Zvonimir Đukić

Rođen 1963. godine u Vrnjačkoj Banji. Svirao violinu, a srednju muzičku školu napustio "kada mi nije bilo dozvoljeno da sviram Paganinija na svoj način". Uopšte, razočaran našim obrazovnim sistemom. Prvi koncert i, kaže, prekretnica u njegovom životu: Deep purple, 1975. u Beogradu. "Van Gog" osnovao deset godina kasnije. Do sada su izdali osam albuma.
      
       - Činjenica je da kraj veka u svojoj srži nosi eklekticizam. Smeta mi malo ta reciklaža, da se po svaku cenu sve sublimira u poslednjih nekoliko godina.
       Želeo bih da moje dete živi u zemlji u kojoj neće znati ime predsednika, niti bilo kog drugog političara. A ako je ovaj trenutak takav kakav jeste, želim da platim cenu tom trenutku, zarad budućnosti mog deteta i druge dece.
       "Van Gog" nikada nije imao planove, jednostavno smo živeli i prolazili kroz sve što nam se dešavalo, tako da svaka naša ploča jeste neko čudno muzičko putovanje. Svaki plan bi nas odveo u ćorsokak koji se zove kraj kreativnosti.
       Ovu turneju smo simbolično nazvali Happdž nenj ear, s najvećom željom da bar mrvicom doprinesemo da se to zagnojeno uvo malo pročisti. Nisam mogao da dozvolim da decembar u Beogradu ne obeleži nijedan urbani rok događaj. Zaista volim ljude i ne smeta mi da bilo ko, kao gost, dođe u moj grad, u moju zemlju i bude dočekan, onako, raširenih ruku. Ali, malo mi je tužno da se nije našao niko da odbrani bedem tog urbanog u Beogradu.

      
      
       Katarina Žutić

Rođena 1972. godine. Kako sama kaže, diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, ne seća se koje godine. Od ostvarenja u glumačkoj karijeri ne bi izdvojila ništa posebno, sve joj je podjednako drago.
      
       - Očekujem gajbu. Očekujem i milenijumsku premijeru filma "Dorćol-Menhetn", u februaru sledeće godine. Pamtiće je u svim milenijumima. Šta još očekujem? Muža i decu... da naša zemlja postane najjača zemlja na svetu, da postane kao Amerika. U najmanju ruku.

      

       Nikola Samardžić

Rođen 1961. godine. Sve škole završio u Beogradu, doktorirao na ranoj modernoj istoriji 1995, bavi se istorijom Levanta i jugoistoka u kontekstu međunarodnih odnosa 16. i 17. veka. Istraživao u arhivima u Španiji, Francuskoj i Dubrovniku. Usavršavao se u Italiji i SAD. Docent je na Filozofskom fakultetu.
      
       - Teško je u svetlosti bilo kakvih nadanja upirati poglede u budućnost svojih bližnjih i sopstvenu, u zemlji odsečenoj od civilizovanog sveta, u kojoj je nekoliko stotina porodica ostalo spremno da, po cenu novih žrtava i opštih patnji, odbrani svoju vlast i privilegije. Štaviše, njihovo nakazno osećanje samozadovoljstva i samodovoljnosti prenelo se, u proteklom vremenu, na pripadnike svih slojeva društva, i bezmalo svako, ponaosob, neguje ubeđenje kako raspolaže nekom, i najbednijom, prednošću ili povlasticom.
       Osećajući suviše potisnuto uzbuđenje, nameravam da u narednoj godini objavim biografiju Karla V (1500-1558) koji je, rođen pre tačno pola milenijuma, vladao najvećom imperijom koja je, obavijajući celu Zemljinu kuglu, ikad postojala. Ne bih je nikad priveo kraju bez pomoći ambasade Španije u Beogradu, i jednog dužeg boravka u Njujorku.
       Početkom naredne godine nameravam da sa svojim prijateljima Milošem Petrovićem, Vladom Nikićem i Papa Nikom snimim muziku koju već tri i po godine, ili čak više, sviramo u kvartetu "Jerusalim".

      

       Galjina Ognjanov

Rođena 1974. godine u Beogradu. Diplomirala 1997. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, predmet Marketing, radi kao asistent-pripravnik. Saradnik je Beogradske otvorene škole. Sprema magistraturu. Nije udata.
      
       - Možda me baš ta reč očekivati malo zbunjuje, deluje mi nekako neizvesno, nesigurno. Volim da postavim ciljeve, jer me oni daleko više motivišu na akciju.
       Moj primarni cilj u 2000. je da okončam postdiplomske studije, ili da ih bar privedem kraju. U tom smislu, možda od sebe očekujem više snage i više upornosti. To je, takođe, ono što očekujem od drugih. Moj cilj je i da sebi stvorim onakvu zemlju kakvu želim, a mislim da je naša zemlja jedna od onih koje imaju predispozicije da postanu najbolje na svetu.

      

       Milan Vukomanović

Rođen 1960. u Beogradu. Filozofiju magistrirao u Beogradu, doktorirao u SAD. Od 1989. do 1995. predavao na Univerzitetu u Pitsburgu. Danas je naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Objavio tri knjige iz oblasti ranog hrišćanstva.
      
       - Ova potonja decenija, finale 20. veka i drugog milenijuma, bila je za mene, a verujem i čitavu moju generaciju jedno desetleće mukotrpnog i opasnog življenja. Neke od svojih najboljih, najkreativnijih godina ta generacija (kao, uostalom, i oni mlađi i stariji) provodi pod stravičnim "terorom" politike, istorije, besmislenog razaranja života u svim njegovim vidovima.
       Kako izaći iz te naše tragedije, svakidašnje bede, stvarnog ili unutrašnjeg izgnanstva? Može li Srbija iskoračiti u novo doba kao jedna slobodna zemlja, mogu li, pre svega, njeni građani osvojiti prostor svoje "unutrašnje slobode", osloboditi se straha, ksenofobije, podići glavu koju pritiska toliko breme i pokazati, najzad, svoj svetliji obraz?
       To će, u velikoj meri, zavisiti od toga kuda će se, uz podršku svih nas, njenih građana, kretati naše društvo, ova zemlja. Tu se, uglavnom, već sada naziru dva puta u novi vek i milenijum: dalja, potpuna izolovanost Srbije na Balkanu, ili povezivanje s Evropom, svetom i uključivanje u EU do kraja naredne decenije. Svoju ličnu sudbinu ne bih, u prvim decenijama tog novog hiljadugodišta, mogao posmatrati odvojeno od takvog procesa u koji duboko verujem i ishoda kome se iskreno nadam.

      

       Sanja Nikolin

Rođena 1965. godine u Beogradu. Magistrirala socijalnu politiku i menadžment nevladinih organizacija u Londonu. Zaposlena je već 14 godina - radila je od kongresnog turizma, "Kredibel banke", Ekonomskog fakulteta, do Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Sada je šef programa Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije.
      
       - Šta nam želim u dvehiljaditoj? Šansu da:
       - ne doživljavamo sebe kao nemoćne
       - ogromnu energiju prenebregavanja pretvorimo u energiju stvaranja
       - bude manje bespomoćnih u bezizlaznim situacijama
       - ne investiramo sebe i druge u sopstvenu bedu
       - odlazimo i da se vraćamo bez tragičnih rastanaka i neizvesnih susreta
       - saznamo šta želimo i zašto
       - budemo "obični" kada to želimo i da nas zanimaju obične stvari
       - poslove vode stručni
       - promišljamo smisao kompromisa i značaj malih činova
       - smislimo bolju zabavu za decu u školi i kada pada kiša
      
       Šta očekujem od dvehiljadite? Da poželimo šansu.

      

       Rade Rakočević

Rođen 1971. godine u Gradačcu. Završio Ekonomski fakultet u Beogradu; pri kraju je postdiplomskih studija, smer: bankarski menadžment; saradnik G17. Zamenik je direktora brokerske kuće "M&V Investments", na Beogradskoj berzi trguje od 1996, a trgovao je i na mađarskoj berzi i CSCE u Njujorku.
      
       - Na profesionalnom polju planiram dalje usavršavanje, sticanje sve više znanja, kako bi tu neku praksu Zapada, zapadnog načina poslovanja prenijeli ovdje i iskoristili na pravi način. Brokerski posao je, po mom mišljenju, posao za 21. vijek. U svim zemljama Zapada, da ne govorim o zemljama Istočne Evrope u posljednjih desetak godina, brokeri i brokerske kuće doživjeli su izuzetnu ekspanziju i postali značajan dio cjelokupne privrede.
       Ovdje sam ostao zato što smatram da je ova zemlja sledeća u kojoj mora to da se desi, u kojoj mora da se razvije berza i finansijsko tržište, da ljudi počnu da razmišljaju na pravi preduzetnički način. Uslov za to je privatna svojina, znači da nestane državna svojina. To je civilizacijski pomak koji mora da se ostvari. Kada se to ovdje bude desilo, računam za četiri-pet godina, i berza i sve će zaživjeti. U roku od pet do deset godina stvoriće se balkanska berza, to mogu da garantujem, trgovaće se akcijama i bugarskih, i mađarskih, i hrvatskih i jugoslovenskih firmi u jednom mjestu.

      

       Olivera Jevtić

Rođena 1977. godine u Užicu. Član ekipe "Mladost-Niskogradnja". Osvojila tri puta uzastopno bronzanu medalju na šampionatu Evrope u krosu. Dva puta bila šampion Evrope za atletičarke do 23 godine na stazi od 10 000 metara. Devet puta pobeđivala na tradicionalnom krosu "Politike", tri puta kao juniorka, šest puta kao seniorka.
      
       - U dvehiljaditoj očekujem novu afirmaciju našeg sporta, mnogo bolje uslove za rad, bolje ekonomske uslove u zemlji uopšte. Mislim da će nam sve lakše biti posle ovih teških vremena, mislim da će u novom milenijumu sve biti bolje.
       Od sebe očekujem prodor u sam svetski vrh. Na sledećim Olimpijskim igrama, septembra dvehiljadite, nastojaću da se plasiram što bolje, u kojoj disciplini - ne znam, nisam se još dogovorila s trenerom.

      

       Dragan Mihajlović

Rođen 1957. godine. Doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Od 1992. docent na predmetima Fotogrametrija i Prostorni informacioni sistemi. Do usvajanja Zakona o univerzitetu bio upravnik Instituta za geodeziju i prodekan Građevinskog fakulteta.
      
       - U nauci... Verujem da je vreme revolucionarnih otkrića u nauci prošlo... Na Univerzitetu... Obeshrabruje me pomisao da ću i u dvehiljaditoj pred studente i dalje izlaziti s katalozima opreme o kojoj slušaju, ali bez mogućnosti da na toj opremi rade; da ću tako potrebnu literaturu nabavljati i dalje privatnim vezama; da ću kompjuter na svom stolu morati prvo da zaradim radeći trivijalne poslove, kako bih ga upotrebio u istraživačke svrhe. U svom životu... Žao mi je što ne nalazim krupne reči kojima bih opisao osećanja na ulasku u dvehiljaditu. Najvećim ličnim uspehom u sledećoj godini smatraću to da sreću za svoju porodicu i sebe možda neću morati da tražim u nekoj dalekoj zemlji.

      

       Dragana Mirković

Rođena 1968. godine u Požarevcu. Sa samo 5 godina započela profesionalnu karijeru pevačice narodne muzike i to hitom "Imam dečka nemirnog". Imala dve solističke turneje u SFRJ, izdala 15 albuma, dobila sedam "Oskara popularnosti". Važi za našu folk pevačicu s najviše nagrada u deceniji na izmaku.
      
       - Očekujem da mi se u bliskoj budućnosti dogode neke drugačije stvari nego do sada, vezane za privatni život.
       Mislim da će sledeća godina predstavljati definitivno smanjenje napetosti, mada je nelogično odmah to očekivati od dvehiljadite. Ali, svi mi razmišljamo o nekom čudu. I ja želim da verujem u to čudo. Svi su u nekom fazonu, pa i ja... dobro je to.
       U poslu sam veoma zadovoljna postignutim, ne želim ništa da promenim, zaista. Zato se od drugih nadam većoj pozitivnoj energiji, bez obzira što je teško, nikome nije lako. Malo više ljubavi prema ljudima... mislim da smo to izgubili, a bili smo, čini mi se, poznati po veselosti, pozitivnoj energiji. To mi mnogo nedostaje.

      

       Oliver Tomić

Rođen 1963. u Beogradu. Magistrirao na Filozofskom fakultetu, radio u Hilandarskom odboru SANU, potom i kao kustos Narodnog muzeja. Od prošle godine asistent na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta.
      
       - Kratko ću ja u novom milenijumu boraviti... Očekujem, nadam se, podmladak, samo to mi je važno. Kao istoričar umetnosti, voleo bih da dočekam jednu novu renesansu s obzirom da je ovo što se sada događa prilično beznadežno. Pa i ono što su nazvali postmodernom je samo post, a ne i novi početak. Nikada niko nije nazvao novi stil s "post".
       Oko hiljadite, postojala je jedna velika galama u zapadnoevropskoj umetnosti da će doći smak sveta i godine pred hiljaditu bile su veoma značajne jer je tada izgrađeno toliko crkava. Nažalost, pred dvehiljaditu izgrađeno je sve osim crkava. Izgrađene su fabrike, rafinerije, bušotine... sve ono što je mračno i kaljavo.
       Očekujem i jednu vrstu nove Vavilonije, raspada svetskog poretka. Znači, neće više ljudi za jednu, dve, deset ili 20 godina govoriti jednim jezikom. Ponovo će doći do totalnog raslojavanja, bez obzira što nekome to izgleda neverovatno, ali mislim da je to budućnost. Ideja zidanja Vavilonske kule ponovo se potvrdila kao jedna velika iluzija. I Bog, bez obzira što ga neki smatraju zlim pa je rasturio Vavilonsku kulu, ponovo postupa po istom principu i ponovo će rasturiti čovečanstvo na brojna plemena koja će pokušavati da gaje svoj vrt. Na tom vrtu, nadam se da ću i ja imati priliku da radim.

      

       Monika Ninković

Rođena 1974. godine u Beogradu. Od 1998. je asistent-pripravnik na predmetu Građansko-procesno pravo Pravnog fakulteta. Posle profesora Ratka Markovića i Zorana Tomića, jedina - zaposlena na Fakultetu - s prosečnom ocenom 10.
      
       - Na ličnom planu očekujem napredovanje u karijeri, što će reći prvenstveno da magistriram. Odmah nakon toga, naravno, krećem punom parom na izradu doktorata, a posle... sve ono što sledi u smislu građenja neke akademske karijere. Ostaću na fakultetu, nadam se.
       Generalno, što se tiče novog milenijuma, a imajući u vidu sve što nam se i desilo i što nam se dešava, prvenstveno očekujem promene, promene nabolje. Volela bih da postanemo deo sveta, deo moderne Evrope. Ono što bih najpre volela je da mladi i perspektivni ljudi nemaju potrebu da idu u inostranstvo u potrazi za nekim srećnijim, lepšim i boljim životom, da ljudi budu mnogo više motivisani, da se bave poslovima koje vole. Volela bih, naravno, da svet bude bolji i pravedniji, jer je pravo to čime se bavim, da se sva naučna dostignuća, kojih će nadam se biti mnogo više, upotrebljavaju samo i isključivo za dobrobit čovečanstva.

      

       Dejan Stanković

Rođen 1978. godine u Beogradu. Fudbalski vunderkind, bivši član "Crvene zvezde", prema rečima trenera "Lacija" Svena Johansona, viđen za budućeg svetskog "centrokampista". Nerv fudbalera nasledio od majke Dragice, nekadašnjeg centarfora ženskog FK "Sloga" iz Zemuna.
      
       - Dvehiljadita će za mene u privatnom životu biti velika prekretnica - biću godinu dana stariji, godinu dana iskusniji.
       Voleo bih da mojoj zemlji krene malo bolje, dogurali smo tamo gde ne treba da budemo. To mi je na prvom mestu, da u mojoj zemlji bude O.K.
       Na profesionalnom pla- nu? Ne znam, zadovoljan sam ovako, ne razmišljam o drugom klubu. Možda bih voleo da mi za deset odsto bude bolje. O ženidbi nisam razmišljao, neka ide sve kao do sada. A sigurno će doći, ako bude ovako lepo kao do sada.
       Da li će se starosna granica fudbalera pomerati u novom milenijumu ne znam, zavisi od igrača, možda neko završi ranije, neko kasnije. Što se novca tiče, ulozi se povećavaju svakog minuta, ugovori su sve "teži". Ne isplati im se da stave veto na najveću zaradu. Kod nas, nažalost, sve ide nadole.

      

       Alma Vučinić

Rođena 1975. godine u Beogradu, gde je završila Filološku gimnaziju. Džez profesionalno počela da izvodi 1992. Diplomirala džez pevanje na Berkli koledžu u Bostonu, gde sada sprema magistraturu. Osvojila je brojne nagrade. Od 1998. peva u bendu "Balkan Tribes" (kombinacija elektronske i tradicionalne muzike s Balkana). Prvi album izlazi u januaru.
      
       - Ovaj milenijum završava "World music" pravcem koji predstavlja pravo osveženje. Kubanski zvuk je posle 50 godina postao hit u svetu. Sve je više tradicionalne indijske muzike u kombinaciji s modernim, elektronskim zvukom, afrička muzika doživljava renesansu na Zapadu... Uverena sam da će se ovaj trend nastaviti. Muzika je zanimljivija kada predstavlja ne samo jedan, već kombinaciju više stilova i zvukova iz različitih delova sveta. Uostalom, sam pojam džeza predstavlja kombinaciju muzike s tri različita kontinenta - Evrope, Afrike i Amerike. Verujem da će u godinama koje dolaze biti moguće kroz muziku pomiriti mnoge razlike među ljudima. Činjenica da se menja pravac u glavnoj struji, znači da će se i ljudi promeniti i biti tolerantniji jedni prema drugima. I to je moja glavna nada za treći milenijum - mir, tolerancija i ljubav.
       Moji planovi za novi milenijum su da magistriram u Njujorku, da neprestano usavršavam svoje znanje i muzičku veštinu i da se češće družim sa svojim roditeljima, familijom i prijateljima u Jugoslaviji.
      
       Razgovarala: ANA VUČKOVIĆ