NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ostati odvojeno

Dobro upućeni pripadnici SPS-a smatraju da crnogorski predsednik više nije u poziciji u kojoj je bio u junu ove godine, kada je na prve razgovore u Beograd poslao člana Predsedništva DPS-a Željka Šturanovića (vladajuća stranka je i tada ponudila Goricu Gajević i Milomira Minića), uveren da će oni odustati od pregovora, a on imati slobodne ruke da raspiše referendum. Sada se, međutim, Đukanoviću žuri da obavi proceduru posle koje bi, u očekivanju odbijanja srpske vlasti, lako objasnio svojim biračima da je Crna Gora htela zajedno, ali, eto, vlast u Srbiji to ne želi. Na ovo pitanje niko nema konkretan odgovor. Provereni partijski kadrovi iz obe republike slažu se samo u jednom: ako se postigne ikakav dogovor o budućoj državi u kojoj bi se nalazile Srbija i Crna Gora, biće to samo dogovor između SPS-a i DPS-a. Svi ostali su nebitni

      Milica je bila oštra, Sveta je smirivao loptu, Mira je govorila sat vremena, a izgleda da su se samo Toma i Filip doticali suštine stvari. Sloba i Milo - ćute.
       Da smo razgovarali, jesmo. Ali, da smo pričali o Platformi - nismo.
       Da ćemo i dalje razgovarati, hoćemo. A kada, ne zna se.
       Ovako je, u crnogorskom duhu, prokomentarisao za NIN partijski razgovor između SPS i DPS jedan od funkcionera iz redova srbijanskih socijalista.
       Prošlog utorka, tri sata su u zgradi na Studentskom trgu (od vile Vlade Srbije u Botićevoj ulici odustalo se kada se neko setio da su to međupartijski, a ne mađudržavni razgovori, pa ih stoga valja obaviti u sedištu Gradskog odbora SPS), sedeli zajedno Gorica Gajević, Milomir Minić, Nikola Šainović, Radoman Božović, Svetozar Marović, Milica Pejanović-Đurišić i Željko Šturanović. I niko od njih nije izašao iz prostorije.
      
       Radikali popuštaju
       Na ulici zatvoren saobraćaj, u hodniku brojni momci iz obezbeđenja. Kada je sve bilo završeno, Nikola Šainović je u hodniku, preko mobilnog telefona, saopštio Momiru Bulatoviću da je gostima iz Crne Gore pred kraj razgovora "ponestalo argumenata", a da su se povodom Kosova branili kako nisu "imali dovoljno informacija, inače bi nas više podržali".
      
       Saznajemo još da je "Milica bila oštra, a Sveta je smirivao loptu".
       Na kraju, šef delegacije DPS dao je izjavu dugu 9,5 minuta, koju šefica SPS ekipe nije čula, pa je molila da joj se ukratko prepriča pre nego je izgovorila svojih minut i po pred kamerom RTS-a.
       Potom je usledilo dva sata razgovora crnogorskog pregovaračkog tima sa devetočlanom ekipom JUL-a. Podgoričke "Vijesti" su svoje čitaoce obavestile da je sat vremena govorila predsednica Direkcije Mira Marković "optužujući Crnu Goru i crnogorsko rukovodstvo". Po svedočenju jednog od učesnika razgovora, delegacija DPS-a stekla je utisak da "krizom u SRJ upravlja ta žena" i da zato "nikakvog rešenja niti dogovora o crnogorskoj Platformi ne može biti", zaključuje ovaj crnogorski dnevnik blizak vladajućem DPS-u.
       O čemu su zapravo razgovarali predstavnici DPS-a dan ranije sa radikalima na Svetom Stefanu i sa socijalistima u Beogradu? Na ovo ključno pitanje nema konkretnog odgovora, jer očigledno na stolu nije bio papir koji se zvanično zove Osnovi novih odnosa Crne Gore i Srbije i u kojem se predlaže da se sadašnja Savezna Republika Jugoslavija pretvori u zajednicu Crne Gore i Srbije. Sve zvanične izjave govore da postoji samo minimum saglasnosti - da se Srbi i Crnogorci ne razdvajaju, da žive zajedno. Da im je zajednički cilj zajednička država. A kakva - ne zna se. Zaključak Svetozara Marovića tim povodom glasi:
       Složili smo se oko konkretnih poteza, jer postoje dve konstante koje nas, bez obzira na političke razlike, povezuju. A to je da želimo da sačuvamo zemlju u kojoj živimo i da je želimo sačuvati ravnopravnom za Crnu Goru i Srbiju... Dogovorili smo se da predstavnici vlada, partija i stručnjaci iz Crne Gore i Srbije nastave razmatranje pojedinih pitanja bitnih za funkcionisanje federacije.
       Gorica Gajević je dokazala da nije samo predsednik crnogorske skupštine zaradio na kvizu "kako pričati, a ne reći ništa":
       Složili smo se da je zajednički cilj unapređenje zajedničke države Jugoslavije... i da sve promene treba da se odvijaju na legalan način i kroz institucije sistema... Izneli smo principijelan stav SPS-a da je SRJ u interesu srpskog i crnogorskog naroda, svih nacionalnih zajednica i građana koji žive u SRJ, jer obezbeđuje ravnopravnost svih i ravnopravnost Srbije i Crne Gore.
       Radikali jedini ne kriju da su za unitarnu državu, mada su spremni da odustanu od nje kao ultimatuma. Njihov predsednik Vojislav Šešelj je zvanično bio bolestan pa zato nije otišao na Sveti Stefan, ali u stranci kažu da je na to uticala izjava Milice Pejanović-Đurišić da sa njim nikada ne bi sela za pregovarčki sto. Doduše, Šešelj joj je u svom maniru uzvratio da on nema nameru sa njom da vodi ljubav, već da razgovara, i ovo "udvaranje" se razrešilo tako što je članici Predsedništva DPS-a dopao Beograd, a umesto Šešelja (koji se sa Kosova vratio u Beograd), na Svetom Stefanu se obreo potpredsednik radikala Tomislav Nikolić. I jedini od svih, posle razgovora sa Filipom Vujanovićem, precizirao suštinu problema koje treba rešavati između dve vladajuće partije:
       Srpski radikali se zalažu za buduću federaciju, a DPS za konfederaciju. Prva tačka Platforme je neprihvatljiva za većinu građana SRJ i mislim da je neprihvatljiva za svakog razumnog čoveka, da postojeći Ustav SRJ neće biti osnova za buduća dogovaranja. Nema dogovaranja koja nisu zasnovana na Ustavu i na Zakonu.
      
       Momir nije problem
       Posle 70 minuta razgovora, crnogorski premijer Filip Vujanović je rekao da "treba učiniti maksimalan napor da se Crna Gora i Srbija sačuvaju u zajednici, a ukoliko taj napor ne uspe, mi ćemo ići putem koji predstavlja našu projekciju. Obavestićemo crnogorsku skupštinu da ti razgovori nisu završili pozitivno, a onda će parlament odlučiti na koji način i kojim putem ćemo ići dalje.
      
       Kuda vode razgovori vladajućih stranaka - srpskih i crnogorske?
       Kada je početkom devedesetih počela da se urušava SFRJ, tadašnji predsednici republika (svi su i dalje u igri, osim što je umesto Moma došao Milo), obišli su krug sastajući se svaki put u drugoj federalnoj jedinici i tražeći rešenje za ustrojstvo buduće države. Niko više nije hteo dotadašnju federaciju, osim Slobodana Miloševića i Momira Bulatovića koji su uporno istrajavali na toj ideji. Nudili su razne varijante: konfederacija, asimetrična federacija, labava federacija... Ali, leteći cirkus Montija Pajtona, kako se u to vreme popularno zvala ova šestorka, nikako nije mogao da se usaglasi. I onda se otcepila Slovenija, potom Hrvatska, zatim Makedonija, Bosna i Hercegovina... Ostala je federacija Srbije i Crne Gore, rezultat Žabljačkog ustava iz 1992. I kada je došlo do čuvenog pitanja :"Jesi li za Mila ili za Momira", počeli su i ozbiljni sukobi između rukovodstva dve republike.
       Tomislav Nikolić je Filipu Vujanoviću rekao da su odnosi između dve republike upali u krizu samo zato što se DPS pocepao na dve jake političke stranke koje ne mogu da nađu zajednički jezik. Filip Vujanović se usprotivio takvom pojednostavljenju ovog problema i njegovom svođenju na prost sukob. Sutradan je potpredsednik SNP-a Zoran Žižić u razgovoru sa radikalima rekao da ničija politička funkcija ne može biti iznad državnih interesa, a za NIN je precizirao da "ako neko zaista misli da je problem premijer Bulatović, to će se najlakše rešiti. Međutim, mislim da suština zahteva DPS-a leži pre svega u tome da vladajuća crnogorska koalicija u Veću republika ima svih 20 poslanika, što je neprihvatljivo za SNP, odnosno građane Crne Gore koji su glasali za ovu stranku".
       Potpredsednik savezne vlade iz redova članova SNP Danilo Vuksanović smatra da dosadašnji razgovori ne pokazuju iskrenu nameru ni želju predstavnika DPS-a, a za NIN tvrdi:
      
       "Milo Đukanović će uraditi samo ono što mu kaže Amerika i tu nema mnogo alternative."
      
       Dobro upućeni pripadnici SPS-a smatraju da crnogorski predsednik više nije u poziciji u kojoj je bio u junu ove godine, kada je na prve razgovore u Beograd poslao člana Predsedništva DPS-a Željka Šturanovića (vladajuća stranka je i tada ponudila Goricu Gajević i Milomira Minića), uveren da će oni odustati od pregovora, a on imati slobodne ruke da raspiše referendum. Sada se, međutim, Đukanoviću žuri da obavi proceduru posle koje bi, u očekivanju odbijanja srpske vlasti, lako objasnio svojim biračima da je Crna Gora htela zajedno, ali, eto, vlast u Srbiji to ne želi.
       Crnogorski pregovarači moraće koliko danas da objašnjavaju svojim koalicionim partnerima o čemu su razgovarali u Beogradu i na Svetom Stefanu, jer su njihova dosadašnja uveravanja da se zalažu za labavu zajednicu Crne Gore i Srbije suviše mlaka za radikalne liberale. S druge strane, prebacuje im se (Žarko Rakčević, lider SDP-a) da je Platforma usaglašen dokument zajedničke koalicione Vlade Crne Gore, a ne uskopartijska stvar DPS-a. U tom smislu im se prigovara povratak na stare staze partijske države.
      
       Kako će se i kada dalje pregovarati?
       Na ovo pitanje niko nema konkretan odgovor. Provereni partijski kadrovi iz obe republike slažu se samo u jednom: ako se postigne ikakav dogovor o budućoj državi u kojoj bi se nalazile Srbija i Crna Gora, biće to samo dogovor između SPS-a i DPS-a. Svi ostali su nebitni.
      
       RADMILA STANKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu