Blokada Filozofskog fakulteta: Kad Vulin kaže za profesora da je ološ, zlo stiže i na fakultet

Mladić u majici s likom Legije predvodi grupu studenata, premda su među njima identifikovani i srednjoškolci, ultimativno tražeći otkaz profesora Dinka Gruhonjića zbog govora mržnje. U Ulici Zorana Đinđića, na novosadskom Filozofskom fakultetu, na kojem je Zoran Đinđić bio profesor.

Prizor bi bio strašan bilo gde, ali ovde, to je imalo simboliku koja dodatno zastrašuje. U slučaju Gruhonjić autonomija fakulteta sravnjena je sa zemljom, kaže jedna od profesorki ovog fakulteta Mina Đikanović, „a tužilaštvo ne vidi ni prekršajno ni krivično delo“. 

„Čuvaj porodicu, ili se seli što dalje. Jer noć je čudo, može svašta da se desi. Slomićemo ti svaku kost u telu“. Ovo je jedna u nizu pretnji koje prima novinar i profesor novosadskog Filozofskog fakulteta Dinko Gruhonjić. Ispred ulaza njegovog stana danonoćno je grupa policajaca. 

„Dinko Gruhonjić je ološ koji živi od mržnje prema Srbiji. Nadam se da će u Srbiji biti dovoljno države da se Dinku omogući da upozna i zakon i sistem bezbednosti“, rekao je doskorašnji direktor BIA Aleksandar Vulin. Onda nema ničeg začuđujućeg što su pretnje po život Gruhonjića, porodice i sada već studenata i profesora koji mu pružaju podršku u cilju slobode javnog govora sve radikalnije i jezivije. I - da su diktirane „odozgo“. 

Citiranje neizrečenog

Rektor Novosadskog univerziteta profesor Dejan Mandić rekao je da razume ljutnju studenata, ne ogradivši se ni od mladića sa majicom lika Legije, podržavši njihov zahtev za otkaz, ali odloživši ga za kad bude trebalo, i prekidajući blokadu. 

„Mnogi vrsni akademci su došli iz RS, za Dinka oni su projekat ‘dosrbljavanja’ i ‘sklanjanja na rezervni položaj’“, rekao je rektor, citirajući nešto što je vrlo ružno. Ali, to Gruhonjić nikada nije rekao. Druga dvojica profesora, u čijoj pratnji je na Filozofski fakultet došao rektor, nisu govorili ništa. Sva trojica su potpisnici podrške Aleksandru Vučiću i SNS.

PROMO / Medija centar Beograd / Ustupljena fotografija

Nekoliko dana kasnije, Mina Đikanović, jedna od profesorki ovog fakulteta, držala je javni čas o slobodi govora. „Nije narušena autonomija fakulteta, nego poništena, uništena i sravnjena sa zemljom! Za to su odgovorni ‘studenti i mladići’, kako ih naziva gradonačelnik Novog Sada, ali i nalogodavci ovog nezamislivog događaja i sve one institucije koje su danima ostajale neme i gluve na zahteve Filozofskog fakulteta da se fakultet vrati zaposlenima i studentima. Tužni dani, ne samo za naš fakultet, već za ideju univerziteta uopšte”, kaže Đikanović za NIN.

Šta se događalo na fakultetu?

Profesorka Đikanović nije bila na fakultetu tog dana kada je grupa mladića, u standardnoj navijačkoj ikonografiji, ušla i zatvorila lancima zgradu fakulteta. Nakon toga najveći broj studenata i zaposlenih napustio je taj prostor. U zgradi je ostalo desetak zaposlenih, na čelu sa dekanicom. Dekanat je pozvao policiju. „Policajci su pokucali na vrata sa lancima, ulaz im je uskraćen, te su izvesno vreme proveli na parkingu, da bi u nekom momentu uspeli da uđu“, svedoči profesorka Đikanović. 

I vrlo brzo policajci su otišli. Dekanici je, prema tvrdnji naše sagovornice, pozlilo, i odvezla ju je Hitna pomoć. Zgradu su napustili svi profesori i zaposleni. Ostao je samo portir. „Niko od nas nije imao pristup zgradi od tog dana. Samo su se portiri smenjivali po određenom rasporedu“, govori profesorka za NIN.

O identitetu mladića, kako tvrdi, ne znaju ni sada ništa pouzdano. „Ali, sudeći po fotografijama, čini se da je reč o poštovaocima lika i dela izvesnog građanina Legije i ljubiteljima rimovanih uradaka neujednačenog sloga. A tužilaštvo smatra da nema elemenata ni za krivičnu ni za prekršajnu prijavu“, kaže Đikanović. O navodnom govoru mržnje Gruhonjića kaže: „Ne znam može li se očekivati da ljubitelji ‘Kursadžija’ razumeju ‘Montija Pajtona’. Možda smo naivni što smatramo ironiju za samorazumljiv element govora“, navodi.

Ona kaže da Gruhonjić nastavlja da neguje, kao i svaki pošten čovek kome antifašistički preci služe na čast, isti duh antifašizma.

„Nikada nije bilo ni lako ni jednostavno boriti se protiv različitih oblika fašizma, ali poturanje navodnih fašistoidnih težnji antifašistima je potpuno nova dimenzija problema“, kaže ona. 

Kako se osećala profesorka ovog fakulteta Nataša Miličević kada je videla mladića u majici s likom Legije kako predvodi grupu navodnih studenata, premda su među njima identifikovani i srednjoškolci, ultimativno tražeći otkaz profesora Gruhonjića zbog govora mržnje? „Užasno. Ta činjenica da smo u Ulici Zorana Đinđića, na fakultetu na kojem je Zoran Đinđić bio profesor, sam prizor bi bio strašan bilo gde, ali imalo je to neku simboliku koja me je dodatno pogodila. On je naš poraz kojem rektor daje podršku, odnosno vlast“, kaže naša sagovornica.

Prebrojavanje krvnih zrnaca

Ove grupe koje se brzo i lako povezuju na društvenim mrežama podložne su konstantnom izazivanju emocija od strane režima.

Ne zaustavljaju se dok ne dođu do tačke u kojoj kažu - krećemo svi i sad ćemo ga eliminisati. „Takve ideje nastaju pod strašnim emotivnim naponom koji neko namerno, sistematski gaji“, kaže.

„Mama mi je Srpkinja. Moja baka je poslata sa ostatkom familije u Gradišku, deo Jasenovca i pukim čudom, za razliku od ostatka familije, preživela. Supruga mi je Srpkinja. Deca su mi pola Srbi..., tetka mi je…“ Ove reči izgovarao je u intervjuu za NIN-ov sajt prošle sedmice Gruhonjić na naš stid i sramotu da mora da prebrojava koliko čije krvi nosi.

PROMO / Medija centar Beograd / Ustupljena fotografija

Koliko to može biti opasna početna tačka? Hajde da se prisetimo onoga što smo zakopali kao najveću tajnu o sebi. Idemo daleko pre Šešelja, tog srca zla ekstremne desnice 90-ih. Kako je izgledala ta ekstremna desnica kasnih tridesetih, u osvit Drugog svetskog rata, ta istorija koju bismo da zaboravimo. Ta skrivena priča dokumentovana je u brojnim arhivskim papirima Arhiva Srbije. Svedoče o profesorima univerziteta koji su bili prethodno učesnici balkanskih ratova i Prvog svetskog. Okosnica su ekstremne desnice, zagovornici „krvnog indeksa” rasa, verujući u Srbe kao nadrasu, poput arijevske. Početni koncept baziran im je na herojskoj prošlosti, vrlini seljaka, časti, poštenju i vernosti otadžbini. Ali, završni rad koncipiran je samo dve godine kroz zahtev za stvaranje čiste rase, progonom, eliminacijom i sterilisanjem Jevreja. Ko su ta dva profesora Beogradskog univerziteta?

Jedan je Branimir Maleš, antropolog, lekar, tadašnji docent Beogradskog univerziteta. Drugi je Svetislav Stefanović, lekar, osnivač Katedre za patologiju, predsednik i osnivač Jugoslovenskog lekarskog društva i još mnogo toga. Govorili su da su Srbi mahom nosioci krvne grupe A kao arijevci i da čine superrasu. Maleš je pisao o superiornosti ljudi s Dinarskih planina u moralnom i biološkom smislu. Smatrajući ih potomcima nepokorenog srpskog plemstva koje se sklonilo u planine da bi nastavilo borbu protiv Turaka, posle propasti srpske srednjovekovne države. Živeći vekovima u planinama, propagirao je, biološkim ukrštanjem samo sa pripadnicima svog plemena očuvali su čistoću krvi. Stigli su do koncepta očuvanja rase, kroz fizičku eliminaciju Jevreja.

Streljali su ih antifašisti, partizani, prema kojima desnica danas iskazuje čist prezir. U nekim slučajevima, poput slučaja Gruhonjić, i mnogo gore od prezira.

Nebojša Milenković, pisac, upozorava da u hajci na Gruhonjića učestvuju najviši funkcioneri i da to govori da je njegov život doslovno ugrožen.