NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Fina svest nikada ne umire

Dr LOBSANG DOLMA KHANGKAR je najpoznatiji lekar tibetanske medicine u Indiji gde živi kao i stotinak hiljada drugih tibetanskih izbeglica.Veliki je praktičar. Vrlo je popularna među pacijentima. Ne govori engleski. Sudelovala je na međunarodnoj konferenciji o tibetanskoj medicini održanoj u Milanu, Italija. Jednomesečna predavanja držala je u Holandiji. I posle međunarodne konferencije o tradicionalnim azijskim medicinama na Univerzitetu u Kanberi, u Australiji je održala nekoliko predavanja o tibetanskoj medicini.

      U tibetanskoj medicini nema zapisa o ženama lekarima, pa je pojava dr Lobsang Dolme Khangkar čudna. Ona je najviša medicinska znanja, uključiv i tajne, usmene tantre, učila i od svog oca, a ono što zna, prenosi svojim dvema ćerkama. Ovo je nastavak intervjua iz prošlog broja sa dr Lopsang Dolma Khangkar.
       Da li se strani lekari i strani studenti interesuju za tibetansku medicinu?
       - Dođu, gledaju mesec, dva i odu.
       Generalno govoreći, činjenica je da zapadna nauka potcenjuje tibetansku medicinu. Šta vi na to kažete?
       - To je bio vaš zapadni problem, ali je, nažalost, postao i naš problem. Zapadni uticaj je veoma jak i među Tibetancima, pa su i mnogi od njih poverovali da je zapadna medicina bolja. Otkako sam ovde u Indiji, odnos se radikalno menja. Naša medicina je vrlo bogata i vaš je problem kada ćete to shvatiti i iskoristiti na pravi način.
       Koji bi to način trebalo da bude pravi?
       - Trebalo bi da počnete da koristite tibetansku medicinu tamo gde je uspešnija od vaše i da je koristite za pomoć ljudima, a ne za bogaćenje pojedinaca ili grupa. Smisao medicine jeste da pomaže ljudima da srećnije žive. Vidite, nas u izbeglištvu mnogi sažaljevaju, jer smatraju da smo nesrećan narod. Mi to i jesmo, jer su Kinezi ušli u našu zemlju tvrdeći da Tibet pripajaju matici, a mi nismo Kinezi... No, i pored toga, mi smo i srećan narod. Evo zašto. Mi smo bili narod potpuno izolovan od sveta. Naš sistem medicine bio je potpuno nepoznat svetu. Tek posle dve decenije provedene u izbeglištvu shvatili smo da mi zaista imamo šta da ponudimo svetu - to je naša tibetanska medicina. Da nismo izbegli iz zemlje, verovatno do to nikada ne bismo shvatili. Pogledajte samo koliko Indijaca i koliko stranaca traži pomoć od nas. Mi nismo svemogući, ali smo otkrili da možemo mnogo da pomognemo i zbog toga smo ipak srećan narod.
       Nisam lekar, ali ću zbog sopstvenog iskustva sa tibetanskom medicinom dozvoliti sebi jednu konstataciju: mislim da tibetanska medicina ima najbolji sistem dijagnostike na svetu. Najbrži je, ne nanosi nikakav bol, ne vređa dostojanstvo pacijenta, može da otkrije bolest i pre nego što je pacijent oseti, a u bolesniku, poput šoka, stvara poverenje prema lekaru, što za izlečenje ima i psihološki značaj. Koliko je ova moja konstatacija tačna?
       - Sve što ste nabrojali je tačno, ali ste zaboravili da kažete i da je tibetanska dijagnostika sigurna.
       To nisam znao. Koliko je sigurna?
       - Apsolutno je sigurna ili je uopšte nema.
       Znači, postoji mogućnost da tibetanski lekar ne utvrdi od čega boluje neki pacijent?
       - Postoji, teoretski. Sistem je takav da iskusan lekar ima sasvim dovoljno elemenata da utvrdi vrstu bolesti. Ako nije siguran u dijagnozu, mladi lekar mora da traži pomoć starijeg.
       To je uobičajeni postupak i u zapadnoj medicini i ne vidim neku razliku.
       - A zašto bi moralo i da je bude?
       U jednom objašnjenju tibetanskog termina rLunga, za koje autor tvrdi da je vaše, stoji da "rLung živi duže od čoveka". Jesu li to vaše reči i ako jesu šta one znače?
       - Onome ko je to pisao nije bilo jasno ono što sam rekla ili, jednostavno, nije mogao da veruje onome što je čuo. Kad mi umremo, kad telo umre, nešto što bi se moglo opisati kao "fina svest" nikad ne umire.
       Kakvo je poreklo te "fine svesti"? Kad ona nastaje? Pri začeću?
       - "Fina svest" je samo jedna vrsta rLunga. Ona postoji i pre začeća. Posle začeća ona postaje deo srca i srce samo. S tim rLungom, sjedinjuju se i četiri ostala i čine "potpunu finu svest"... "Fina svest" postoji, bili mi živi ili mrtvi.
       Ima li u tibetanskoj medicini ta potpuna "fina svest" neko posebno ime?
       - Tibetanski izraz kojim se označava "fina svest" može se bukvalno prevesti kao "večno živo" ili "večni život-svest". Čini mi se da u hrišćanskoj terminologiji postoji izraz "duša nikad ne umire". On ne odgovara sasvim tibetanskom terminu, suviše je jednoznačan i pojednostavljen, ali on je najbliži onome što pripadnik zapadne hrišćanske civilizacije može da shvati. Još jednom ponavljam, treba pravilno da razumete kad vam kažem da "fina svest" živi čak i kad mi umremo. Večno. Ne znam kako vi to zovete u zapadnoj medicini i da li uopšte imate ime za to, ali mi to nazivamo rLung i kad lekar tibetanske medicine kaže rLung, drugi lekar tibetanske medicine će odmah razumeti o čemu se radi. Ako nema rLunga, to je, uslovno rečeno, kao da ste čoveku oduzeli jedan organ.
       Koji rLung kontroliše začeće?
       - Pitanje je, možda, logično prema vašoj zapadnoj logici i medicini, ali u tibetanskoj medicini ono je neodrživo. "Fina svest" postoji pre začeća, pre kontakta embriona sa majkom. Posle kontakta, koji se odvija u materici, osnovni rLung, da tako kažem, razvija se postepeno. U nervima i krvnim sudovima razvijar se Lung. Svake sedmice razvija se 38 različitih, novih rLungova u krvnim sudovima. Jedino tako može da se formira embrion, da nastane beba. Ako porođaj nastupi pre roka, onda je proces razvoja rLunga u bebi prekinut i energija u njenom telu nije kompletirana. Ima slučajeva da je proces razvoja rLunga završen i kod prerano rođenih beba. Ali, ako taj proces nije završen, onda će to dete imati govorne probleme, biće nervozno, a u pojedinim slučajevima može imati i drhtavicu.
       Ako je u majčinom telu poremećen odnos raznih vrsta rLunga, ako je poremećena prirodna ravnoteža, da li će to uticati na dete?
       - Neravnoteža majčinog rLunga nema uticaja na bebin rLung. Beba ima svoj sistem rLunga. Međutim, ako majka ima ranu ili čir na zidu materice, to može negativno uticati na razvoj detetovog rLunga.
       Ako jedan rLung funkcioniše pogrešno, da li to utiče na ostale?
       - Ne.
       Znači li to da sve vrste rLunga deluju nezavisno, da nisu povezane?
       - Nikako. Postoje međusobne veze.
       Odakle rLung crpi energiju?
       - Niotkuda. On ima sopstvenu energiju ili, preciznije rečeno vašom zapadnom terminologijom, njegova priroda je energija, on je sam energija. On ne zavisi od drugih energija.
       Da li se rLung može pojačati? Možete li vi da povećate svoj rLung?
       - Da i da.
       Kako?
       - Postoje tri načina: ishrana, lekovi, ponašanje. Hranu treba jesti kuvanu. Uslov za jačanje rLunga je ne jesti sirovu i hladnu hranu. To je veoma važno. Plivanje je dobro za povećanje rLunga. Vežbe disanja u planini pojačavaju rLung. U prostoriji u kojoj nema dovoljno kiseonika, pre svega slabi rLung, oči se zamaraju, a čovek se oseća tromim.
       Da li "fina svest" ima neku individualnu osobinu i pre začeća?
       - Ne. Usađivanje "fine svesti" u matericu može se uporediti sa sađenjem semena žitarica na njivi. Seme proklija i razvija se u biljku, zavisno od tla u koje je posađeno i od gajenja, obrade. "Fina svest" se razvija na isti način i pretvara se u svest.
       Može li se, radi lakšeg razumevanja, prevod "fina svest" preinačiti u "seme svesti"?
       - Moglo bi, ako vam je tako lakše da shvatite smisao. "Fina svest" i jeste neka vrsta semena, ali u tibetanskoj medicini taj naziv ima dublji smisao. Mi svi nastajemo iz "fine svesti", svi se pretvaramo u humane forme, ali nemamo iste oblike ili ista lica. To je zbog karme, zbog naših postupaka u prošlosti. Ako u ovom životu činimo dobra dela, onda će naše seme, kad bude zasađeno u drugom životu, kad se bude reinkarniralo, dobro rasti i dobro se razvijati. Tibetanski lekari tvrde da mogu razlikovati najmanje 20 vrsta pulseva.
       Ako je to tako, možete li razlikovati i rLung?
       - Svakako.
       Ako prema tibetanskoj medicini čovek nastaje iz ili od "fine svesti", kakvu ulogu onda imaju roditelji ili preciznije spermatozoid i žensko jajašce?
       - Koliko ja znam, zapadna medicina spajanje dve stvari - spermatozoida i jajašceta - naziva začećem. Međutim, prema tibetanskoj medicini, začeće je spajanje tri stvari - spermatozoida, jajašceta i "fine svesti". Ovaj treći element od očevog semena formira mozak i sve kosti. Od majčinog jajašceta stvara krv, mesnate delove i kožu.
       Drugim rečima, u trenutku kontakta muškarca, žene i deteta začinju se i potom se razvijaju svi unutrašnji organi budućeg humanoida - fizičkog bića. Sve ćelije svih organa se tokom života obnavljaju. Krv u tom procesu igra važnu ulogu. Rekli ste da "fina svest" od majčinog jajašceta stvara krv. Dobro, ali ona se mora obnavljati. Kako to tumači tibetanska medicina?
       - Naravno da se krv mora obnavljati. Jetra i slezina imaju tu ulogu, ali jetra je, prema tibetanskoj medicini, važniji organ.U pojedinim, starim tibetanskim tekstovima može se naći simboličan opis ljudskog tela u kome stoji da je srce kralj, da je jetra kraljica, da su pluća ministri i da su ostali organi, bubrezi, tanko i debelo crevo i drugi organi samo zaposleno osoblje.
       Ako su tibetanski lekari toliko uvereni u vrednosti i prednosti dijagnostike tibetanske medicine, zašto onda ne izvrše pritisak na zapadnu medicinu da je prihvati?
       - Opet vi o tibetanskoj medicini razmišljate na vaš način. Ne ide to tako... Mi se razlikujemo od vas zapadnjaka. Razmišljamo na drugi način. Od vas uzimamo ono što ocenimo da je vredno. Vi treba da ocenite šta od nas možete uzeti. Zapad je počeo da se interesuje za budizam kao filozofiju. Kažu da je već pedesetak miliona zapadnjaka prihvatilo budizam kao svoju filozofiju. Medicina ima mnogo praktičniji značaj. Mi ne želimo ništa da vam namećemo, pa ni medicinu. Ako vas interesuje, možete je proučavati, ali je, bar u početku, ne možete i ne smete menjati. Bojim se da biste svojim tumačenjima mogli da upropastite njenu suštinu.
       Svaki tibetanski lekar mora sam da priprema lekove. Zar se taj posao ne bi mogao odvojiti od dijagnostike?
       - Svaki tibetanski lekar mora da zna da spravlja lekove od biljaka, ali ne znaju svi tibetanski lekari da spravljaju sve tibetanske lekove. Ne znaju svi tibetanski lekari da spravljaju one lekove u čiji sastav ulaze minerali i metali koji prethodno moraju da budu prečišćeni. Za spravljanje tih vrsta lekova potrebno je dodatno učenje i posebna praksa.
       Da li bi bilo moguće tibetanske lekove spravljati na industrijski način?
       - Teoretski je moguće već sada. Bilo bi nužno napraviti neke nove uređaje, usvojiti za Zapad novu tehnologiju. Onda bi bilo moguće.
       U Indiji se mogu čuti kontradiktorne priče o tibetanskim metodama kontracepcije. Prema jednoj, žena nedeljama treba da uzima lekove spravljene od trava i da pri tom misli na muškarce ili na sam seks i onda je godinu dana zaštićena od začeća. Prema drugoj, žena takođe uzima lekove, ali ne sme da misli na seks. Prema trećoj, Tibetanci uopšte ne koriste kontraceptivne pilule i zato imaju mnogo dece. Šta je istina?
       - Tačno je da ima Tibetanki koje smatraju da sprečavanje začeća nije prirodno. One kažu, a i muškarci tako misle, da se uzimanjem pilula sprečava pojava novog ljudskog bića. Prema njihovom shvatanju to je greh i zbog toga ne uzimaju nikakva kontraceptivna sredstva. Međutim, tačno je da veći broj Tibetanki koristi sredstva za sprečavanje začeća. Što se principa tiče, onu supstancu koju proizvodi organizam trudne žene da bi sprečio novo začeće, ja pripremam - u vidu pilula - kombinujući 11 vrsta trava. Moje pilule su se pokazale kao vrlo efikasne. Žene o tome pričaju jedna drugoj i svakodnevno se povećava broj onih koje ih koriste. Uzimaju ih Tibetanke, Indijke, a u poslednje vreme i dosta žena sa Zapada kojima ih šaljem poštom. Ima žena koje koriste moje pilule već jednu deceniju. Pilule ne izazivaju nikakve nuspojave jer su sačinjene od čistih prirodnih sastojaka i deluju na prirodan način. Žena te moje pilule mora da uzima sedam dana bez prekida. U sledećih godinu dana zaštićena je od trudnoće.
       Postoje li neki dodatni uslovi koje žena mora da poštuje da bi pilule bile efikasne?
       - Da. Ako žena striktno poštuje uputstva, onda su pilule vrlo efikasne. Ako žena ne može striktno da poštuje uputstva, onda može da začne posle četiri do pet meseci. Uputstva su jednostavna, ali neke žene nisu u stanju da ih se pridržavaju. Žena počinje da uzima pilule četvrtog dana od početka menstrualnog ciklusa i uzima ih, redovno, svakog jutra tokom sedam dana. Tokom tih sedam dana i još tokom sledećih 12 dana žena ne sme da ima seksualne odnose.
       Postoji li još koji uslov?
       - Žena za tih 19 dana ne sme da razmišlja o seksu. Mi, tibetanski lekari, smatramo da razmišljanje o seksu odnosi energiju potrebnu za aktiviranje sastojaka pilula. Osim toga, razmišljanje o seksu izaziva lučenje pojedinih žlezda u čoveku, a njihovo delovanje može poremetiti efikasnost kontraceptivnih pilula.
       Da li je potrebna neka posebna ishrana za vreme uzimanja pilula?
       - Ishrana je normalna. Međutim, dok uzima ove biljne kontraceptivne pilule, žena ne sme da uzima nikakve, apsolutno nikakve druge pilule.
       Vaša priča o pilulama za kontracepciju deluje uverljivo. Zbog toga bih ponovio jedno pitanje. Zašto ne pokušate da proširite tibetansku medicinu po svetu?
       - I ja mislim da bi je trebalo širiti, ali što se mene tiče, to nije moj zadatak. Moj zadatak je da lečim bolesne.
       U jednom indijskom listu pročitao sam mišljenje da ste vi najgenijalnija žena ovog veka. Šta vi na to kažete?
       - Priče o genijalnosti su preterane. Lečim i postupam prema pacijentima i ljudima na način kojem su me učili moji učitelji. Oni su mi prenosili znanje koje su dobili od svojih učitelja. Ta učenja potiču iz duboke istorije. Mislim da su ta učenja genijalna. Takvo mišljenje o meni proširili su siromašni indijski pacijenti. To sigurno znam. Imala sam izvrsne učitelje. Bili su izvrsni poznavaoci usmenih tantri. Te tantre nisu poznate mnogim tibetanskim lekarima. Ljudi misle da sam ja genijalna. Ako je neko genijalan, onda su genijalna ta usmena učenja, te usmene tantre.
       Zar vi niste ničim doprineli takvom mišljenju?
       - Ima i jedna obična, ljudska sitnica koja je doprinela toj priči o mojoj genijalnosti. Učili su me da saslušam bolesnika, da čujem i njegov najsitniji problem, da mu budem majka, sestra ili prijatelj... da ničim ne pokažem da sam drukčija od njega. Sad zamislite bolesnog čoveka kome je, njemu ravan, pomogao. To je tajna mog doprinosa mojoj navodnoj genijalnosti.
       Jednoj pacijentkinji iz Jugoslavije niste mogli da pomognete. Bila je bolesna od raka, a indijski novinari tvrde da vi lečite rak. U ovom slučaju reč je bila o raku kože, o melanomu. Postoji i vaše pismo u kome kažete da tom pacijentu ne možete da pomognete. Zašto?
       - Tačno je. Rekla sam svojim asistentima da napišu takvo pismo... Pre svega, mnogi tekstovi o meni sadrže nepotpune, neprecizne ili neobjašnjene tvrdnje. Verovatno ste naišli na jedan takav tekst čiji autor nije sasvim razumeo ono o čemu piše. Što se bolesti raka tiče, tibetanska medicina razlikuje četiri stadijuma, četiri faze te bolesti. Neke vrste kancera mogu se lečiti u prvoj i drugoj fazi, druge vrste ne mogu. U trećoj i četvrtoj fazi bolest se ne može eliminisati... može se samo produžiti život bolesniku, ali se on ne može spasti.
       Za koliko se život može produžiti?
       - Ne previše. Svaki je bolesnik slučaj za sebe. Taj period je obično vrlo kratak, a u izuzetnim slučajevima može da traje i do deset, dvanaest godina. U treću i četvrtu fazu spadaju uglavnom slučajevi lečeni vrlo drastičnim metodama drugih medicinskih sistema. Reč je o obolelima koji su bili podvrgnuti operaciji ili hemijskoj terapiji. Njihovo izlečenje je moguće od 60 do 70 odsto slučajeva. Tibetanski lekari, oni koji znaju, za takve slučajeve koriste mešavinu prečišćenih (prerađenih) plemenitih metala, dragog kamenja i lišća, cvetova i korenja biljaka. U slučajevima u kojima postoji upala ili otok, primenjujemo mokšu.
       Na osnovu čega možete utvrditi postoji li mogućnost da bolesniku produžite život?
       - Na osnovu dijagnoze po tibetanskom sistemu. Tačno se može utvrditi ima li pacijentu spasa ili ne...
       Čitanjem raznih vrsta pulseva?
       - Tačno tako. Tibetanski lekar je u stanju da razlikuje pulseve najvažnijih organa u telu i pulseve najvažnijih krvnih sudova. Postoje i pulsevi koji su kombinacija nekoliko ovih pulseva. Jedan od njih tačno govori može li se pacijentu uopšte pomoći ili ne.
       Pročitao sam da ste tokom boravka u Australiji tamošnje lekare potpuno zbunili svojom pričom o "tajanstvenom pulsu smrti". Da li je reč o tom pulsu?
       - To nije puls smrti. Tako ste ga nazvali vi zapadnjaci. To je puls života.
       Ako pacijent ne može da dođe kod lekara na pregled, onda vaši lekari, tako bar piše u jednom tekstu o tibetanskoj medicini, mogu da uspostave dijagnozu na osnovu pulsa njegovog najbližeg srodnika - sina, ćerke, majke, brata ili oca. Da li je to tačno?
       - Jeste. To je tačno.
       Verujem vam. Međutim, meni je osim verovanja potrebno i logičko objašnjenje koje ću moći da shvatim i da prihvatim kao razložno na osnovu kriterijuma civilizacije u kojoj sam odrastao i učio. Molim vas, probajte da mi objasnite kako je to moguće!
       - Svete knjige objašnjavaju taj princip. On se u praksi pokazao i kao moguć i kao vrlo koristan. Proveren je bezbroj puta.
       U redu, ali kako?
       - Oni su bliski ne samo po rođenju, oni su bliski po prirodi, oni su prijatelji, oni su jedan organizam.
       Jedan organizam?
       - Da. To je objašnjenje.
       Ne sporim da članovi uže porodice utiču jedni na druge. Ne sporim da tako kažu i svete knjige, ali mi objašnjenje ne deluje uverljivo. Nije li, možda, reč o usmenim tantrama, o nekoj vrsti tajnog učenja?
       - Izgleda da se ne razumemo. Taj način određivanja dijagnoze funkcioniše vekovima. Ne znam zašto je potrebno objašnjavati nešto što funkcioniše - samo zato da bi se objasnilo. To je vaš zapadni način mišljenja. Tačno je da bolesnik utiče na sebi najbliže i da oni nesvesno osećaju njegovu bolest.
       Ako mi dozvolite, postavio bih pitanje na drugi način. Ako je jedan član porodice bolestan, znači li to da su bolesni i svi ostali članovi porodice?
       - Da, ali ne sasvim.
       Kako sad "ne sasvim"?
       - Ako je majka bolesna, onda ćerka ili sin mogu da dođu kod lekara i da lekar ispita njen ili njegov puls da bi utvrdio od čega je majka bolesna. Ako je otac bolestan, onda sinovljev puls treba da bude ispitan. Umesto bolesnog sina, lekaru može da dođe otac, a umesto ćerke, majka. Ako nema takvih srodnika, onda na pregled odlazi najbolji prijatelj.
       I lekar uvek može da utvrdi dijagnozu?
       - Ne uvek. To je najteži način određivanja dijagnoze u tibetanskoj medicini.
       Ako lekar nije siguran u tako postavljenu dijagnozu, šta onda čini?
       - Ako lekar nije apsolutno siguran u dijagnozu, onda je obavezan da ode do nepokretnog pacijenta i da ga pregleda.
       Po tibetanskim planinama takav put može da traje i danima, jer se do pacijenta može stići samo pešice!
       - Mora da ide.
       Možete li da objasnite šta je to mokša i zašto tibetanski lekari izbegavaju da je primenjuju?
       - Ko izbegava? Ja sam je primenila u prošli ponedeljak i sredu.
       Zašto baš u ponedeljak i u sredu? Zašto samo u ta dva dana?
       - Zato što ju je bilo moguće primeniti baš u ta dva dana.
       Zbunjujete me. Na osnovu čega ste utvrdili da se može primeniti baš u ta dva dana?
       - Na osnovu astrologije.
       Vi ste, znači, prema astrološkim znacima odredili da ju je bilo moguće upotrebiti u ta dva dana. U redu, ali zašto?
       - Pa rekla sam vam, prema astrologiji. Poznavanje astrologije je sastavni deo tibetanske medicine.
       I astrološke tantre se takođe uče napamet?
       - Svakako, kao i sve drugo u tibetanskoj medicini.
       Dobro. Molim vas opišite i pokušajte da objasnite tu vrstu lečenja.
       - Mokša je paljenje leka na određenoj tački. Sagorevanje leka reguliše kretanje energije. Mokša je efikasnija od uboda iglom (akupunktura) i od masaže. Primenjuje se u težim oblicima bolesti.
       Da li biste pokušali da uporedite savremenu zapadnu medicinu i tibetansku medicinu? Koje su njihove glavne razlike?
       - Ima previše razlika. Potrebno je mnogo vremena da se sve navedu i mnogo znanja da bi se razumele, a vi, kako vidim, niste lekar.
       Nisam. Možete li, iz svog ugla, da ocenite koja je medicina bolja?
       - Nije potrebno govoriti da je jedan sistem lečenja bolji od drugog. Nije uputno reći da je tibetanska medicina najbolja, samo zato što se vekovima primenjuje bez ikakvih primesa sa strane, dok su drugi sistemi mešavine kao što je to danas i sistem ajurveda.
       Na kraju krajeva, možda biste nešto hteli da kažete, a ja vas o tome nisam pitao?
       - Dosad me niko nije toliko pitao o mom mišljenju. Svi su želeli da čuju samo šta tibetanska medicina može, a šta ne može da leči... Hoću da kažem da moje shvatanje tibetanske medicine podrazumeva i dva posebna elementa od kojih zavisi uspeh lečenja. Prvo, lekar mora da bude potpuno motivisan, bez obzira kojem sloju pripada pacijent. Drugo, lekar mora da voli medicinu. Samo uz te dve osobine biće uspešan lekar... Vama to može izgledati čudno, ali ja sam uverena da će lek slabije delovati ako je lekarev osnovni cilj da zaradi novac.
       Jesu li to postavke tibetanske medicine ili vaše lične?
       - To su postavke tibetanske medicine, pa time i moje. Kad biramo učenike za buduće lekare, pre svega ispitujemo njegovu ličnost. Ako primetimo bilo kakvu sklonost ka bogaćenju, nećemo ga primiti.
       Da li bi i neki stranac mogao da studira tibetansku medicinu?
       - Naravno. I stranac je dobrodošao, ali i on mora da ispuni uslove kao i svaki Tibetanac. Zatim, mi razgovaramo uz pomoć prevodioca, razgovaramo uz pomoć engleskog, trećeg jezika koji je stran i meni i vama. To je vrlo teško. Svaki ozbiljnije zainteresovani stracac bi prvo morao da nauči tibetanski jezik...


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu