Uprkos suprotnim uveravanjima Vlade Srbije, nijedna od zemalja centralne i istočne Evrope nije izdahnula od posledica primene reformi i privatizacije

      Kašljucaju? Sapliću se? Posrću i propadaju? Ne, jugoslovenski centralnoevropski i istočnoevropski susedi, suprotno onom što tvrdi Vlada Srbije, još nisu, a izgleda da i neće završiti mračno, uprkos tome što su se rano upustili u privatizaciju i ekonomske reforme.
       Izuzetak uglavnom predstavljaju jugoslovenski prijatelji poput Belorusije i Ukrajine i susedi koje godinama indirektno pogađaju sankcije prema SRJ i bombardovanje NATO-a, proizilazi iz izveštaja "Ekonomist intelidzens junita" (analitičkog dela "Ekonomista") za treći kvartal ove godine.
      
       Kiosci u Kukešu
       Zvuči cinično, ali se moglo za očekivati: Albanija je tokom bombardovanja NATO-a prosto procvetala, jer su u nju nagrnuli strani vojnici i humanitarci. Najveći preporod doživeo je albanski provincijski gradić Kukeš, uz samu granicu sa SRJ, u kome su vlasnici kuća i stanova naplaćivali jedno noćenje sto dolara. Pošto se u Kukeš koji inače ima
       25 000 stanovnika sručilo oko 100 000 humanitaraca i izbeglica, procvetali su i restorani i kiosci. Plate vozača, građevinskih radnika i sitnih privatnika porasle su na oko 100 dolara dnevno, dok je prosečna plata u Albaniji u to vreme, po zvaničnoj statistici bila oko 71 dolar.
       Uprkos takvom iznenadnom procvatu (u Tirani su stanovi rentirani za 1000 dolara mesečno), cela operacija poremetila je prognoze Međunarodnog monetarnog fonda i domaćih eksperata da će tamošnja privreda zabeležiti rast od osam procenata.
       Eksperti EIU ipak smatraju da uzrok slabijeg rasta društvenog proizvoda (oko 6 odsto na godišnjem nivou) ne treba tražiti u postefektima bombardovanja, već u nespremnosti vlade da preduzme reforme koje je obećala, a pre svega da se izbori sa korupcijom, rekonstrukcijom banaka, privatizacijom strateških sektora i prikupljanjem poreza.
       Druga zemlja kojoj je bombardovanje delimično poremetilo račune jeste Bugarska, ali analitičari EIU smatraju da će ta ekonomija iduće godine doživeti izvestan oporavak pre svega zahvaljujući okončanju krize u Rusiji i boljim ekonomskim rezultatima na dva velika tržišta - evropskom (2,2 odsto u dvehiljaditoj) i turskom (3,8 procenata). Treća žrtva kosovske krize i bombardovanja SRJ je Rumunija, koja će u ovoj godini, zbog blokiranog puta na Dunavu, imati pad društvenog proizvoda za oko pet procenata, što će biti treća godina recesije u ovoj zemlji.
       O budućnosti Jugoslavije nešto se može pročitati između redova i u prognozi EIU za Makedoniju. Ekonomisti predviđaju da će posle oštrog pada makedonskog društvenog proizvoda (godinu na godinu, za osam odsto), u dvehiljaditoj situacija početi polako da se popravlja. Ta prognoza bazirana je na pretpostavci da u Jugoslaviji više neće biti konflikata i da će makedonski izvoznici moći da uspostave tranzitnu rutu ka evropskim tržištima kroz našu zemlju.
      
       Rumuni i mi
       Prema prognozama "Ekonomist intelidzens junita", samo će Rumunija imati veću inflaciju od jugoslovenske ili jednaku njoj - oko 50 procenata. Bugarska i albanska inflacija će biti gotovo dvostruko niže, mađarska tri i po puta niža, a rast cena u Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji biće sedam puta niži od ovdašnjeg. Rekorder na listi je prijateljska Belorusija sa inflacijom koja se na godišnjem nivou za 1999. godinu procenjuje na oko 70 odsto.
       Isti izvor procenjuje da će Belorusija u novi milenijum ući sa rastom cena od 280 odsto, a da će naredne godine ona biti prepolovljena na 140 procenata. Slične prognoze važe još samo za Ukrajinu (25 odsto u 2000. i 20 odsto u 2001. godini) i Jugoslaviju. Kod nas će, kaže EIU, inflacija u narednoj godini biti 40 procenata, a 2001. godine 80 odsto. Iz tabele se vidi da EIU doduše ima veoma optimističku prognozu za SRJ za ovu godinu: po njoj prosečna godišnja inflacija bila bi oko 30 procenata, dok poslednje prognoze domaćih ekonomista saopštene ove nedelje na prezentaciji Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta govore da će ona biti na nivou od 44 do 48 odsto.
       U izveštaju EIU ipak se jasno kaže da je stvarna inflacija u SRJ veća i da se veštački kontroliše sprečavanjem poskupljenja, što izaziva nestašice. "Očekuje se da inflacija bude znatno viša od zvaničnih procena", piše u izveštaju u kojem se prognozira da će uprkos stalnim demantijima dinar ipak devalvirati početkom iduće godine.
       Sa visokom inflacijom kao životnom pratiljom suočiće se u naredne dve godine još samo Rumuni. Svi ostali u centralnoj i istočnoj Evropi brinuće one teške i dosadne brige kako da inflaciju od sedam odsto spuste na pet.
       Analitičari "Ekonomist intelidzens junita" smatraju da će najveći rast društvenog proizvoda u naredne dve godine imati Albanija (osam odsto) i Jugoslavija (šest procenata), dok će sve ostale zemlje imati umeren "evropski" rast od 2 do 3 procenta.
      
       Braća iz Ukrajine
       Ključno pitanje jugoslovenske budućnosti u narednoj godini je ponovno uspostavljanje regionalnih transportnih ruta i obnavljanje bilateralnih trgovinskih ugovora sa najvažnijim partnerima. O eventualnom ukidanju sankcija, dolasku stranih investitora i sličnim mnogo željenim obrtima nema ni reči.
       Za relacije kako ko živi vredi pogledati još dve brojke, jednu koja govori o procentu nezaposlenosti, i drugu, o tome koliko su čiji radnici plaćeni na sat. Bugarska i Slovenija, na primer, imaju konstantnu stopu nezaposlenosti od oko 12 procenata, Hrvatska između 18 i 19, Rumunija i Slovačka oko 15 procenata, Češka, Poljska i Mađarska oko 10 odsto, dok će u Jugoslaviji sa sadašnjih 40 odsto (u 1999. godini) stopa nazaposlenosti opasti na 30 odsto, što je apsolutni rekord u ovom regionu. Jedan češki ili poljski radnik po satu dobija dva dolara, a 2003. godine njihova nadnica popeće se na 2,8 dolara. Zaposleni u Mađarskoj tek će za četiri godine dobijati onoliko novca koliko Česi dobijaju sada, dok Rumuni danas dobijaju oko 85 centi, a za četiri godine će zarađivati dolar na sat. Slovačka, koja je negde između, sada radnicima isplaćuje 1.5 dolara na sat, a 2003. godine će se ta cifra približiti iznosu od dva dolara.
       Ukrajinski radnici će o takvoj budućnosti moći samo da sanjaju: sada dobijaju 38 centi, a sudeći po prognozama ekonomista, u naredne četiri godine tamo će se situacija samo pogoršavati- 2001.godine nadnica će biti 0,24 centa.
       EIU ne daje takav podatak za Jugoslaviju, ali se iz cifara vezanih za društveni proizvod po stanovnika (preračunatom prema kupovnoj moći) vidi da smo u bratskom društvu sa Ukrajinom. Za ovu godinu Ukrajinci će imati društveni proizvod po stanovniku od 2,137 dolara, a mi 2,282 dolara. I mi i oni popravićemo se do iduće godine - oni za 40, a mi za 150 dolara.
       Slovaci će u to vreme (2000. godine) brojati 7 630 dolara, Makedonci 3 492, a Hrvati 6 753 dolara.
      
       TANjA JAKOBI