva ističe i da u teškim okolnostima koji su pratili ove izbore na FPN-u ipak ima i nečeg dobrog, jer je ipak animiralo studente i medije da isprate ove izbore i učestvuju na njima. 

„Ja bih rekla da je ponašanje ESF-a, zloupotreba zakona, institucija uopšte, institucija studentskog organizovanja animirala neke studente da se uključe i da počnu aktivno time da se bave, koji se možda ne bi uopšte time bavili. Možda to nije uopšte toliko loše, to je načelno dobro, zato što smo mi sada imali mnogo veću participaciju, oko 900 ljudi izašlo da glasa. To je i više nego duplo više u odnosu na prošle izbore“, kaže Đorđević za NIN.