Na primeru jedne od tri najjače lige na svetu - španske, NIN skicira budućnost "najvažnije sporedne stvari na svetu"

      Kada je pre samo četiri godine igrač "Real Sosijedada" Ečeverija, sa nepunih osamnaest leta, odlučio da svoju sportsku budućnost potraži u susednom "Atletiku" iz Bilbaoa, ta odluka je bila "podržana" sa sedam miliona DEM. Suma više nego dovoljna da transfer "talentovanog klinca" iz kluba u klub, kao tema leta, podigne temperaturu. Štampa je, razume se, odvojila dovoljno prostora da svako iznese mišljenje a o "slučaju" je bilo nekoliko pitanja i u Parlamentu.
       Podsetimo se da je u to doba, u Ligi šampiona, Španiju zastupao samo jedan tim ("Real Madrid") u Kupu UEFA tri ("Barselona", "Betis" i "Sevilja") u Kupu osvajača kupova dva ("Saragosa" kao branilac titule i "Deportivo"), da je TV direktno prenosila subotom i nedeljom najzanimljivije susrete prvenstva, da je Prva liga imala dvadeset dva člana, da je najgledaniji sportski TV program bio "Dan posle" emitovan ponedeljkom, da je MARKA bila najčitaniji sportski list sa tiražom od oko 1,2 milion primeraka, da su sponzori obilno pomagali ali samo najveće klubove i to, pre svega, u razmenu za reklamiranje svojih proizvoda na majicama igrača i panoima na stadionima, da je trener "Atletika Bilbao" bio Dragoslav Stepanović, da je "slučaj Bosman" bio u procesu i da se samo govorilo o velikom interesu multinacionalnih kompanija za španski fudbal. I da je sudija, a ko bi drugi, bio kriv za sve.
       Danas je Ečeverija prvi strelac "Atletika Bilbao" i već nezamenjivi reprezentativac, a Stepanović odavno nije na klupi tog kluba. Kako po odluci UEFA u Ligi šampiona mogu da igraju i oni koji šampioni nisu, Španiju ove godine u tom takmičenju predstavljaju "Real Madrid", "Barselona" i "Valensija". U Kupu UEFA preostala su joj četiri kluba: "Selca", "Atletiko Madrid", "Majorka" i "Deportivo" a Kup osvajača kupova više ne postoji. Narednog januara igraće se, međutim, Mundijal klubova. Nacionalna liga je smanjena na dvadeset članova a državna televizija prenosi direktno samo susrete reprezentacije i poneki derbi začelja. Sve ostalo ide subotom, nedeljom, utorkom, sredom i četvrtkom preko satelita i kabla, što će reći "plati pa gledaj". Najgledaniji sportski program je i dalje "Dan posle" ali ga po gledanosti opasno sustiže "Dan pre" koji se emituje petkom iz istog studija Kanala Plus. MARKA se danas štampa u tiražu od 2,25 miliona primeraka. Slučaj "Bosman" je rešen u korist slobodnog kretanja fudbalera pa otuda u "Barseloni", recimo, igra osam Holanđana, dva Portugalca i po jedan Brazilac, Francuz i Finac. "Real Madrid" ima novi ugovor o sponzorstvu sa "Adidasom" koji navodno vredi više od sto miliona DEM a sa digitalnom TV platformom ugovor o prodaji prava prenosa još je "teži". "Barselona", naravno, ne zaostaje za rivalom i to nije novost. Novo je to da i do juče "mali" klubovi pune kasu, i to obilno, na isti način i primeren svojoj veličini.
       Španska firma "Kontinental sport", formirana 1995, danas je vlasnik 95 posto akcija italijanskog drugoligaša "Ravene" a sa belgijskim "Molenbekom" vodi pregovore sa istim namerama. U oba ova kluba igraće maloletni igrači iz Afrike, Azije i Južne Amerike, čija je prava "Kontinental sport" već otkupio. Ko od "klinaca" bude uspešan, sa novim pasošem u džepu, može potom sa ove "plantaže fudbalera" da krene po fudbalskoj Evropi. Naravno, uz dozvolu (čitaj: višemilionsko obeštećenje) "Kontinental sporta". Slično radi i "Valensija" - pet dečaka iz Kameruna, koji po "papirima" pripadaju ovom klubu, već igra po nižerazrednim ligama Španije u zamenu za stan, hranu, džeparac i mobilni telefon. I ovo nisu nikakvi izuzeci. U Italiji je ovakvo "školovanje igrača" već odavno praksa.
       U FIFA i UEFA već razmišljaju, i to javno, o četvrtom sudiji na terenu, o dozvoli neograničene zamene fudbalera u toku igre kao u rukometu, o zaustavljanju hronometra prilikom izvođenja slobodnih udaraca (setimo se beskrajnog guranja nesrećnog sudije za "živim zidom"), novčanom kažnjavanju igrača umesto "kartonskom", o upotrebi elektronike pri određivanju ofsajd pozicije itd. O onome o čemu se razmišlja u zatvorenom krugu-stvaranju lige 14 najvećih klubova Evrope, o selekcijama autonomnih pokrajina i oblasti, o dopingu i, naravno, najbitnijem - raspodeli između federacija i klubova i ostalih učesnika fantastičnih 100 milijardi dolara koliko fudbal godišnje "okreće" u svetu - o tome će se znati "sve" onda kada to FIFA i UEFA odluče.
       Znajući sve navedeno, nije čudno što transfer dvadesetogodišnjeg francuskog reprezentativca Anjelke iz "Arsenala" u "Real Madrid", vredan oko šezdeset miliona DEM, nije izazvao onakvo uzbuđenje javnosti kao što je to bilo u slučaju Ečeverije. Priča je trajala svega tri-četiri dana a uzbuđenje se zadržalo do danas samo među navijačima "Reala". I to ne zbog "plate" Anjelkove već zbog toga što je od avgusta do danas (sredina decembra) postigao svega nekoliko golova. I to na treningu i nijedan na zvaničnim utakmicama. Stigao je, međutim, da se bolno povredi tri puta, dva puta je imao jaku prehladu a večerao je i sa predsednikom španske vlade Asnarom i Francuske Republike, Širakom. Stigao je i da objavi svoju strast za video-igrama koja ga, kaže, ne napušta u toku najvećeg dela dana i noći.
       Sastav ekipa danas čini 25 igrača i ko od navijača napamet zna prvu postavu, može odmah da se prijavi za neki dobro plaćeni TV kviz. Jer, neprikosnovena zvezda bilo kog kluba i najomiljenije ime navijača, već na pola sezone može da se pretvori u isto to, ali u protivničkom klubu. Ili da padne u zaborav jer ni onih "pet minuta" do juče garantovane slave, danas ne traje toliko. Pa i sami navijači više nisu samo onaj "dvanaesti" igrač koji pobede svog tima pretvara u ulični festival ili u teškim trenucima pomaže bezrezervno klub za koji bi dali "sve". Danas su, osim zadržane privilegije "dvanaestog igrača" i novootkriveno, beskrajno tržište koje se sa oštrom marketinškom pažnjom prati, istražuje i osvaja. "Real Madrid", recimo, ima oko 1 600 klubova navijača širom sveta i prati ga oko osam miliona pristalica. Samo u prošloj godini, ova "armija" kupila je oko 150 hiljada "Realovih" majica (120 DEM po komadu). Kakav će rezultat ovog "derbija" biti sutra, pouzdano će znati samo "Realov" blagajnik.
       Fudbal ide dalje. Kuda?
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ
      

ROBERTO KARLOS DA SILVA        reprezentativac Brazila i jedna od zvezda "Real Madrida", za NIN: "Čini mi se da u fudbalu svake godine ide sve nagore. I to pre svega zbog toga što se igra isuviše utakmica. Ako se ne igra Liga, igra se Kup ili Liga šampiona ili Kup UEFA ili prijateljska utakmica. A onda kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, Evropsko i još se nađe neki susret u humanitarne svrhe. U Brazilu sam igrao 100-102 utakmice godišnje, a ovde u Evropi oko 75. Mislim da je to previše. Šteti i klubovima a posebno nama igračima. Igraš svaka 3-4 dana a između toga su najčešće duga putovanja, čekanja po aerodromima, promene klime i vremena, treninzi, treninzi... Osim fizičkog napora koji ide na štetu kvaliteta igre, tu je i stalni pritisak sa svih strana u neprekidnoj borbi za uspeh. To je ponekad teško izdržati pa kada se dogodi da fudbaleri gube volju, snagu i koncentraciju, ne treba se mnogo čuditi.        Sve to uz jedva tri nedelje odmora, ako ima i toliko, koje provedemo sa porodicama. Otuda mislim da će se igrački vek fudbalera skraćivati."               Kako vidite uticaj TV i multinacionalnih kompanija na fudbal?        - Televizija je dobra jer danas navijači u čitavom svetu mogu u direktnom prenosu da vide sve najvažnije utakmice. Što se tiče uticaja krupnog kapitala na fudbal, to su stvari u nadležnosti federacija koje o tome treba dobro da vode računa. Mi igrači tu imamo malo uticaja. Nama je potreban ujednačen i redukovan kalendar takmičenja i to što pre. Uprkos svemu, moram da kažem da će za mene fudbal uvek biti velika igra u kojoj će milioni ljudi uživati. Fudbal kao spektakl je nezaustavljiv.               Jugoslovenski fudbal?        - Poznajem samo vašu reprezentaciju. Mogu reći da je to tim koji me oduševljava. Imate igrače za sam svetski vrh i uveren sam da vam je tu i mesto.               FRANSISKO VILjAR,        državni sekretar za sport Španije, za NIN: "Ono što nas u današnjem trenutku u Španiji a i u Evropskoj zajednici, najviše zabrinjava u fudbalu, jeste vlasništvo jedne osobe ili jedne firme u više klubova. Ove godine smo upravo zato uspeli da sakupimo podrobnu dokumentaciju o akcionarima svih španskih fudbalskih klubova. Naš Zakon o anonimnim sportskim udruženjima zabranjuje posedovanje paketa akcija u jednom klubu i u isto vreme više od 5 posto akcija u drugom. To je upravo tačka na koju ćemo ubuduće obratiti svu našu pažnju. Zdravlje fudbala i kao sporta i kao biznisa, leži u samoj regularnosti takmičenja.        Posle donošenja zakona 'Bosman' mnogi fudbalski savezi zemalja Evropske zajednice se žale i državi i UEFA zbog prave invazije stranih fudbalera i zapostavljanja rada sa omladinskim selekcijama. Ali, da bi se broj stranih igrača po klubu ograničio, bilo bi neophodno da se promeni sam Ugovor o ujedinjenju u Evropsku zajednicu i potom fudbalere tretirati kao posebnu radnu kategoriju. To je, međutim, veoma komplikovan postupak. U EZ postoji potpuna sloboda kretanja radnika i fudbaleri nisu ništa drugo do radnici kao i svi ostali."               FERNANDO RUIZ JERO,        kapiten "Real Madrida" i španske reprezentacije, za NIN: - Što se tiče mogućih promena u fudbalskim pravilima, ne verujem da će se išta bitno u bliskoj budućnosti promeniti. Možda bi sve trebalo da ide malo sporije kako se ne bi sam sportski smisao igre izgubio. Jer, ako se to dogodi, onda je sve gotovo."               Može li tako nešto da se dogodi?        - Nadam se da neće i da će fudbal i u narednom veku napredovati. Ali, treba biti oprezan. Jer, kada neko uloži strašno mnogo novaca, on onda ima i strašno mnogo interesa i to u prvom redu da uloženo što pre uveća. Ostalo ide u drugi plan.               Fudbaler u veku koji je pred nama?        - Veliki zahtevi u mnogobrojnim takmičenjima i veliki pritisci svake vrste na fudbalere mogu uticati na skraćenje fudbalske karijere. Treba, međutim, reći da je sportska medicina toliko napredovala pa je igrač mnogo zaštićeniji nego što je to bilo pre 12 godina kada sam ja počeo profesionalno da igram fudbal.        Ono što smatram urgentnim, to je promena kalendara takmičenja. Gubi se strast u igri, česte su povrede a ni navijači ne mogu sve to da prate i plate. Nema se vremena ni za radovanje pobedi, ni za tugovanje u porazu. Kao i veselje, i kriza traje dan-dva. Ni uspeh nije ono što je bio. Vidite "Real Madrid" ove godine igra za četiri trofeja i ako osvojimo jedan, nismo stigli ni do 50 posto. A trofej po sezoni do juče je bio briljantan podvig.               FERNANDO PUĆE        poslovni čovek, pod njegovim rukovodstvom "Malaga" je za samo tri godine iz Treće lige stigla u Prvu, za NIN: "Treba odmah reći da je za nas koji vodimo fudbalske klubove i koji ulažemo i rizikujemo svoj sopstveni novac, najveći problem prava eksplozija cena fudbalera. Mislim da je igrač danas višestruko precenjen. Nama u malim klubovima, malim po budžetu a ne po istoriji, nemoguće je da kupimo ne samo velike fudbalske zvezde već, kako stvari stoje, i boljeg prvoligaškog igrača. Donja granica je već tako visoka da nam to predstavlja udarac na budžet. A to onda vodi u neminovno povećanje razlika između velikih i bogatih i malih klubova što će na Ligu imati negativan odraz. Zato predlažem uvođenje limita prilikom transfera igrača. Jer, osim kupovine igrača, klub ima ogromne troškove i oko održavanja stadiona, troškove takmičenja, sudija, zaposlenih u klubu itd. Nastavi li se ovako kao što je to danas, mislim da ćemo uskoro imati velikih problema. Fudbal će, bojim se, izmaći našoj kontroli. A onda..."               Zašto jedan poslovni čovek ulaže svoj novac u fudbal?        - Kada mi radni dan traje dvanaest sati, što je prava retkost, mogu da kažem da mi je bilo lako. Mene, međutim, niko nije naterao da preuzmem "Malagu". To je bila moja odluka proistekla iz više razloga od kojih je osnovni moja strast prema fudbalu.               ALEHANDRO BERMAS        urednik sportske rubrike "El munda" za Andaluziju, za NIN: - Fudbal će uskoro postati vrlo skup i čak luksuzni spektakl, kao, recimo, opera i to za mali broj gledalaca koji to budu mogli da plate. Svedoci smo brzog opadanja broja gledalaca na gotovo svim stadionima Španije. Jedan od uzroka za to leži i u stalnim TV prenosima. Danas, preko satelita, čovek može da vidi sve što se u Evropi pa i u svetu igra i onda je lako razumljivo da će onaj ko voli fudbal, pre ostati u svom stanu i gledati utakmicu 'Bejrn'-'Milan' nego što će krenuti na stadion gde igraju 'Sevilja' i 'Valjadolid'. Globalizacija fudbala preko TV čini da se gubi njegov lokalni karakter. Dalje, TV i multinacionalne kompanije preuzimaju fudbal i, prema svom modelu čistog biznisa, pretvaraju ga u produkt svog marketinga koji se, kao što vidimo, može i prodavati na berzi. Ta ogromna količina para čini da se klubovi a posebno fudbaleri, udaljavaju od navijača ne samo kao svog osnovnog izvora prihoda već i važnog dela samog fudbala. Tradicionalni duh fudbala kao sporta, igre i zabave, zamenjen je gotovo potpuno merkantilnim razmišljanjem.               Kakav je položaj sportskog novinara u tome?        - Težak. I biće sve teži. Vidite, privatna televizija ima većinu akcija u klubu, u radio-stanici i sportskom listu i sve je to jedna firma koja radi samo po kriterijumima zarade. Kako onda novinar takvog jednog lista može da kritikuje vođenje, recimo, fudbalskog kluba ili igru i ponašanje igrača kada je to u istom trenutku nelojalan odnos prema firmi u kojoj radi i koja ga plaća? Udar na novinarsku objektivnost je veliki i nije čudno što nestaju velika novinarska pera. A veliki broj utakmica i takmičenja ne daje vremena za ozbiljne analize. U našoj profesiji je sve postalo, nažalost, besomučna trka za kakvom vešću, površnom i što je moguće više senzacionalnom bez ikakvog "back-grounda". I tako svakoga dana i sve brže i brže.               BRANISLAV ĐORĐEVIĆ

      
      

JOZEF SEP BLATER, PREDSEDNIK FIFA, za NIN:        Bez velikih promena Fudbal je pragmatičan i tradicionalno ne trpi velike promene. Za budućnost fudbala ne treba brinuti, jer danas je on sport broj jedan na svim delovima planete. Narodi (igrači) tako se mešaju, a iz toga proizilazi kvalitet fudbala. Nekada su Evropljani išli u Afriku da je osvajaju. Danas su Afrikanci preplavili evropske klubove. Zašto je to tako, ima više odgovora. Jedan je, svakako, što su fudbaleri iz Afrike, po urođenim telesnim sposobnostima, moćniji od belih igrača. Drugi, oseku velikih evropskih igrača vidim u visokom životnom standardu dece na Zapadu. Veliki problem je za sve talentovane igrače koji stignu u Evropu isključivo u klimatskom prilagođavanju.               Više ili manje takmičenja?        - Budućnopst fudbala još vidim u većem broju takmičenja koji treba da se događa u što kraćim vremenskim razlikama. Mi u FIFA verujemo da je to odigravanje šampionata sveta svake druge godine umesto sadašnjih četiri. UEFA i gospodin Johanson bili su prvi protiv takvog predloga zbog evropskog šampionata između dva svetska. Ali, takve šampionate igraju i u Africi, Aziji, Južnoj Americi... Uveren sam da će naš predlog brzo biti primenjen.               ALEKSANDAR MIHAILOVIĆ

      
      

LENART JOHANSON, PREDSEDNIK UEFA, za NIN        Evropa ispred svih "Evropa treba uvek da ima vodeću ulogu u svetu, jer Evropa je 'kolevka fudbala'! Igrači cele planete vezuju karijeru za naš kontinent, u našim bogatim klubovima. Mi ne živimo u tridesetim godinama ili proteklim decenijama posle Drugog svetskog rata. To je bilo teško vreme za fudbal koje se neće i ne može ponoviti. Fudbalu se danas žuri više nego u tim vremenima. Mi (UEFA) cenimo svekoliki fudbal u svetu, u Južnoj Americi, Africi, Aziji ili Okeaniji. Želimo novu ekspanziju fudbala, a on može prvo da napreduje u Evropi gde ima najviše klubova i takmičenja na najvišem nivou."               Bili ste veliki protivnik formiranju jedne evropske Prve fudbalske "divizije", čiji su zagovornici želeli da budu izvan, kako su govorili, monopolskog ponašanja Evropske fudbalske unije?        - Ujedinjena evropska fudbalska asocijacija nije samo obična tradicija, i nikada nije bila monopolističkog opredeljenja. Liga sa dvadeset klubova, kakvu su zamislili bosovi, protivna je načelu fudbalske igre. Smisao bi izgubili nacionalni šampionati. Koncentracija kvaliteta bila bi na uskom prostoru i fudbal bi sigurno nazadovao. Zato smo ove godine napravili dva umesto tri "mala" takmičenja (Ligu šampiona i Kup UEFA) sa više kvalitetnih klubova iz svih nacionalnih liga Evrope i to se vidi po ogromnom dolasku publike na stadione. Zar to nije budućnost fudbala?               ALEKSANDAR MIHAILOVIĆ