Sastanak sa Si Đinpingom u Pekingu: Tri važne stvari koje Putin želi od Kine

Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping sastali su se u Pekingu, a tokom sastanka usvojena je zajednička izjava o "produbljivanju odnosa sveobuhvatnog partnerstva i strateške interakcije".

U tom dokumentu, kako su javili ruski državni mediji, potvrđuje se "posebna veza Rusije i Kine", te se označavaju "dalji putevi za razvoj čitavog kompleksa bilateralnih veza" i istaknuta je "vodeća uloga dve zemlje u formiranju pravednog i demokratskog svetskog poretka"'.

Si Đinping je rekao da "Moskva i Peking brane svetski poredak zasnovan na međunarodnom pravu i podržavaju  uspostavljanje multipolarnog sveta", dodajući da je "stav Kine u vezi sa konfliktom u Ukrajini jasan i dosledan, kao i da se Moskva i Peking slažu da ukrajinska kriza treba da se reši političkim putem".

Sa druge strane, Putin je rekao da je informisao kineskog predsednika osituaciji u vezi sa Ukrajinom i izrazio zahvalnost Pekingu na inicijativama u vezi s rešavanjem situacije u Ukrajini. Zaključeno je i da će Rusija i Kina jačati kontakte preko banaka, dok će međusobne investicije biti zaštićene "od trećih zemalja"

Putin je istakao da se Rusija i Kina zalažu za reformisanje i depolitizaciju Svetske trgovinske organizacije, G20 i drugih međunarodnih organizacija. Ruski predsednik rekao je kako saradnja Rusije i Kine "nije usmerena ni protiv koga, već je faktor stabilnosti u svetu", dok je Si Đinping naglasio da su "odnosi Rusije i Kine izdržali iskušenja u uslovima promenljive međunarodne situacije i da Kina namerava da uvek bude dobar sused Rusiji, prijatelj i pouzdani partner".

TANJUG / AP / Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin Pool Photo

Kineski predsednik Si Đinping dočekao je ruskog predsednika Vladimira Putina u Pekingu tokom njegove dvodnevne posete, što je drugi Putinov dolazak u Kinu za manje od godinu dana. Putin je stigao u Peking nedugo pošto je Si Đinping bio na evropskoj turneji u Francuskoj, Srbiji i Mađarskoj, a u trenutku kada se zaoštravaju odnosi Vašingtona i Pekinga zbog najavljenog uvođenja visokih tarifa na uvoz kineske robe u SAD.

Dolazak Putina u Peking označava sve veće usklađivanje dve zemlje usred zaoštravanja globalnih podela, navodi CNN i dodaje da je Putinova poseta, na početku novog predsedničkog mandata, analogna Sijevoj poseti Moskvi pre malo više od godinu dana, kada je takođe obeležio početak svog novog mandata.

"Očekuje se da će poseta pružiti platformu liderima da razgovaraju o tome kako mogu da unaprede njihovu zajedničku ambiciju da oslabe i ponude alternativu američkoj moći. Poseta dolazi i dok se dva lidera kreću unutar onoga što posmatrači nazivaju labavom, ali rastućom koordinacijom interesa između otvoreno protivameričkih zemalja Irana i Severne Koreje. Za Pjongjang - čija je ekonomija gotovo potpuno zavisna od Kine - se veruje da pomaže Rusiji s ratnim snabdevanjem, a SAD isto tvrde i za Teheran, koji ekonomski jača zahvaljujući Rusiji i Kini i moćan je igrač u konfliktu na Bliskom Istoku", navodi CNN.

Strateška veza usred globalne krize

Sastanak ruskog predsednika sa kineskim liderom najnoviji je znak dublje strateške veze dve strane i dolazi u trenutku rastuće zavisnosti Kremlja od Kine za trgovinu i političku podršku dok traži jačanje "partnerstva bez ograničenja" sa Pekingom na različitim frontovima, piše CNBC.

"Prilično je jasno da Putin u poslednje dve godine želi tri stvari od Kine", rekao je Maks Hes, saradnik Instituta za istraživanje spoljne politike, za taj medij.

Prema njegovom mišljenju, Putin želi dogovor sa Sijem o gasovodu "Snaga Sibira 2", koji bi nadomestio izvoz gasa u Aziju, čime bi Rusija zamenila evropsko tržište, kao i dalju kinesku podršku za rat u Ukrajini, posebno u pogledu opreme, a Putin želi i pristup kineskim finansijskim tržištima i da koristi "kinesku valutu za dalje unapređenje ruske trgovine".

Put u Kinu predsednika Rusije, koja se često smatra mlađim partnerom Pekinga u tom partnerstvu, način je da Moskva pokuša da dobije više ekonomske i geopolitičke podrške od Kine dok vodi rat u Ukrajini, smatraju analitičari.

Međutim, Ana Rozenberg, šef odseka za geopolitiku u francuskoj kompaniji za upravljanje imovinom Amundi, kaže da bi uskoro moglo doći vreme kada će Rusija zapravo biti potrebna Kini.

"Vidimo da sankcije koje je Zapad uveo Rusiji sve više otežavaju vođenje rata, pa Rusiji su od Kine potrebni alternativni partneri i načini da ih zaobiđe, kao i alternativni partner koji pokazuje globalnom jugu da Moskva nije izolovana", objašnjava ona za CNBC. Međutim, u svetlu pojačavanja američkih mera protiv Pekinga, stvari bi mogle da se obrnu.

"Uvođenjem trgovinskih ograničenja SAD Kini, i Pekingu će biti potreban parnet, zbog čega i Kina zavisi od odnosa sa Rusijom", smatra ona.

TANJUG / AP / Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin Pool Photo

Putin je pre dolaska u Peking, u intervjuu agenciji Sinhua, rekao kako podržava kineski mirovni predlog za rat u Ukrajini i rekao da Rusija ostaje otvorena za dijalog u rešavanju konflikta. Međutim, kineski plan od 12 tačaka, objavljen pre više od godinu dana, nije dobro primljen u Ukrajini i na Zapadu.

Putin u Peking dolazi ohrabren opstankom svoje ratne ekonomije i usred velike nove ofanzive duž ključnih tačaka fronta u Ukrajini, dok ga Si dočekuje, posle povratka sa nedavne evropske turneje, kako bi pokazao da njegova lojalnost Putinu nije narušila njegovu sposobnost da komunicira s Zapadom, piše CNN.

Putinova strategija vođenja rata u Ukrajini je, po svemu sudeći, dugoročna, a Kina se suočava sa rastućim pritiskom iz Vašingtona zbog svoje vojne podrške Rusiji. Si je u Evropi poslao poruke da bi trebalo izbeći "novi hladni rat", ali je i dalje na Zapadu viđen kao neko ko želi da produbi globalni raskol i to iskoristi.

"Živimo u opasnijem svetu, autoritarni režimi su sve više usklađeni. Rusija dobija podršku za svoj rat agresije od Kine, Irana i Severne Koreje", upozorio je ranije generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, dodajući da nas to podseća da sigurnost nije regionalna, već globalno pitanje".

Zapadni pritisak na Peking

Putinova poseta Kini dolazi u trenutku kada Zapad preti Pekingu ako nastavi da šalje određenu robu Rusiji koja bi mogla da Moskvi pomogne u izgradnji vojne industrije.

"Pritisak je verovatno veći nego što je bio u protekle dve godine", rekao je Li Mingjiang, profesor međunarodnih odnosa na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru, ukazujući na novi talas sankcija SAD protiv kineskih firmi, te mogućnosti da ih uvede i EU.

Kao rezultat toga, Peking ima malo opcija osim da se približi Moskvi, smatraju stručnjaci.

"Samo pogledajte Bajdena koji uvodi tarife od 100 odsto na uvoz kineskih električnih vozila. Sve to šalje poruku Kinezima da, bez obzira ko bude izabran u novembru, SAD pokušavaju da ih ograniče", kaže za CNBC Jan Bremer, predsednik Eurazija grupe.

"Verujem da će, dugoročno, što više toga vide od SAD i njihovih saveznika, to biti bliže Rusima na kraju", smatra Bremer.

Kina negira da pomaže Moskvi na taj način, navodeći da se radi o uobičajenoj robnoj razmeni, koja je dostigla rekordne iznose od 240 milijardi dolara prošle godine.

EPA / EFE/PAVEL BYRKIN / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Međutim, zvanični podaci pokazuju pad izvoza Kine u Rusiju u martu i aprilu, što ukazuje da Peking možda preduzima korake da se zaštiti od zapadnih sankcija koje bi dublje pogodile njene komercijalne i finansijske sektore, navodi CNN i dodaje da postoje podeljena mišljenja o tome da li će Si Đinping tokom susreta sa Putinom zagovarati skorije rešenje sukoba u Ukrajini.

"Rusija je ključna za kinesku veliku strategiju. Iako Peking ne želi eskalaciju, postoji dubok interes da se osigura da Rusija ne izgubi rat ", rekao je Manoj Kevalramani iz indijskog istraživačkog centra Takšašila.

Osnovne smernice onoga o čemu će Putin i Si razgovarati možda su dali ministri spoljnih poslova dve zemlje Sergej Lavrov i Vang Ji kada su se sreli nedavno u Pekingu, objašnjavajući da zajednički ciljevi, između ostalog, uključuju uspostavljanje "pravednog multipolarnog svetskog poretka" oslobođenog od "američke hegemonije i neokolonijalnih praksi", kao i rad na "konsolidaciji nacija Globalnog Juga".

Rezerve unutar Kine

Međutim, Sijevo jačanje odnosa sa Putinom i Rusijom postavlja u pitanje i unutar Kine kuda kineski predsednik vodi drugu ekonomiju sveta.

"Za razliku od međunarodno izolovane Rusije ili Irana, Kina se i dalje smatra važnim igračem i potencijalnim partnerom na globalnim pitanjima poput klimatskih promena, uprkos zabrinutostima zbog njenog rekorda o ljudskim pravima i agresivnosti u Južnom kineskom moru i oko Tajvana", navodi CNN.

Kako kaže Šen Dingli, naučnik iz Šangaja, "Kina želi da koristi Rusiju za svoje ciljeve, ali Rusija čini Kinu slabom".

"Kinezi poput mene osećaju se sramno što primaju Vladimira Putina, jer njegova zemlja se suprotstavlja Povelji UN i 141 zemlja sveta vidi je kao agresora", rekao je on.

Pored međunarodnih odnosa, između dve države postoji i istorijsko nepoverenje zbog graničnih tenzija koje su rešene tek pre dvadesetak godina, kao i zbližavanjem Pekinga sa Vašingtonom u periodu Hladnog rata.

Takođe, i predstojeći američki izbori, čiji bi ishod mogao umnogome da utiče na međunarodnu situaciju, navodi neke kineske analitičare da pozovu Peking da "prikoči" u odnosima sa Moskvom.