Odavno jedna enciklopedija nije kod nas izazvala toliko polemike koliko najnoviji srpski prevod "Nove Larusove enciklopedije" (izdavač JRJ). Naravno da rasprava ne bi bilo da originalno francusko izdanje u našoj verziji nije popunjeno našim odrednicama.

      Propusti su zaista nedopustivi. I nije nimalo čudo da se naznačeni članovi srpske redakcije brane da su se tu našli slučajno. Istina, svaki leksikon, enciklopedija, ko-je-ko-priručnik redovno je izložen kritici zbog onih koji nisu ušli u spisak dostojnih priznanja. Ali, odsustvo tolikog broja istinskih jugoslovenskih veličina ovoga puta stvarno prelazi svaku dozvoljenu granicu, bez obzira na limit određen ugovorom sa matičnom francuskom redakcijom. Spomenimo manji broj neshvatljivo "odbačenih" među pokojnicima: Mihajlo Pupin, Dragoslav Srejović, Danilo Kiš, Vasko Popa, Bojan Stupica, Mata Milošević, Petar Lubarda, Miloš Crnjanski, Đura Jakšić, Slobodan Jovanović...
       Naravno da je, s obzirom na ovakve propuste, bilo bolje da su izdavači objavili prevod originalnog izdanja, bez ikakvih dopuna.
       Reputacija "Larusa" zaista je velika i stara. Rodonačelnik najstarije izdavačke kuće enciklopedija i leksikona iz 1852. godine je Pjer-Atanaz Larus (1817-1875) sa Ogistenom Boajeom.
       Oni su, od 1866. do 1876. godine, izdali "Veliki univerzalni rečnik 19. veka" u petnaest tomova, sa kratkim tumačenjima, uz etimologiju i primere. Naslednik poznate kuće bio je Klod Ože koji je objavio "Larus 20. veka" (1927-33), a zatim i "Veliku Larusovu enciklopediju" u deset bogato ilustrovanih tomova (1960-64), sa tumačenjima reči i sa kratkim biografijama.
       Naročitu popularnost u zemlji i u svetu ima "Mali ilustrovani Larus" koji izlazi od 1906. godine do danas i ima je maltene svaka francuska kuća.
       Prezime Larus (Larousse) znači Riđokosa (od latinskog russus istog značenja). Zaštitni znak izdavačke kuće jeste "Ja sejem u pravcu svih vetrova" sa devojkom, pretpostavljam crvenih vlasi, koja duva u cvet maslačka u svim pravcima.
       Kako je Pjer Larus bio učitelj, jednom je rekao: "Imao sam najpre ambiciju da učim decu. A onda sam pokušao da poučavam sve o svemu." Poslednje jugoslovensko izdanje, što se našeg kulturnog nasleđa i istorije tiče, kao da je pravljeno po principu "malo o nečemu, a još više o ničemu".
       Oni koji imaju priručnike i leksikone na naše teme mogu da se teše da će u novoprevedenom Larusu imati luksuznu i korisnu knjigu, bar na teme iz "ostatka" sveta sa 65 000 odrednica.