O vladi eksperata, liderima opozicije, Miloševiću, bogatstvu i uticaju dijaspore, Veću za demokratske promene, pomoći Kanade

      Jedan od vodećih stručnjaka u kanadskoj elektroprivredi i funkcionera kanadske asocijacije za energetiku i, istovremeno, potpredsednik Veća za demokratske promene za dijasporu, i član Kongresa srpskog jedinstva (SUC), najznačajnije organizacije Srba u dijaspori, i prvi čovek te organizacije u Torontu gospodin Rade Simović bio je prošle sedmice gost redakcije NIN-a. Neko iz starije generacije čitalaca našeg lista možda će se setiti g. Simovića kao perspektivnog mladog atletičara (rođenog u Lađevcima kod Kraljeva), bacača diska i člana jugoslovenske juniorske atletske reprezentacije. Kada je, još pre tridesetak godina, kao mlad inženjer video da ovde ne može da ostvari svoje ambicije, uputio se u Kanadu. Tamo je, punih 29 godina u elektroprivredi (uži fah su mu termoelektrane i menadzment), dogurao da samog vrha kompanije, druge po veličini na američkom kontinentu.
      
       Kako je Kongres srpskog jedinstva bio i glavni promoter Veća za demokratske promene (na čijem je čelu u Srbiji dr Dušan Bataković, a u dijaspori Majkl Đorđević), koje priprema i najavljuje značajne političke inicijative na domaćem planu, to je bila prilika za razgovor o angažovanju naših ljudi rasutih širom sveta u sadašnjim zbivanjima u Srbiji.
       - Da se odmah razumemo: Kongres srpskog ujedinjenja nije uskopolitička, nego široka organizacija, sa višestrukim delokrugom delovanja, od humanitarnog do stipendiranja studenata u Srbiji i očuvanja srpske kulture u dijaspori. Takođe veoma važna delatnost Kongresa jeste da utiče na državne institucije u zemljama u kojima živimo da zauzmu što pozitivniji stav prema Srbiji i Jugoslaviji, što, moram priznati, u poslednje vreme nije nimalo lako. Imamo relativno malo članova u Evropi, a najaktivnije delujemo na severnoameričkom kontinentu.
      
       Dakle, Kongres srpskog ujedinjenja, kao ni Veće za demokratske promene, nisu uskopolitički definisane organizacije. Svi dobronamerni ljudi su dobrodošli. Ipak, nedvosmisleno se izjašnjavate za promene, što se takođe može smatrati političkim opredeljenjem, zar ne?
       - Apsolutno smo za demokratske promene u ovoj zemlji. Veće za demokratske promene je angažovano na izradi jednog programa, koji u suštini ima za cilj formiranje kompetentne prelazne vlade stručnjaka i u toku rada na ovom projektu kontaktirali smo preko 300 domaćih i stranih stručnjaka iz različitih oblasti. Iz tog kruga izabrano je četrdesetak ljudi koji su uobličili taj program.
      
       Vaša ideja o vladi stručnjaka nije jedina te vrste. U čemu je, zapravo, razlika između vašeg programa i drugih sličnih? Recimo, programa grupe G-17?
       - Ideja zaista nije nova, o ekspertskoj vladi ili vladi stručnjaka kao prelaznom rešenju za godinu-dve dana govori se dosta dugo, možda nekoliko godina. Međutim, niko do sada nije sačinio koherentan program te vrste, nije prvo precizno definisao strategiju, niti razradio sve pojedinosti i detalje za svaku pojedinačnu oblast onako kao što smo to mi učinili. Ne mislim da mi sada bilo sa kim treba da se sporimo oko autorstva, ali samo hoću da podsetim na to da je inicijalna verzija našeg programa prelazne vlade stručnjaka nastala godinu i po pre bombardovanja Jugoslavije...
      
       U svakom slučaju, naš program predviđa vladu stručnjaka kao nestranačku vladu. To nije samo politički program nego celokupni program funkcije moderne države. Ko bi trebalo da sprovede u delo taj vaš program?
       - Mi ćemo taj program u celini objaviti i ko god želi da ga uzme, dobro je došao. Taj program smo sačinili isključivo kao pomoć onima koji hoće da ga ostvaruju.
      
       Jeste li, možda, ostvarili i direktni kontakt sa pojedinim strankama, jeste li taj svoj program ponudili nekoj od stranaka ili nekoga pozvali da sa vama sarađuje u njegovoj realizaciji?
       - U toku rada na programu prelazne vlade stručnjaka nismo ulazili u pregovore sa strankama, mada smo pojedinim strankama ponudili naše ideje i strategijske pravce vlade stručnjaka. Sve do nedavno vođe stranaka kojima je ovaj program ponuđen bile su prema njemu uzdržane. No, u poslednjih nekoliko meseci svi su o toj ideji iznenada počeli da govore i da je svojataju, da bi je, na kraju, opet stavili u zapećak. Ipak, jedna od značajnijih opozicionih stranaka u Srbiji prihvatila je taj naš program u potpunosti kao svoj.
       Nismo kontaktirali jedino sa strankama iz trenutno vladajuće koalicije, ali nećemo imati ništa protiv toga da se i one, ako to požele, koriste time što smo predložili.
      
       Da li je taj vaš angažman ipak moguće razumeti kao probuđenu želju Srba iz dijaspore da se i sami aktivnije angažuju u rešavanju krize u zemlji, makar na nestranačkoj osnovi?
       - Ponavljam: mi iz Veća za demokratske promene nemamo nikakav poseban interes da vodimo politiku u ovoj zemlji. Politiku moraju da vode ljudi koji ovde žive. Ali, mi hoćemo da pomognemo, pre svega kao eksperti u različitim oblastima. Ono čime raspolaže naša dijaspora može se koristiti na različite načine. Mislimo da je znanje i iskustvo naših ljudi koji žive u svetu i koji su se tamo pokazali kao uspešni nešto najdragocenije. Konačno, mi smo veoma zainteresovani da se brojnim našim ljudima koji žive rasuti po svetu, a koji imaju jugoslovenske pasoše, ili imaju dvojno državljanstvo kao ja, omogući da glasaju na narednim izborima, da se i njihov glas broji. To nam do sada nije bilo omogućeno, mada je tako nešto sasvim prirodno u svim zemljama čiji državljani u tako velikom procentu žive u inostranstvu.
       Ali, znamo da ovde postoji predubeđenje da je dijaspora dužna da pomogne a to je - samo da donese velike pare.
      
       Od koga potiče to predubeđenje: od vlasti ili od opozicije?
       - Ne samo od vlasti. Naši ljudi u tom pogledu nemaju naročito izražen smisao za realnost; svi odmah očekuju veliki novac i krupne investicije. Mnogi nisu upoznati sa ekonomijama zemalja kao što su SAD i Kanada i čude se kad saznaju da tamo više od 80 odsto zaposlenih radi u malim firmama, koje nemaju više od 30-40 zaposlenih. Drugim rečima, ako bi odnekud sa Zapada sada i pristigle neke velike investicije u krupne infrastrukturne i slične objekte, to ne bi donelo veliku zaposlenost, niti bi naročito poboljšalo položaj našeg naroda. Promene koje očekuju naši ljudi može da donese samo zdrav biznis. I to najviše takozvani mali biznis, a u tome naša dijaspora može da odigra veoma važnu ulogu.
      
       Zašto bi neko, uključujući tu i naše ljude iz dijaspore, sada ulagao pare u Srbiji?
       - Jasno je da niko pametan neće više ništa da ulaže dok se za to ne obezbede potrebni uslovi. Naši ljudi su do sada ovde ulagali više srcem nego pameću. Svi smo mi tu odrasli i većina nas se tu školovala i prirodno je što svi osećamo da ovoj zemlji nešto dugujemo. Ali, pokazalo se da je 99 odsto ljudi koji su, rukovodeći se takvim osećanjima, ovde nešto uložili na kraju sve izgubili osim ako su bili u direktnoj vezi sa sadašnjom vlasti. I, razumljivo je što su mnogi, uključujući i mene, sada veoma skeptični, jer je reč o parama koje su teško zarađene. Za svako investiranje mora se najpre proračunati rizik, a ovde je taj rizik sada suviše veliki.
      
       Predsednik Milošević se nedavno sreo sa grupom naših ljudi iz dijaspore i oni su mu tom prilikom govorili nešto drugo?
       - Oni naši ljudi koji danas u svetu zaista imaju veliki biznis i uticaj nisu bili na tom sastanku. Ti ljudi će ovamo doći tek kada se u ovoj zemlji promeni sadašnja vlast i sistem i kada se stvore povoljni uslovi za investicije, bez obzira na to koliki su Srbi.
      
       Hoćete li time da kažete da većina naših ljudi u dijaspori i oni koji su po raznim osnovama najznačajniji i najuticajniji među njima imaju rezerve prema sadašnjem režimu u Beogradu?
       - Vaši čitaoci će sasvim dobro razumeti šta sam hteo da kažem prethodnim odgovorom.
      
       Kome srpska dijaspora sada veruje?
       - Na to pitanje ne mogu da vam odgovorim precizno, ali imam osećaj da su mnogi veoma razočarani i da su izgubili poverenja u sve političke lidere, bez razlike. Od naših ljudi se često može čuti, a to je uostalom i moje mišljenje, da bi za narod i budućnost zemlje bilo najbolje da svi oni odu sa svojih funkcija i da dođu novi ljudi, sa novim idejama kojima će dobrobit zemlje biti mnogo važnija od individualnih interesa. Što se to dogodi pre, to bolje.
      
       Koliki je stvarni uticaj naših ljudi iz dijaspore u zemljama u kojima sada žive. Recimo u Americi i Kanadi?
       - Taj uticaj nije onoliki koliki bi mogao da bude, ali je veći nego što se to u ovoj zemlji vidi na prvi pogled. O tome se obično ne piše u novinama, niti mi to reklamiramo. Ne mogu da govorim o Evropi, jer to nedovoljno poznajem, ali u Kanadi i SAD ima mnogo naših ljudi na veoma uticajnim mestima i u vrhovima vrlo uticajnih institucija.
      
       Ovde se, ipak, veruje da je vaš uticaj neuporedivo skromniji od uticaja albanskog ili nekih drugih lobija u zemljama u kojima vi živite?
       - To je uobičajeno mišljenje, ali morate razumeti da naš uticaj o kojem govorim dosta zavisi od današnje pozicije Srbije u svetu i od njene politike. Neke stvari u koje svet sada veruje mi sigurno ne možemo da promenimo, čak i kada to nije tačno ili pošteno, kao što je bio slučaj sa NATO-ovim bombardovanjem Jugoslavije. Ali, mi smo ipak činili sve što smo mogli: sedamdeset i nešto dana mi smo u Torontu svakodnevno demonstrirali ispred američkog konzulata i zgrade kanadske televizije CBS. Imali smo i po 15-20 hiljada ljudi koji su demonstrirali glavnim ulicama Toronta i to su bile najmasovnije demonstracije protiv bombardovanja na čitavom svetu. Stalno smo se pitali: ako se od nas 60 hiljada Srba u Torontu i okolini na tim demonstracijama okupljalo po dvadesetak hiljada, zašto se u Beogradu ne sakupi milion ili dva miliona ljudi da demonstrira, jer je u pitanju njihova sudbina?
      
       S obzirom na uticaj o kome govorite, da li ste kao predstavnici srpske dijaspore imali kontakte i sa zvaničnicima zemalja u kojima živite?
       - Ja i Miodrag Perišić član Veća za demokratske promene i član Demokratske stranke, imali smo pre mesec dana sastanak sa pomoćnikom ministra inostranih poslova Kanade Ximom Rajtom, odgovornim za istočnu i južnu Evropu. Tom prilikom nam je sasvim jasno rečeno da je Kanada spremna da i novčano pomogne u obnovi Jugoslavije, uključujući i izvesna nepovratna sredstva, kada se u ovoj zemlji dogode korenite promene u sistemu i vlasti.
      
       Zemlje zapada, na čelu sa Amerikom, sada nemaju veoma krut stav u pogledu političke budućnosti jugoslovenskog predsednika Miloševića i, povrh svega, ponavljaju da žele da ga vide u Hagu. Da li su u tom pogledu moguće bilo kakve promene ili kompromisi?
       - Ne želim da izbegnem odgovor na ovo pitanje, ali zaista o tome ne mogu ništa da kažem jer je to stvar međunarodnog suda u Hagu i njihovih kriterijuma za podizanje optužbe, kao i dokaznog materijala.
      
       Ipak, ne možemo razgovarati o budućnosti ove zemlje ako zaobiđemo pitanje političke budućnosti Slobodana Miloševića?
       - Mislim da se Zapad nekada suviše koncentriše samo na jednu ličnost, na Miloševića, čiji se odlazak zahteva. Ovde su, pored neophodne promene vladajućeg režima, potrebne i mnogo dublje, strukturne promene čitavog sistema da bi u Srbiji krenulo nabolje. STEVAN NIKŠIĆ