Čuveni lingvista Ranko Bugarski, predajući svoj tekst za milenijumski broj NIN-a, upitao je: "Zar i vi iz NIN-a? Pa, još nije 2000 godina...".

Profesor je potpuno u pravu. Ovog 31. decembra biće punih 1999 godina hrišćanske ere, a 2000. tek počinje

      Međutim, čitav svet "prejudicira stvar", pa šta tu može NIN. To je već pitanje mentaliteta jedne nestrpljive civilizacije. I to nije od juče. Ovo je ista ona pamet koja je 525. godine - kada je papa Jovan I odlučio da počne računanje "nove ere" - napravila kalendar po kome se "Isus rodio (bar) 4. godine pre svog zvaničnog rođenja". Desilo se to tako što je skitski monah Dionisije Mali "kao orijentacionu tačku primio, naravno, rimski kalendar koji počinje od osnutka Rima ("ab urbe condita"), tj. od 1. januara 753. godine pre n.e. U svom proračunu zaključio je da se Isus rodio 754. godine prema rimskom kalendaru, znači prve godine naše ere".
       U čemu je problem?
       Glasoviti hroničar Josif Flavije zapisao je da je lokalni vlastodržac Irod umro 750. godine u Jerihonu. Isus iz Nazareta se, dakle, rodio četiri godine posle njegove smrti. Ali, avaj, jevanđelisti Matej i Luka pišu da se Nazarećanin rodio za vladavine Irodove.
       Čoveku zapadne civilizacije, gordom i nesklonom da prizna grešku (uprkos jevanđeoskim porukama), ni tada nije bilo do ispravljanja grešaka. Žurilo se dalje. Naravno, bio je važniji princip korisnosti od utvrđivanja "bezvrednih istina i tačnih datuma". Kako tada, tako i sada.
      
       Uostalom, računanje "naše ere" i ne počinje od rođenja Isusa iz Nazareta, kako se to obično misli i govori. Važi da je on rođen 25. decembra, a da je 1. januara, kao mali Jevrejin, obrezan. Dakle, nove godine se broje od dana njegove inicijacije, uvođenja u zajednicu što je u starim društvima bilo izuzetno važno.
       NIN-ovo izdanje "2000" nudi kratak istorijski pregled iz koga se vidi da je civilizacija dala značajna ostvarenja u nauci, književnosti, slikarstvu, vajarstvu, arhitekturi, tehnici, medicini, muzici... Međutim, nije teško uočiti da su pečat našoj istoriji, shodno njenom kompetitivnom duhu, dali sukobi, osvajanja, ratovi, pobede, primirja, vojskovođe, vlastodršci, ratnici... Uostalom, izračunato je da je "u poslednjih 3 400 godina mir vladao samo 268 godina"!
       U istoriji čovečanstva rat je prirodno stanje. I ništa nije tako napredovalo kao "sredstva za uništavanje neprijateljske žive sile". Više je i ponajboljem vitezu trebalo veštine i junaštva da kopljem ili sabljom ubije jednog čoveka, nego Polu Tibetsu američkom pilotu što je pritiskom na dugme jednom jedinom bombom u Hirošimi ubio 80 hiljada ljudi. Takva bomba je danas "muzejski primerak".
      
       Nisu manje slikoviti ni podaci o "rastu ratne produktivnosti": jedna bitka u Prvom svetskom ratu odnela je više života nego ceo Napoleonov pohod na Rusiju vek ranije; svi ratovi u 19. veku "koštali" su 3,5 miliona vojnika; Prvi svetski rat - deset miliona vojnika, a Drugi svetski - dvadeset miliona vojnika (trećina od 57,5 miliona ukupnih ljudskih žrtava tokom šest godina ovog rata).
       Nas je, pre svega, zanimalo šta je sa nama Srbima u takvom svetu. Istoričar Milan St. Protić sačinio je kratak azbučnik naše istorije. Mala, ali, ponekad i više nego epizodna uloga. Htelo nas je da "na strašnom mestu postojimo". Istraživanje doktoranda sa Sorbone Mile Alečković-Nikolić pokazuje da je to razvilo specifičnu kolektivnu psihologiju. Zašto su Srbi označeni kao "remetilački faktor" i kako su postali jedan od najneprilagodljivijih naroda na svetu na kraju XX veka, pitali smo - đaka čuvenog Fernana Brodela - i jednog od najpoznatijih svetskih balkanologa profesora Trajana Stojanovića.
       Nema jednog tačnog odgovora, ima traganja, razmišljanja i preispitivanja.
      
       Ovo specijalno izdanje NIN-a je pre svega to. Dakle, valja nam pokušati da uđemo u novi milenijum čineći male stvari i dajući sve od sebe da se "zanimljiva istorija" pomeri pred neka druga vrata; punu deceniju igrala je pred našim. Te stare priče nekima možda zaista izgledaju kao farsa (ima i Marksa u ovom broju), ali mi Srbi još nismo uspeli da iz njih izađemo. Biće da je u pravu Matija Bećković (prilog u NIN-ovoj anketi): "Najteže je prvih dve hiljade godina!"
      
       S. R. - L. M.