Crnogorska rezolucija o Jasenovcu: Ko je hvali, a ko kritikuje i zašto dovodi do podela

Predlog rezolucije o Jasenovcu stigao je u Skupštinu Crne Gore, a potpisala su je 43 poslanika i poslanice iz nekadašnjeg Demokratskog fronta, Demokrata, Socijalističke narodne partije i Pokreta Evropa sad.

Taj predlog stigao je u Skupštinu nakon odluke crnogorskih vlasti da u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasaju za predloženu rezoluciju o Srebrenici, a posle podele u crnogorskoj vladajućoj koaliciji u vezi sa tim glasanjem. Iako je crnogorska Vlada predložila dva amandmana na rezoluciju u Srebrenici, koja su usvojena, deo vladajuće koalicije protivi se glasanju za tu rezoluciju. Taj deo vladajuće koalicije, kao odgovor, zatražio je da Skupština Crne Gore usvoji rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.

Šta piše u predlogu rezolucije

U predlogu rezolucije o Jasenovcu osuđuje se genocid nad Srbima, Jevrejima,  predlaže se da 22. april, datum kada je 1945. logor Jasenovac bio rasformiran, a poslednji zatvorenici ubijeni, s obzirom da se 2025. navršava 80 godina od tada, bude proglašen Danom sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će biti obeležavan svake godine.

Takođe, rezolucijom "Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma".

"Kroz usvajanje ove rezolucije, Skupština Crne Gore obavezuje se da aktivno doprinosi očuvanju sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu i promoviše toleranciju, razumevanje i borbu protiv svih oblika mržnje i diskriminacije", dodaje se u predlogu rezolucije.

Takođe, "podstiče se obeležavanje 22. aprila kao dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu koji je počinjen tokom 1941-1945. godine i Skupština će svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije". Predlogom rezolucije, Skupština poziva i druge državne organe, civilno društvo, akademske institucije i sve druge da obeležavaju 22. april.

Nota Hrvatske, podeljeni komentari iz Srbije

Crnogorska rezolucija o Jasenovcu podelila je ne samo javnost u toj zemlji, nego i zemlje u okruženju.

Hrvatska je, na najavu usvajanja rezolucije, uputila protestnu notu Crnoj Gori, a hrvatski ministar vanjskih poslova Gordan Grlić Radman rekao je da ona donosi kako bi se "defokusirala Srebrenica, politizovalo sa Jasenovcem i manipulisalo žrtvama". Grlić Radman dodao je da se tema koristi za unutarcrnogorska politička nadmetanja, da očekuje da rezolucija ne bude usvojena, inače će se "negativno odraziti na evropsku put Crne Gore i na bilateralne odnose sa Hrvatskom".

Odgovorio mu je crnogorski šef diplomatije Filip Ivanović, koji je kazao kako ne može da utiče na odluke parlamenta, ali i da Crna Gora "ne dovodi u vezu zločine u Jasenovcu sa kolektivitetom hrvatskog naroda", jer, kako je dodao, "hrvatska država dostojno obeležava sećanje na nevino stradale jasenovačke žrtve".

EPA / EFE/OLIVIER MATTHYS Gordan Grlić Radman

Nisu izostale ni reakcije iz Srbije. Iako je rezolucija došla na zahtev tzv. prosrpskih stranaka u Crnoj Gori, koje predvode nekadašnji lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, predlog rezolucije kritikovao je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, kome se ona, po svemu sudeći, ne čini dovoljno "snažnom". On je kazao da "ako crnogorski parlament ne sme da pomene i Hrvatsku i ustaše i Nemce, neka ne rasitnjava jasenovačku golgotu da bi opravdao Vladu Crne Gore zato što će glasati za rezoluciju o Srebrenici".

"Pisci crnogorske rezolucije o Jasenovcu uspeli su ono što niko nije mogao. Da napišu rezoluciju o jasenovačkom genocidu, a da ni jednom ne pomenu ustaše i NDH, da srpsko ime pomenu jednom, a hrvatsko samo kada su nabrajali narode koji su stradali u Jasenovcu'', poručio je Vulin u saopštenju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je "rezolucija o Jasenovcu dobra ideja".

"Mi ćemo sagledati kako da je oberučke u budućnosti prihvatimo. Ali, pitanje je za građane Crne Gore i njihove političke predstavnike žele li to ili ne", kazao je Vučić

I Oliver Varheji, evropski komesar za susedstvo i proširenje, komentarisao je mogućnost donošenja rezolucije o Jasenovcu u Crnoj Gori. Na pitanje da li je Crnoj Gori potrebna rezolucija o Jasenovcu, kazao je da ne želi da utiče na unutrašnja pitanja i dodao da Zapadni Balkan može lako da skrene u destrukciju kada se govori o istoriji i istakao da su dobrosusedski odnosi preduslov bilo kojem kandidatu za članstvo u EU.

"Uvek očekujemo od kandidata da dijalogom prevaziđu sva otvorena pitanja. Ja ne želim da se mešam u interpretaciju istorije. Zapadni Balkan može lako da skrene s puta" - upozorio je Varheji na konferenciji za novinare s crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem.

Pukotine u vladajućoj koaliciji

Unutar same Crne Gore, vidljive su pukotine povodom donošenja rezolucije. Milan Knežević, lider DNP, tako je izjavio da je predlog načinjen tako što je dogovoreno da je podnesu poslanici premijerovog Pokreta Evropa sad (PES), da su oni dostavili predlog, ali da su odbili da ga potpišu posle hrvatske protestne note. Knežević tvrdi da su razgovarali sa Spajićem i da su poslanici PES potpisali predlog "posle prijateljskog ubeđivanja".

Knežević je izjavio da je rezolucija o genocidu u Jasenovcu "dobra za regionalno pomirenje, afirmaciju dobrosusedskih odnosa, evropske integracije, suočavanje s prošlošću".

„U njoj se hrvatski narod ne pominje kao genocidni, bilo je Hrvata koji nisu pripadali ustaškom pokretu, kao npr. Josip Broz, Vladimir Nazor, Andrija Hebrang... 'Jama' Ivana Gorana Kovačića je moja najdraža poema, ali i najbolje svedočanstvo jednog Hrvata o ustaškim zločinima i genocidu nad srpskim življem", kazao je Knežević, tvrdeći i da je poslanik Hrvatske građanske inicijative Adrian Vuksanović saopštio da će glasati za rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.

EPA / EFE/BORIS PEJOVIC Milan Knežević i Andrija Mandić

"Neću da verujem da se Hrvatska kao kosponzor rezolucije o Srebrenici protivi rezoluciji o genocidu u Jasenovcu. Em nisu uporedive, em mi nije jasno zašto se zvanična Hrvatska prepoznaje u ustaštvu i genocidnoj Pavelićevoj tvorevini NDH ", naveo je Knežević.

Deo vladajuće koalicije, odnosno albanske stranke koje su u njoj, nisu potpisale predlog. Kako je saopšteno iz Albanskog foruma, to bi moglo dovesti do potencijalnog sukoba sa državom članicom EU. Oni su pozvali Demokrate i PES da "ne prihvataju uslove za tuđe interese", te da bi "bilo koji put za Crnu Goru, osim puta u EU, bio balkanska stranputica".

Jovana Marović, nekadašnja ministarka za evropske integracije i regionalnu saradnju u Vladi Dritana Abazovića, a i pripada njegovom pokretu Ura, takođe je kritikovala rezoluciju, ocenjujući je kao "nerazuman potez mesec dana pred očekivano usvajanje Izveštaja o ispunjenosti privremenih merila (IBAR)", zbog čega se može desiti da Hrvatska blokira i taj izveštaj i crnogorski put u EU.

DPS: Vučićevo podmetanje Cnoj Gori

Očekivano, rezoluciji se usprotivio DPS, pa je tako Andrija Nikolić, šef poslaničkog kluba te partije rekao da "rezolucija o genocidu u Jasenovcu koju Republika Srbija nije pristala da usvoji 2021, podmetnuta je Crnoj Gori preko političke posluge Aleksandra Vučića tri godine kasnije, samo da bi se sprečilo da Crna Gora dobije Izveštaj o ispunjenosti privemenih merila (IBAR), što je prvi uslov za ubrzanje našeg puta prema Evropskoj uniji". Nikolić je rekao da "niko u Crnoj Gori nikada nije doveo u pitanje zlo koje se za vreme Drugog svetskog rata dogodilo u Jasenovcu".

"Ali to što se Beograd preko svojih uslužnih radnika u Crnoj Gori potrudio da tu temu aktivira baš u ovom trenutku, ne pokazuje istorijski odnos ili pijetet prema žrtvama, već služi kao ideološki odgovor sa ciljem relativizacije rezolucije UN-a o genocidu u Srebrenici", naglasio je on.

Slično je komentarisao i poslanik te partije Ivan Vuković, koji je rekao da se radi o "trulim političkim kompromisima kojima premijer Spajić pokušava da pacifikuje partnere – Andriju Mandića i Milana Kneževića" i predlaže rezoluciju koja ruši dobrosusedske odnose i dovodi u pitanje evropske integracije".