Saša Radojević: Mimi Mercedez

Ja nisam feministkinja, ja sam otelotvorenje feminizma, rekla je Milena Janković u potkastu „Lukavstvo uma”, koji vodi Andrea Jovanović. Milena Janković u javnosti je poznatija kao Mimi Mercedez, pevačica i autorka koja je već više od jedne decenije na upečatljiv način prisutna na ovdašnjoj muzičkoj rep sceni.

Mimi Mercedez do sada je snimila pet albuma (Jedino što znam, Našminkam se i pravim haos, Kuma, Mržnja i Frka u svemiru) i na njima je zabeležena putanja od iskazivanja ponosnog i prkosnog glasa iz predgrađa (u njenom slučaju to je Konjarnik) do produkciono ambicioznijih numera koje bi trebalo da komuniciraju sa što širim krugom publike.

Nezavisno od toga šta je tema tih pesama, Mimi Mercedez u njima neprestano problematizuje pitanje ženske moći, koje smatra važnijim od drugih dilema feminizma. U tom smislu ona stalno insistira na izbegavanju uloge žrtve, što smatra ključnim za dosezanje željene moći. U toj strategiji, Mimi se ne libi da koristi raznovrsne manipulativne tehnike koje smatra pozitivnim.

Preovlađujuća slika muške dominacije na popkulturnoj sceni podrazumeva, radi seksploatacijskog efekta, da se žene tretiraju kao objekti. Mimi ne beži ni od toga da se nađe u toj na prvi pogled degradirajućoj poziciji, ali vrlo brzo tim objektima daje glas, stav i artikulaciju koja je neumoljivo postavlja u dominantni položaj.

Prelomni moment za izlazak iz ograničenog domena rep scene, Mimi je imala učešćem (uz Mileta Kitića) u numeri Milana Stankovića Gadure. U toj pesmi, koja kombinuje pop, folk i rep muziku, ona je pokazala visok stepen kooperativnosti, koji se potom nastavio sve snažnijim tempom. Na taj način je demonstriran izlazak iz sigurne zone ulične rep verodostojnosti i ulazak u svet koji se menja na način da u njemu kulturološke razlike postaju nevažne. Pritom, Mimi se ne odriče ničega što je njena polazna pozicija, već nesputani žargon, posredstvom tih saradnji, ubacuje u muzički milje u kojem on ranije nije bio prisutan.

Koliko je širok stepen njene prilagodljivosti na saradnju sa drugim pevačima i pevačicima, svedoči i njen duet sa Stojom (Žena sa Balkana), koji proizvodi efekat tvrdokorne kafanske muzike. Ili sa Sarom Jo, u pesmi Sandra Meljničenko, u kojoj se, pored slavljenja nekadašnje pevačice, a sada pripadnice svetskog džet-seta, predočava svet raskošnog glamura.

Dugovečnost rep muzike svakako se krije u njenoj prilagodljivosti, odnosno lakoći da se uz pomoć jezičke razobručenosti, prelaženjem granice prihvatljivog, iz potisnutog položaja dođe do punokrvnog uživanja. Još kad se, kao što je to slučaj sa Mimi Mercedez, ne smanjuje stepen energetskog naboja i sloboda u korišćenju uličnog jezika, jasno je da njena vidljivost i uticaj mogu samo da se uvećavaju.

Za razliku od vremena kada je u spotovima trebalo pokazivati predgrađe puno betona i zadimljene klubove u kojima bez pravog odgovora na nasilje ne može da se opstane, spotovi u kojima Mimi promoviše svoje nove numere sve su složeniji. Realizovani u studiju, uz mnoštvo animacije i promene stajlinga, ti spotovi beleže jezičku razlomljenost, lutanje po narativnim rukavcima i niz slobodnih asocijacija, što je zapravo pokazatelj toga da je rep možda i najprecizniji način da se poetski opiše današnje doba.

Dobar primer za ilustraciju ovakvog pristupa je njen skorašnji spot za pesmu Miševi.

Mimi Mercedez je pokazala da ne postoje barijere kada je reč o stapanju raznolikih obrazaca popularne muzike. Njeno integrišuće dejstvo osobe koja je studirala sociologiju i u pesmama beležila ulicu na neobičan način ublažava kulturne distance, što nesumnjivo doprinosi relaksaciji društvene zajednice.