Prvi Albanac premijer Severne Makedonije: Sva lica Talata Džaferija

Od oficira Jugoslovenske narodne armije, preko komandanta 116 brigade unutar Oslobodilačke nacionalne armije koja je 2001. godine učestvovala u sukobima sa snagama bezbednosti Severne Makedonije, do premijerske pozicije u Skoplju. Tako bi se u najkraćim crtama mogla opisati biografija Talata Džaferija koji je 28. januara postao prvi albanski predsednik vlade Severne Makedonije. I, iako će njegov tehnički mandat trajati kratko, može se sagledati kao karika dugogogdišnje političke krize u susednoj državi koja sve vreme ima etnički predznak.

Naime, prema tamošnjem Zakonu o vladi postoji obaveza da se sto dana pred parlamentarne izbore formira tehnička vlada koja mora sadrži predstavnike vlasti i opozicije. U skladu s prethodnim dogovorom parlamentarnih partija, redovni izbori za Sobranje će se održati 8. maja, zajedno s projektovanim drugim krugom predsedničkih izbora.

Predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije Dimitar Kovačevski obavljao je funkciju premijera od januara 2022. do januara 2024. godine. Za tehničkog premijera je rekao da im se stilovi razlikuju, ali da će zemlja zadržati svoj strateški pravac.

„Raspuštanje Vlade i formiranje tehničke je nešto što je zakonom predviđeno, devetog maja ću ponovo voditi Vladu i ovu parlamentarnu većinu koja će osigurati punopravno članstvo Republike Severne Makedonije u Evropskoj uniji do 2030. godine“, rekao je Kovačevski.

Sva lica Talata Džaferija

Novi premijer je u fotelju predsednika Vlade ušao po automatizmu, iz fotelje predsedavajućeg Sobranja, u koju je zaseo 2017. godine kao član Demokratske unije za integraciju, najmoćnije albanske partije u Severnoj Makedoniji koja je koalicioni partner vlasti od 2006. godine. Njegovo postavljenje izazvalo je brojne kontroverze, do te mere da su nezadovoljni birači – uglavnom simpatizeri desničarske VMRO-DPMNE koalicije, koja je vlast izgubila, ali i članovi ultranacionalističke organizacije „Za zajedničku Makedoniju“ – upali u zdanje Sobranja. Sedamdesetak povređenih i jedna strala osoba kasnije, nezadovoljstvo se primirilo i preusmerilo u vidu protestnih šetnji.

Raspirivanju tenzija izvesno je pomoglo i to što je po postavljenju na mesto predsednika Sobranja Džaferi u svoj kabinet navodno uneo ne jednu, nego dve albanske zastave, koje je ubrzo potom uklonio.

No, Džaferi je i od ranije kontroverzan političar. Kao mladić je u Beogradu i Sarajevu završio Vojnu gimnaziju, odnosno Vojnu akademiju, da bi kao oficir JNA 1992. godine postao oficir Armije Republike Makedonije. Za vreme sukoba između ONA i odbrambenih snaga Severne Makedonije 2001. godine je postao komandant albanske paravojne formacije, da bi iste godine bio amnestiran, kao i svi pobunjenici albanske nacionalnosti, što je potpisani Ohridski sporazum kojim su sukobi obustavljeni i predviđao.

Kao poslanik DUI je poslanički mandat dobio već 2002. godine, a dve godine kasnije je postao zamenik ministra odbrane. Pažnju međunarodne javnosti skrenuo je 2012. godine kada je kao poslanik držao maratonske govore kako bi osujetio usvajanje zakona o ratnim vojnim veteranima.

„Čitao je poeziju, citirao književna dela i međunarodne izveštaje o Makedoniji, mrmljao ili jednostavno ćutao i čekao da vreme prođe“, izveštavao je BIRN.

Godinu dana kasnije, Džaferi je postao ministar odbrane što je, posve očekivano, potaklo revolt, ali građana i makedonske i albanske nacionalnosti. Na tom mestu je proveo godinu i po dana.

Ima li Kurtijevo „Samoopredeljenje“ šta da traži na izborima u Severnoj Makedoniji

Osim stranke iz čijih je redova Džafari – a čije je rukovodstvo mahom poteklo iz vrhuške ONA – albansku manjinu u severnomakedonskoj politici predstavljaju još pokret „Besa“, Alternativa i Demokratski pokret. Ove tri organizacije su u demebru 2023. godine najavile zajednički izlazak za parlamentarne izbore. Već vrelu čorbu dodatno je zakuvao Bekim Ćoku, član kosovskog „Samoopredeljenja“ s makedonskim državljanstvom, koji je najavio učešće i njegove stranke.

„Ja sam danas ovde da iniciram našu saradnju kao pokret ’Samoopredeljenje’, neka vrsta četvrtog stuba ove koalicije koja je već uspostavljena“, rekao je Ćoku, inače savetnik kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Očekivano, ove reči protumačene su kao panalbansko mešanje u unutrašnje prilike Severne Makedonije. Kovačevski je izrazio iznenađenje ovim razvojem događaja, dok je donedavni šef severnomakedonske diplomatije Bujar Osmani rekao da se „uključivanje službene politike Kosova u političku scenu Albanaca u Severnoj Makedoniji može odraziti na fragmentaciju albanske politike, tendenciju podstaknutu spoljnim faktorima“. Svako se češe gde ga svrbi.

Nedugo potom se oglasio i Kurti.

„Prvo, na građanima Severne Makedonije i tamošnjim političkim strankama je da li će imati kandidata i ko će on ili ona biti. Pokret ’Samoopredeljenje’ nije zvanično registrovan u Severnoj Makedoniji. Dakle, mi kao pokret ovde ne učestvujemo“, rekao je posle konferencije o Zapadnom Balkanu koja je održana u Skoplju.

S druge strane, Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku u Prištini ne negira da Samoopredeljenje ima simpatizere u Severnoj Makedoniji, ali napominje da su poveznice mahom nacionalne.

„Kada funkcioner Pokreta ’Samoopredeljenje’ direktno učestvuje na izborima, reakcija neće biti ista kao da je učestvovao autonomni kandidat. Dakle, učestvuje kandidat vladajuće stranke na Kosovu, u drugoj državi. To bi, dakle, značilo da ova stranka legitimiše iste metode i za druge zemlje“, rekao je Kamberi, misleći na Srbiju i koncepciju „srpskog sveta“.

Analitičarka iz Skoplja: „Nama tenzije nisu strane“

Simonida Kačarska iz skopljanskog Instituta za evropske politike za NIN kaže da ne očekuje da formiranje tehničke Vlade pod Džaferijevim vođstvom uzrokuje unutrašnje probleme u državi. Maka ne nove.

„Naše dosadašnje iskustvo s tehničkim vladama koje prethode izborima pokazuje da konflikti nastaju unutar ministarstava kad se imenuju novi ministri i zamenici i ne mislim da će ovog puta biti bitno drugačije“, rekla je Kačarska.

Prema rečima naše sagovornice, ishod predstojećih izbora i toga kako će izgledati buduća većina u Sobranju teško je predvideti. Aktuelne sondaže javnog mnjenja pokazuju da trenutno opoziciona koalicija VMRO-DPMNE ima blago vođstvo, što, istini za volju, ne mora neposredno da utiče na izgled sledeće Vlade. Uz to, svi pokazatelji sugerišu da u javnosti vlada apataija i da izlaznost izvesno neće biti velika.

„Tenzija unutar albanske zajednice u Severnoj Makedoniji glede uloge Samoopredeljenja je evidentna. Nedavno je Ali Ahmeti (predsednik DUI i politički vođa ONA, prim. nov.) zatražio od Kurtija da bude jasan o svom učešću na izborima i saradnji s albanskom opozicijom. Kao što ne bih dala previše značaja Kurtiju, tako ne bih potcenila ni nivo političkog organizovanja albanske zajednice u državi“, zaključuje naša sagovornica.