Sa 2000. godinom ne ulazimo niti u novi vek niti u novi milenijum

      Novi vek i milenijum može početi samo prvom godinom veka ili hiljaduleća. Ovoga puta 2001. godine. Prvi vek i prvi milenijum nisu počeli neke nulte godine pre nove ere, već onda kad se počela odbrojavati nova era, prvom godinom prvog veka. To, izgleda, već svi znamo. Zna to ceo svet, pa ipak će novu 2000. godinu svet za koji dan proslaviti kao nešto izuzetno.
       Svet je u pravu. Stanovnici koji baš sada žive na planeti Zemlji impresionirani su okruglom brojkom - 2000! Impresionirani su i kompjuteri. I šta je ljude briga kako se to zvanično računa. Oni su svesni da će se narednih hiljadu leta na početku svake pojedine godine pisati ta dvojka koja zapravo znači treći milenijum nove ere zapadne (hrišćanske) civilizacije, a koja se ove zime menja. Naravno, ako ljudski rod preživi sve svoje tehnološke izume i sve ubistvenija oružja.
       A šta se dešavalo dve hiljade godina pre nove ere? U Vaviloniji je vladao u gradu Uru sumerski kralj Šulgi, koji je na prestolu kao vladar Asirije i Mesopotamije vladao punih pedeset osam godina. Ostala je zapisana njegova samohvala: "Proširio sam drumove i ojačao puteve svoga kraljevstva."
       U Egiptu, kada je pre dve hiljade godine vladao faraon Mentopotep, neke piramide su već bile pet stotina godina stare.
       U Kini je vladala dinastija Hsja koju neki naučnici smatraju legendarnom.
       U Evropi tu negde oko 2000. godine pre nove ere počela je velika seoba indoevropskih naroda iz Azije.
       Na našim terenima, u Pomoravlju i Podunavlju, već se okončavaju hiljadu i po godina ti dugi prodori nomada iz azijskih stepa.
       A u to vreme na ostrvu Kritu već uveliko cveta razvijena minoska kultura.
       Srbi, Bugari i Makedonci su reč hiljada ili iljada pozajmili od starih Grka (hylias), a Francuzi, Italijani, Španci, Portugalci, Rumuni i Albanci od starih Rimljana (mille) u istom obliku mille (u Francuza, sa izgovorom "mil") ili tome slično u raznim varijacijama. Sloveni i Germani imaju reč zajedničkog porekla, koja kod Hrvata glasi tisuća, a kod Slovenaca tisoč, a kod Nemaca i Engleza Tausend i thausand. Složenim lingvističkim tumačenjima etimolozi su došli do rezultata da ta slovensko-germanska reč u stvari znači "jaka stotka".
       Ne, zaista nije malo dve hiljade, dve tisuće, dva milenija civilizacije koja, eto, i danas boluje, kao i na početku, od istih boljki, ratova, podela, buna, gladi... Pored svih svojih uzleta u nauci i umetnosti.