Britanski poslanici strahuju da ne možemo sprečiti izbornu prevaru i oni su u pravu

Poslanici strahuju da bi mogli uticati na predstojeće britanske opšte izbore. Verovatno su u pravu. Strahovi su se povećali poslednjih meseci pošto su premijer Riši Sunak, lider laburista Keir Starmer i gradonačelnik Londona Sadik Kan videli da su njihovi identiteti lažirani u lažnim video ili audio snimcima, piše Politiko.

“To je jedan od onih trenutaka kada mislite: “Budućnost je ovde”, rekao je bivši državni tužilac Robert Baklend za Politiko, dodajući da će biti potrebna "kombinacija" mera.

“Međutim, mislim da oni neće dovoljno eliminisati ili minimizovati rizik da bismo mogli bez straha da izađemo na izbore “, rekao je on.

Dok tehnološke kompanije, stručnjaci i regulatori prepoznaju rizike dipfejkova generisanih veštačkom inteligencijom koji bi mogle da utiču na izborni ciklus 2024. godine, oni takođe upravljaju očekivanjima o tome koliko se može učiniti.

Umesto da obećavaju srebrni metak kao rešenje, oni naglašavaju da se društvo mora u potpunosti prilagoditi ovoj novoj normalnosti - čak i ako to znači da se nekoliko falsifikata provuče kroz mrežu.

Podmukli uticaj na poverenje

Kada se lažni snimak Keira Starmera proširio internetom u oktobru prošle godine, stručnjaci, pa čak i rivalski političari, brzo su ga označili lažnim.

Međutim, Iks, nekadašnji Tviter, odbio je da ga ukloni, rekavši da ne može da potvrdi da snimak – koji ne potiče od neprijateljske strane države, već od pojedinca– nije legitiman.

Incident, koji je uznemirio lidere laburista, istakao je poteškoće u rešavanju političkih lažiranja koje ne spadaju u delokrug jedne vlasti.

Potrebno je više od jednog zlonamernog dubinskog lažiranja da bi se uticalo na izbore, ali „veća pretnja je širi, podmukliji uticaj na uočeni legitimitet ovih izbora i poverenje koje ljudi imaju u ishod ovih izbora“, rekao je Rori Kormak, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Notingemu, na parlamentarnom odboru prošle nedelje.

„Pretnja je hronična. Ona je remetilačka, subverzivna je i hrani naše unutrašnje podele.“

Iako lažne izjave o političarima spadaju u neka krivična dela, one mogu biti gonjene samo u okviru ozloglašenog, preopterećenog pravosudnog sistema Velike Britanije - pod pretpostavkom da policija može da identifikuje krivca.

Britanski zakon o bezbednosti na internetu zahtevaće da platforme društvenih mreža skolone štetni sadržaj i sprovode svoje uslove korišćenja, od kojih većina zabranjuje dipfejkove pod pretnjom ogromnih kazni.

Međutim, zakon se neće u potpunosti sprovoditi nekoliko godina – za razliku od Zakona o digitalnim uslugama EU, koji vlastima daje ovlašćenje da izriču kazne za platforme društvenih mreža koje ne uspevaju da se pozabave izbornim dezinformacijama.

Čak i tada, zakon, koji je tek u oktobru dodat britanskim statutima nakon žestokih rasprava unutar stranke Torijevaca oko slobode izražavanja, namerno nije uključivao ovlašćenja regulatoru Ofcom-a da izbriše određeni sadržaj.

Desničarski torijevci su se posebno plašili da će vlada otići predaleko sa takvim korakom. Drugi sada žale zbog toga kao „propuštene prilike“.

Umesto toga, Džesika Zaker, direktorka politike bezbednosti na internetu Ofcom-a, rekla je parlamentarnom odboru prošle nedelje da zauzme „višestruki pristup“u borbi protiv dezinformacija, uključujući kampanje podizanja svesti i redovan rad sa tehnološkim kompanijama.

„Nažalost, ovde nema srebrnog metka“, rekla je.

Regulatori preispituju svoj arsenal

Drugi regulatori takođe razmatraju kako mogu da doprinesu ovoj borbi. Nijedan ne nudi jednostavno rešenje.

Britanska izborna komisija, koja je odgovorna za sprovođenje pravila o finansiranju kampanja, pozvala je da se regulatorima daju veća ovlašćenja da nadgledaju kampanje uticaja na internetu.

Ali ona napominje da bi organu koji ima zadatak da kontroliše sadržaj predizbornog materijala bio potreban "novi pravni okvir" - veliki izazov za parlament koji je mesecima udaljen od žestoke izborne kampanje.

Kancelarija komesara za informacije, regulator za zaštitu podataka u Velikoj Britaniji, trenutno se konsultuje o tome kako bi zakon o zaštiti podataka trebalo da se primenjuje na razvoj i upotrebu generativne veštačke inteligencije.

Postoje dokazi da se ograničenja upotrebe biometrijskih podataka – uključujući glas i sliku osobe – mogu koristiti protiv kreatora dipfejka.

Međutim, slučajevi zaštite podataka su obično dugotrajni slučajevi, pokrenuti protiv beskrupuloznih tehnoloških firmi, a ne protiv nezadovoljnih trolova.

Stiven Almond, direktor za tehnologiju i inovacije ICO-a, rekao je prošlog meseca da postoji potreba da se „upravlja očekivanjima... u meri u kojoj će zakon o zaštiti podataka biti najefikasnije sredstvo za borbu protiv dipfejkova“ i primetio je da će pravila verovatno biti nedelotvorna „ako je reč o državnom akteru ili aktivistima na tavanima“.

Dalje političke akcije mogle bi da proizađu iz vladinih konsultacija o poverenju javnosti u informacije, koje bi trebalo da počnu „uskoro“.

Na primer, zvaničnici Zavoda za intelektualnu svojinu i Ministarstva kulture, medija i sporta ispituju da li bi novi „zakon o zaštiti prava ličnosti“ mogao da ponudi javnim ličnostima bolju zaštitu od sadržaja koji imitira njihov glas ili ličnost.

Međutim, bilo bi gotovo nemoguće dati suštinske predloge pre izbora, jer bi za raspravu i usvajanje novog zakonskog prava moglo potrajati nekoliko meseci.

Uloga tehnoloških kompanija

U nedostatku političkih rešenja, ministri su pozvali tehnološke kompanije da se uključe.

U stvari, kompanije kao što su Meta, Google i OpenAI su predstavile mere kako bi osigurale da njihovi alati i platforme ne budu zloupotrebljeni od strane loših aktera - od moderiranja sadržaja do zahteva za otkrivanjem, do alata koji koriste nevidljive oznake sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom.

Zajedno sa velikim brojem najvećih svetskih tehnoloških kompanija, oni su prošlog meseca obećali da će se „boriti protiv lažne upotrebe veštačke inteligencije na izborima 2024. godine“.

Mislim da je došlo do fokusa na ono što ja nazivam „akcija posle događaja“, tj. o čišćenju nakon što je šteta učinjena, što naravno ne ulazi u suštinu stvari“, rekao je Baklend, naglašavajući da bi alati za praćenje odakle je sadržaj došao i kako se njime manipuliše mogli biti ključni.

„Ako možemo da uradimo više preventivnog rada, smanjiće se rizik da neko u pozadini u Bejsingstouku proizvede dipfejk koji se širi u roku od nekoliko sekundi.“

Ali tehnička rešenja imaju svoja ograničenja – činjenicu koju su potpisnici potcrtali insistiranjem da je potrebno „ celo društvo“ za rešavanje rizika koje predstavlja veštačka inteligencija.

„Još uvek nije moguće identifikovati sav sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, a postoje načini da se uklone nevidljivi markeri“, naglasio je Nik Kleg, predsednik globalnih poslova kompanije Meta.

Tehnička rešenja poput vodenog žiga, detekcije veštačke inteligencije i porekla imaju svoje nedostatke, kaže Henri Ajder, konsultant za dezinformacije koji radi sa vladama i tehnološkim kompanijama. Vodeni žigovi, na primer, mogu se lako zaobići izmenom ili kompresijom slike, a trenutno nisu primenljivi na audio i video sadržaje.

Umesto toga, „trebalo bi da otežate što je više moguće stvaranje i distribuciju ovog sadržaja“, rekao je Ajder.

Društveni izazov

Iako tehnološke mere mogu da osujete uzbunjivače koji žele da poseju haos, nijedna od njih neće rešiti duboke društvene probleme nepoverenja, upozorio je Ajder.

Rori Kormak, profesor na Univerzitetu u Notingemu, se slaže.

Zlonamerni akteri „iskorišćavaju postojeće podele u društvu“, rekao je Kormak za Politiko.

„Dakle, ako ćemo pokušati da se borimo protiv ovoga, takođe moramo da pokušamo da rešimo neke od naših unutrašnjih slabosti.“

Neki, kao što su tink tenk Demos i Laburistička grupa Labor Together, žele da političke stranke pokažu svojim primerom i obavežu se da neće koristiti veštačku inteligenciju na prevaru na predstojećim izborima.

Čak i ako se stari neprijatelji pridruže, internet trolovi i zle države neće.

„Dipfejks možda neće biti na vrhu svačije liste, ali ako ova vrsta aktivnosti zaista utiče na izborni ishod na lokalnom ili nacionalnom nivou, mi ćemo biti odgovorni za to i to će postati pitanje koje sve više uznemirava i zabrinjava. ljude“, rekao je Baklend, ističući da su izbori u inostranstvu već bili pod uticajem ove tehnologije.

“Dakle, ovo je stvarno. To se dešava sada.”