Nemiri koji su izbili u prestonici Gruzije Tbilisiju posledica su predloženog zakona o registraciji NVO i medija kao "stranih agenata", ukoliko više od 20 odsto njihovog finansiranja dolazi iz inostranstva. Iz NVO, ali i gruzijske opozicije, tvrde da je u pitanju "proruski zakon", koji je autoritaran i kojim vlasti Gruzije, zemlje koja je kandidat za članstvo u EU, žele da se približe Moskvi.
Članstvo u Evropskoj uniji je cilj naveden u Ustavu Gruzije i podržava ga, po anketama, 80 odsto građana
Policija je tokom protesta uhapsila 63 demonstranta u prestonici Tbilisiju, a šest policajaca je povređeno, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Situacija na protestima, koji traju tri nedelje, eskalirala je u utorak uveče. Više hiljada ljudi blokiralo je saobraćaj ispred parlamenta na glavnoj aveniji Tbilisija, ali i druge važne saobraćajnice. Sa druge strane, maskirani policajci upotrebili su silu kako bi ih rasterali.
Bezbednosne snage tokom noći koristile su vodene topove, suzavac, šok bombe i gumene metke kako bi razbile protest protiv zakona o "stranom uticaju".
TANJUG / AP / Zurab Tsertsvadze
Nerede su osudili zapadni političari i diplomate, su pozvali na prekid eskalacije nasilja u Gruziji. I EU, koja je nedavno Gruziji dala status kandidata, "snažno je osudila" nasilje i pozvala vladu da poštuje pravo na mirno okupljanje.
"Gruzija je kandidat za članstvo u EU. Pozivam vlasti da obezbede pravo na mirno okupljanje. Primena sile kako bi se to sprečilo je neprihvatljiva", napisao je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj na mreži Iks.
Zakon koji ugrožava put Gruzije ka EU
On je ranije, 24. aprila pozvao gruzijske vlasti da povuku nacrt zakona o stranom uticaju, navodeći da je takvo zakonodavstvo "nespojivo sa normama i vrednostima EU".
"Ako bude usvojen, ugroziće napredak Gruzije na putu u EU", upozorio je Borelj.
I Dejvid Mekalister, predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, rekao je da "brutalna represija" pokazuje "veoma zabrinjavajući pravac kojim je gruzijska vlada krenula u pogledu demokratskih sloboda".
"Ovaj zakon ima potencijal da ozbiljno ugrozi put Gruzije ka članstvu u EU", upozorio je.
U Gruziju je došao i Gert Jan Kopman, šef direktorata za proširenje Evropske komisije, kako bi "pomogao u rešavanju izazova".
Državni sekretar za evropske i evrazijske poslove SAD takođe je izrazio zabrinutost zbog zakona.
Džim O'Brajen je rekao da je imao "važan razgovor sa gruzijskim poslanicima o našem bilateralnom odnosu, uključujući i naše snažne zabrinutosti zbog nacrta zakona o stranom uticaju inspirisanog Kremljem i njegovog negativnog uticaja na evropske aspiracije Gruzije".
"Ruski zakon" zbog kog su izbile demonstracije
TANJUG / AP / Zurab Tsertsvadze
Zakon, zbog kog su izbile demonstracije, kritičari nazivaju "ruski zakon", a prema tom predlogu, koji je na raspravi u parlamentu, zahteva se od grupa koje primaju više od 20 odsto svog finansiranja izvan Gruzije da se registruju kao strani agenti. Ta mera, koju demonstranti smatraju autoritarnom, uvedena je uprkos obećanju vlade datom prošle godine da će "uslovno povući" takve zakone.
Takođe, predlog tog zakona dolazi u vreme kada mnogi Gruzijci strahuju da se njihova zemlja udaljava od Zapada.
"Svi su jasno razumeli da je cilj usvajanja ruskog zakona ne transparentnost, već promena stranog kursa zemlje i dovršenje rusifikacije", saopštio je Transparensi internešnel Gruzija, prenosi Gardijan.
Osnivač vladajuće stranke Gruzijski san, milijarder Bidzina Ivanišvili, najbogatiji Gruzin, čija je stranka na vlasti od 2012, braneći zakon u skupštini oštro je kritikovao Zapad, pominjući "globalnu stranku rata" i sugerišući da je "gruzijska prozapadna opozicija pod kontrolom stranih obaveštajnih službi".
Gruziji slede parlamentarni izbori do kraja godine, a opozicionari smatraju da je ovaj zakon jedan od alata za pojačanu represiju pred glasanje.
Zakonu se usprotivila i gruzijska predsednica Salome Zurabišvili nazivajući reakciju policije "potpuno neopravdanim, neizazvanim i nesrazmernim korišćenjem sile koje se odvija u Tbilisiju protiv mirnih demonstranata".
"Potpuna odgovornost leži isključivo na vladi. Pravo na mirne proteste je uskraćeno gruzijskom narodu", rekla je, dodajući hešteg "ne ruskom zakonu".
Strah od okretanaj ka Moskvi
Ivanišvili tvrdi da je "zapadna partija globalnog rata" rešila da koristi Gruziju "za konfrontaciju sa Rusijom". Ivanišvili, koji je nekada bio žustar zagovornik ulaska Gruzije u NATO i EU, poslednjih godina zalaže se za normalizaciju odnosa sa Moskvom, ali navodno ne i za odustajanje od evroatlantskih integracija. Međutim, njegov nedavni govor takođe je Gruzine koji se zalažu za EU i NATO zabrinuo da se zemlja okreće ka Moskvi, jer je bio u skladu sa proruskim narativom.
"Uprkos obećanjima na Bukureštanskom samitu 2008, Gruziji i Ukrajini nije dozvoljeno da uđu u NATO i ostavljene su van njega. Sve takve odluke donosi Globalna partija rata, koja ima odlučujući uticaj na NATO i EU i koja vidi Gruziju i Ukrajinu kao topovsko meso", rekao je nedavno Ivanišvili. Kako je ocenio, "netransparentno finansiranje NVO je glavni alat da bi se u Gruziji spolja instalirala nova vlast".
TANJUG / AP / Zurab Tsertsvadze
Rusija nije omiljena u Gruziji zbog podrške separatističkim regionima Abhazije i Južne Osetije, te zbog kratkotrajne invazije na tu zemlju 2008. godine.
Ivanišvili je na mitingu svoje partije rekao da "NVO koje su plaćene iz inostranstva ugrožavaju suverenitet Gruzije", te da će glavna opoziciona partija UNM "biti kažnjena za svoja kriminalna dela protiv države posle izbora".
U sličnom tonu govorio je i premijer Irakli Kobakidze, koji tvrdi da taj zakon nije protiv EU vrednosti, već da "NVO pokušavaju da izvedu revoluciju u Gruziji, promovišući gej propagandu i napadajući Gruzijsku pravoslavnu crkvu".
Opozicija i građanske organizacije tvrde da je inspiracija za donošenje zakona sličan propis koji je u Rusiji donet 2012. godine i kroz "registraciju stranih agenata" poslužio je Moskvi da se bori protiv disidenata.
Rajhan Demitrie, dopisnik BBC iz Južnog Kavkaza, kazao je da "mnogi Gruzini strahuju kako će takav zakon skrenuti Gruziju sa dugo željenog puta ka članstvu u EU". Inače, prema istraživanjima javnog mnenja, čak 80 odsto građana Gruzije podržava ulazak u EU, prenosi BBC.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
TANJUG / AP / Zurab Tsertsvadze
