Aleksandar Jokić (23), državljanin Srbije koji učestvuje u borbama u Ukrajini, krajem aprila odlučio se na drastičan korak – snimio je video poruku namenjenu predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, moleći najmoćnijeg čoveka u zemlji za pomoć. Jokić je ceo svoj problem izložio u snimku koji traje malo duže od minut, a onda isti okačio na jedan Telegram kanal, društvenu mrežu koja je veoma popularna Rusiji.
Lokalne vlasti saopštile su da je šest osoba povređeno tokom noći u raznim pogođenim oblastima
Video koji počinje izrazom dubokog poštovanja „uvaženi Vladimire Vladimiroviču“, nastavlja se Jokićevom tvrdnjom da je 2021. godine došao u Donjecku Narodnu Republiku kako bi „štitio ruski narod i interese Ruske Federacije“. Za svoj anganžman Jokić je nagrađen sa više odlikovanja, uključujući i medalju za osvajanje Mariupolja.
Pustio sam suzu.
Aleksandru Jokiću, plaćeniku u Donjetskojn” Republici, i koji ima samo 25 godina, Rusija ne daje državljanstvo i 30 aprila mora da izadje iz RF.
U Srbiji ga očekuje kazna do 25 godina.
Međutim, onda su usledili problemi. Njegova jedinica je rasformirana, a sam Jokić nije uspeo da pronađe novog „poslodavca“. To je u Rusiji otvorilo problem legalnosti njegovog boravka, koji se zakomplikovao kada su mu i imigracionoj službi rekli da ne može da dobije državljanstvo zbog toga što se kao plaćenik borio za Donjecku Narodnu Republiku, a ne za oružane snage Ruske Federacije. Kako navodi u svojoj video molbi, ukoliko neko ne interveniše njemu zaključno sa 30. aprilom preti deportacija u Srbiju.
U Srbiji osuđen samo na uslovnu kaznu
Kada je u pitanju Srbija, legalnost Jokićevog boravka u Rusiji nije upitna. Ona je nedvosmisleno ilegalna, još otkako je 2014. godine izmenjen Krivični zakonik i ubačeno krivično delo Učestvovanje u ratu ili oružanom sukovu u stranoj državi. Po toj zakonskoj odredbi, državljanin Srbije koji učestvuje u ratu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija kazniće se zatvorom do osam godina.
Jokiću je ova zakonska odredba dobro poznata, jer kako saznaje NIN, on je još 2019. godine osuđen zbog učešća u ratu u stranoj zemlji. Kako nam je rečeno u Višem tužilaštvu u Beogradu, Jokić je sa ovim tužilaštvom sklopio o priznanju krivičnog dela, na osnovu kog je osuđen na uslovnu kaznu u trajanju od godinu dana sa rokom provere od tri godine. Ako je njegova ispovest upućena Putinu tačna, on je prekršio odredbe uslovne kazne, pošto se pre isteka uslovne kazne, ponovo prijavio u oružane snage DNR-a. Ipak, trenutno, protiv njega se pred beogradskim Višim tužilaštvom ne vodi nijedna istraga.
TANJUG / AP / Iryna Rybakova
Slučaj Aleksandra Jokića je po mnogo čemu simptomatičan, imajući u vidu da je većina dobrovoljaca na stranim ratištima koji su procesuirani pred domaćim sudovima, osuđeni na sličan način.
Kako je NIN-u rečeno u Višem sudu u Beogradu, od uvođenja krivičnog dela Učestvovanje u ratu u stranoj državi ukupno su osuđene 33 osobe. Od njih 33, svi izuzev jedne osobe su sa tužilaštvom sklopile sporazum o priznanju krivice. Uslovne kazne određene su za 28 osuđenih, a pet je osuđeno na kućni zatvor. Posebno iskače podatak da je 2022. godine za ovo krivično delo osuđena jedna osoba, a prošle godine nijedna. Drugim rečima, otkako se rat u Ukrajini proširio na celokupnu teritoriju zemlje, u Srbiji je samo jedna osoba osuđena za učešće u stranom ratnom sukobu.
Tužilaštvo može da traže izručenje, ali...
Advokat Viktor Gostiljac pojašnjava za NIN da tužilaštvo tehnički može da pokrene istragu onog momenta kada sazna da neko učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu.
„Oni mogu da pokrenu istragu, a po međunarodnoj saradnji mogu i da traže izručenje. Ipak, imajući u vidu da se radi o dobrovoljcima u inostranim oružanim grupama, sumnjam da zemlje u koje odlaze borci sarađuju u tom smislu. Zbog toga, mislim da je verovatnije da tužilaštva čekaju da se dobrovoljci vrate u zemlju i da ih onda procesuiraju“, napominje Gostiljac.
Kada je u pitanju Jokić, on će, po svemu sudeći, rešiti svoj problem. Iako nije poznato da li je njegova poruka stigla do Putina, za slučaj se zainteresovao šef Komiteta Državne dume za informacionu politiku Aleksandar Hištajn. Prema pisanju ruskih medija, Hištajn je povodom Jokićevog slučaja kontaktirao predsednika DNR-a Denisa Pušilina, a ovaj će u skorijoj budućnosti razgovarati sa Putinom kako bi srpski dobrovoljac dobio državljanstvo. Hištajn je takođe izjavio da bi ovaj problem trebalo sistemski urediti, kako bi svi strani dobrovoljci kojima u domicilnim zemljama preti zatvorska kazna po automatizmu dobijali rusko državljanstvo. Što se na ovakav način stimilišu građani Srbije da krše zakone svoje zemlje, državni funkcioneri Srbije nisu komentarisali.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
TANJUG / AP / Iryna Rybakova
