Šou međunarodnih odnosa: Evrovizija kao platforma za političke poruke

Ovogodišnja Evrovizija, u svetlu rata u Gazi, obilovala je političkim porukama i aluzijama, kao i protestima propalestinskih demonstranata koji su tražili da se izraelskoj predstavnici zabrani učešće. Uprkos tome što je uvreženo mišljenje da je muzička manifestacija poslednjih godina postala neka vrsta geopolitičkog nadmetanja, Evrovizija zapravo od svog nastanka nikada nije bila alergična na politiku.

U razgovoru za NIN, Din Vuletić, autor knjige "Posleratna Evropa i Izbor za Pesmu Evrovizije", prve naučne knjige o istoriji ove manifestacije, ističe da je politika bila prisutna već na prvom takmičenju 1956. godine kada je Zapadnu Nemačku predstavljao Valter Andreas Švarc, Jevrejin koji je preživeo Holokaust.

"To je bila jasna poruka Zapadne Nemačke", navodi Vuletić, dodajući da zemlje oduvek koriste evrovizijsku scenu kao vid kulturne diplomatije kako bi poslale određenu poruku. On podseća i na to da su se već 1970-ih godina javile prve tenzije između zemalja učesnica, kada su Grčka i Turska bojkotovale Evroviziju nakon turske invazije na Kipar.

"Vidimo kontinuitet, da su se pesme angažovale oko nekih društvenih tema, kao što su feminizam, seksualne slobode i slične teme. Kroz svoju analizu, vidim da je politika uvek bila prisutna", naglašava Vuletić. Ističe da, između ostalog, baš zbog prisustva politike ljudi vole Evroviziju jer je uvek interesantna i privlačna, i odražava duh vremena.

Govoreći o ovogodišnjoj manifestaciji, Vuletić navodi da je i pored političkih implikacija koje su postojale "ipak pobedila najbolja pesma", dodajući da su kladionice i fanovi mesecima ukazivali da su švajcarska i hrvatska pesma najbolje. "Na kraju je hrvatska pesma pobedila kod publike, Švajcarska kod žirija i prema pravilima, švajcarska pesma je odnela pobedu".

Dodaje da uvek nakon Evrovizije ima raznih teorija zavera i analiza o tome zašto je neko pobedio. "Nažalost, nemamo naučnu studiju o glasanju. Lepo bi bilo imati takvu studiju jer bi onda ljudi možda manje zalazili u teorije zavere. Možda bismo onda naučno dokazali neke činjenice".

Vuletić kaže da je kroz svoji naučni rad pokušavao da "koriguje" neke mitove o istoriji Evrovizije, ali ističe da ih i dalje ima mnogo, kao i da je najveći izazov razumeti zašto su ljudi glasali za određenu pesmu.

Pobeda Končite otvorila raspravu o istopolnim brakovima

Vuletić za NIN navodi da svake godine na Evroviziji ima politike i dodaje da za njega, u tom smislu, ovogodišnje takmičenje nije bilo iznenađujuće. "Možda poslednjih 10 godina ima više politike, otkako je Končita Vurst pobedila na Evroviziji 2014. godine, kada je imala svoju poruku o pravima seksualnih manjina".

"Te 2014. godine je počelo više da se priča o pravima seksualnih manjina, pogotovo u Austriji. Tada sam živeo u Beču i sećam se kako je Končita inspirisala otvaranje velike rasprave oko toga da li bi Austrija trebalo da legalizuje istopolne brakove", kaže Vuletić.

Dve godine kasnije, Austrija je odobrila LGBT parovima da usvajaju decu, a od 2019. godine u zemlji su legalizovani i istopolni brakovi.

Prema Vuletićevim rečima, publika od pobede Končite očekuje da pesme imaju političke i društvene poruke. "Ljudi, zapravo, vole da gledaju Evroviziju zbog politike, pogotovo mlada publika".

"Na kraju krajeva, to je jedno takmičenje između zemalja. Umetnici predstavljaju svoju zemlju, iako pesme ne šalju vlade, već javne televizijske kuće. Stvar je u tome da mi, kada slušamo i gledamo srpsku pesmu, vidimo da ispod piše Srbija, i imamo neki odnos prema toj i drugim zemljama. Uvek će će biti politike jer je to jedan šou međunarodnih odnosa".

I srpska i hrvatska pesma imale političku poruku

Vuletić podseća da je izraelska pobednica 2019. godine aludirala na pokret "I ja, takođe", te da je ukrajinska pesma 2022. godine pobedila u kontekstu ruske invazije. Dodaje da su i ove godine sve pesme, koje su bile među najbolje plasiranim, imale neku političku i društvenu poruku. "Čak je i pesma iz Srbije imala takvu poruku jer priča o ratu, iako možemo da je protumačimo kao neku ličnu priču. Međutim, sva ta simbolika, od ramonde, preko gubitaka koje su Srbi imali za vreme Prvog svetskog rata, predstavlja jednu jaku i moćnu poruku koja je došla iz Srbije".

Pored srpske, Vuletić navodi da je i hrvatska pesma imala političku poruku jer se bavi pitanjem emigracije. "Ljudi ne znaju da je Hrvatska izgubila 10 odsto svog stanovništva otkad je ušla u Evropsku uniju. Emigracija i imigracija su veliki izazov za Evropsku uniju. Nije to samo hrvatska priča, iako Bejbi Lazanja u svom spotu aludira na istoriju emigracije iz Hrvatske. To je priča i naše regije i drugih iz jugoistočne Evrope, pa i svetska priča".

On smatra da su evrovizijske pesme prilika da se otvore neke teme, što je, prema njegovim rečima, najinteresantnija stvar kod Evrovizije.

"Kad ne bi bilo tako, da li bi Evrovizija bila zanimljiva, da li bi bila konkurentna kada danas imamo sve te muzičke šou programe i emisije. Ima ih toliko da Evrovizija mora na neki način da odskače i da bude posebna, a posebna je po tome što ima toliko zemalja učesnica i što te pesme baš odražavaju duh vremena", kaže Vuletić.

EBU ne može da bojkotuje Izrael, kao što RTS ne može da vodi spoljnu politiku Srbije

Govoreći o zahtevima ove godine da se Izraelu zabrani učešće na Evroviziji, Vuletić za NIN napominje da Evropska radiodifuzna unija (EBU), koja je organizator manifestacije, nema politički mandat da bojkotuje neku zemlju.

"EBU je to u svojoj istoriji učinila samo kada su međunarodne sankcije bile u pitanju - 1992. godine je Jugoslavija bila izbačena sa Evrovizije nakon sankcija Ujedinjenih nacija i 2022. godine je Rusija izbačena nakon invazije na Ukrajinu. Mora postojati veći politički kontekst da bi EBU reagovala i delovala", kaže Vuletić. Dodaje da to nije moguće u slučaju Izraela jer bi isplivalo pitanje – kako može jedna nacionalna televizijska kuća da odluči da će bojkotovati Izrael, ukoliko njena vlada to ne čini.

"RTS ne odlučuje o tome šta je spoljna politika Srbije, kao što ni HRT ne odlučuje šta je spoljna politika Hrvatske. To rade vlade", ističe Vuletić.