|
Nezavisni mediji u Srbiji platili su ove godine više od 20 000 000 dinara kazne, a pojedini njihovi novinari i urednici završavali su i u zatvorima
Sumirajući rezultate protekle godine, ministar za informacije Srbije Aleksandar Vučić naveo je da kod nas postoji najveći stepen slobode štampe i da se o radu vlade uvek može kritički govoriti. Istovremeno, na dodeli diploma polaznicima Škole Gradskog odbora SPS-a Beograda za odnose sa medijima i nastupe u javnosti, ministar kulture Željko Simić objasnio je da su se oni osposobljavali za borbu protiv laži, dodao nešto o preporodu, obnovi i patriotizmu i zaključio da je Srbija u tom smislu uzor i opšteobavezujući obrazac celoj Evropi i svetu...
Ako je to tačno, Evropa i svet moraće duboko da se zabrinu za svoj uzor, jer u 2000. ući će samo ostaci srpskih medija, desetkovani raznim odredbama, zakonima i progonima. Za svoju hrabrost srpsko novinarstvo nagrađeno je gašenjem novina i stanica, oduzimanjem opreme, visokim novčanim kaznama, pritvorima, zatvorskim kaznama, a na sve to, kao poručeno došlo je i ratno stanje.
CIA
Zvanično je u toku ove godine u registar javnih glasila upisano 157 novih štampanih medija, dok se praktično broj elektronskih i štampanih medija koji zaista imaju informativni program, još meri jednocifrenim brojem.
U ovu godinu ušli smo sa bremenom Zakona o informisanju, po kome se kažnjavaju stare žrtve ("Danas", "Blic", "Glas javnosti") i pronalaze nove.
Januar će ostati upamćen i po tome što je prvi i na sreću jedini put, kažnjena jedna nevladina organizacija. Leskovački Odbor za ljudska prava kažnjen je sa 100 000 dinara (kasnije preinačeno u 220 000) na zahtev kolega iz Radio Leskovca, kojima su zamerili prećutkivanje i zamagljivanje istine. U isto vreme sa Radio Leskovca skinuta je emisija u kojoj je voditelj rekao da grad nije imao struju u novogodišnjoj noći...
U Novom Sadu, Mađari su pokušavali da svoj dnevnik "Mađar so" otrgnu iz ruku pokrajinske skupštine, a srpsko Ministarstvo počelo je da ispunjava obećanje iz prethodne godine da će se "zakon konsekventno primenjivati i na Kosovu". U to ime izrečena je maksimalna kazna od 800 000 dinara dnevniku "Kosova sot",a na sud su stigli i "Rilindija" i "Gazeta šćiptare". Bila je to najveća usluga Albancima, koji nisu propustili da alarmiraju sve moguće svetske organizacije i pozovu ih da im pomognu u borbi protiv srpskog režima.
B-92
U vreme kada je već bilo sasavim izvesno da će NATO izvršiti intervenciju, beogradski mediji proganjani su zbog prenošenja izjava sa konferencija za štampu ("Danas", "Glas", "Blic", zahtevi za pokretanje postupka stizali iz gradskog Ministarstva za kulturu, od povređene "fizičke ličnosti" Ljiljane Blagojević.) Tada je bilo reči da je u zvaničnu proceduru ušao i savezni Zakon o informisanju, koji će ublažiti republički, kaznenu proceduru prebaciti u nadležnost redovnih sudova, a rok za presudu produžiti na 30 dana. Od toga, naravno, nije bilo ništa, a dani koji su usledili, doneli su još gore mere od onih predviđenih Zakonom o informisanju. Nastupilo je ratno stanje i merna jedinica postao je samo - "patriotizam".
Nekoliko dana pred bombardovanje pritvoren je glavni urednik Radija B-92 Veran Matić, a ubrzo zatim imenovano je novo rukovodstvo ove popularne beogradske radio-stanice. Predstavnici Omladinskog saveta Beograda preuzeli su taj radio, kao i prostorije ANEM-a, koje su se nalazile u istoj zgradi. Nova garnitura se kasnije pozivala na statute i propise, objašnjavajući da je postupak regularan, način i vreme u koje je "primopredaja" izvršena, kao i promena uređivačke koncepcije, uz izjavu novog urednika Aleksandra Nikačevića da voli Miloševića i da će se to videti u programu.
Pred sam rat "pomilovan" je i Radio Ideks. Direktor Nenad Cekić odlukom Višeg privrednog suda vraćen je na dužnost, ali to je bilo baš 23. marta, tako da je na frekvenciji Radio Indeksa program počeo da emituje Radio Beograd.
Tokom aprila posao sa elektronskim medijima uglavnom je završilo Ministarstvo za telekomunikacije zabranjujući rad i oduzimajući opremu, često bez obrazloženja ili u najboljem slučaju zbog "rada bez dozvole" (mada je reč o stanicama koje su učestvovale na javnom konkursu Ministarstva u februaru 98). Tako su prestali da rade TV Čačak, Radio Jasenica, Radio VK Kikinda, Radio Senta, TV Soko...
Rat
Prema ANEM-ovom izveštaju, većina njihovih članova ostala je bez novinara zbog mobilizacije. Mobilisano je 30 članova redakcije TV Niš, 11 RTV Kraljeva, 8 Radio Užica, 6 TV Užica, 6 RTV Pirota, uključujući i glavnog uredika Momčila Đurđića... Procenjuje se da je oko 30 osto zaposlenih moralo da obuče unifomu.
Novinari koji nisu mobilisani katkada su držani i u pritvoru, uglavnom bez ikakvih razloga, dokaza i objašnjenja, a pogotovu bez ikakvog pravnog pokrića. Glavni i odgovorni urednik NIN-a Stevan Nikšić i novinar Dragoslav Rančić odležali su svoju "porciju" (koja je u njihovom slučaju trajala tridesetak sati) prve nedelje bombardovanja, navodno zbog jednog teksta koji je prethodno prošao cenzuru Ministarstva za informisanje. Zatvoreni su u posebne ćelije, samice, i niko ih ništa nije pitao, niko ništa nije objasnio, a ministar Vučić kasnije se pravdao da o svemu tome ništa nije znao.
April je bio dobar za raščišćavanje svakojakih računa. Slučaj Nebojše Ristića, koji je u javnost izašao tek posle rata, izazvan je međusobnim trvenjima opozicije koja je na vlasti u Sokobanji i SPS-a koji drži sokobanjski sud. Zbog toga što je na prozor televizije "Soko", čiji je glavni i odgovorni urednik, zalepio plakate "Otpor" i "Free press", koji inače nisu zabranjeni, osuđen je na godinu dana zatvora. Presuda se bazirala na delu člana Krivičnog zakona o širenju lažnih vesti, za koji je Ustavni sud Srbije još 1991. konstatovao da nije u skladu sa Ustavom, čime ga je praktično "izbrisao". Ali, uprkos Ustavu i zdravom razumu, Nebojša Ristić još je u zaječarskom zatvoru, sa svim izgledima da iz njega neće izaći do sledećeg aprila.
Đavo
Tokom rata svim stanicama je preporučeno da reemituju Dnevnik RTS-a, što je nastavljeno i neko vreme posle rata. Mnoge nezavisne stanice su, kako izveštava ANEM, bile primorane da "sklope ugovor sa đavolom" i ustupe svoje frekvencije RTS-u.
Kako je stroga kontrola uvedena u svim informativnim programima, u proleće se dogodilo ono što je s jeseni pokušao da spreči Zakon o informisanju - strane radio-stanice, ozloglašeni "Dojče vele", "Slobodna Evropa" i "Glas Amerike", dobili su više slušalaca.
Ovaj problem došao je na red u avgustu, kada je vlada objavila da NATO radi na projektu "Prsten oko Srbije", kojim se sa teritorija okolnih zemalja vrši ometanje RTS-a, tj. nastavlja medijski rat i pravi agitprop za naš region.
"Prsten oko Srbije" odneo je malo energije, ali to svakako nije značilo da će domaći mediji biti pošteđeni. Septembar i oktobar su doneli "Čačanskom glasu" kaznu od 350 000 dinara, zbog prenošenja saopštenja opštinskog odbora SPO-a, niškim "Narodnim novinama" 150 000, zbog saopštenja gradske vlade Niša, "Kikindskim novinama" 200 000, a u Beogradu je počeo pritisak na "ABC Grafiku" i list "Glas" koji još traje. Godinu završavaju "Vranjske novine" kažnjene sa 600 000 dinara (plus glavni urednik 200 000) zbog prenošenja izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava.
I dok iz Ministarstva za informisanje poručuju da Srbija nema problema sa medijima, osim što se ne govori dovoljno kritično o lokalnoj samoupravi, dok se o radu vlade uvek može kritički govoriti, oni koji su to bukvalno shvatili, ušli su u ukupan rezultat od preko 20 miliona dinara, koliko je ove godine srpske medije koštala kritičnost. Uz to je ona često bila naplaćivana i zatvorskim kaznama. U toj borbi nezavisni mediji jedva da su opstali, što, svakako, ne može biti razlog da u 2000. Srbija izgubi status "uzora i opšteobavezujućeg obrasca za svet i Evropu"...
IVANA JANKOVIĆ
VLADIMIR SUDAR
NIN-ova nagrada
Još jedan krug
Žiri NIN-ove nagrade zaroman godine sačinio je širi izbor
Od dosad prispelih i pročitanih romana iz ovogodišnje produkcije, NIN-ov žiri kritike za roman godine uvrstio je u širi izbor sledeća dela (po azbučnom redu imena autora): "Sančova verzija" Ratomira Damjanovića (Srpska književna zadruga), "Balada o siromaštvu" Milovana Danojlića ("Filip Višnjić"), "Drvodelja iz Nabisala" Vojislava Despotova ("Stubovi kulture"), "Karakteristika" Maksimilijana Erenrajha Ostojića ("Rad"), "Pristup u počinak" Miroslava Josića Višnjića ("Narodna knjiga"), "Lep dan za umiranje" Mome Kapora ("Oktoih", Podgorica), "Heraklov greh" Gorana Milašinovića ("Stubovi kulture"), "Nit Miholjskog leta" Nikole Miloševića ("Stubovi kulture"), "Georgike: srpski plug" Miroslava Savićevića ("Narodna knjiga"), "Prisluškivanje" Zorana Ćirića (L. O. M. Beograd), i "Paunovo pero" Ljiljane Habjanović-Đurović ("Narodna knjiga").
Žiri radi u sastavu: Aleksandar Ilić (predsednik), Svetozar Koljević, Đorđije Vuković, Boško Ivkov i Teofil Pančić, i razmotriće sva dela koja budu objavljena do 31. decembra ove godine.
Po tradiciji, generalni sponzor NIN-ove nagrade je JUBANKA AD Beograd. |
|
