Goran Bregović
Postoji svet koji sluša moju muziku i koji misli da je to nešto dobro. To nije za MTV, ali imam publiku u celom svetu

      Goran Bregović, legendarni jugoslovenski muzičar, govori za milenijumski broj NIN-a o muzici Balkana u velikom svetu, o kulturi malih naroda... i drugim stvarima koje se iz Beograda ne vide.
      
       Dvadeseti vek je dao džez i rok. Šta se, po vašem mišljenju, može očekivati u novom veku, milenijumu? Mogu li nastati slični kopernikanski obrti?
       - Mislim da je kraj klasičnog pristupa muzici. Muzika je demokratizovana. Došla je u ruke onih koji nisu samo "zanatlije". Dakle, muzikom se bave i oni koji nemaju klasično muzičko obrazovanje. To je zasluga kompjutera. Svako ko ima kompjuter može danas da se bavi muzikom.
      
       Mislite li da je ta vrsta "demokratizacije" pozitivna tekovina?
       - Da. To je za mene fascinantno.
      
       Ali tu ima mnogo i nekvalitetnih "kreacija".
       - O tome ne treba brinuti. Svet je tako sazdan da sve stvari uvek dođu na svoje mesto.
      
       Ginter Gras, u ovom broju NIN-a, kaže da nije srećan zbog toga što sada svako može da bez odgovornosti piše i to publikuje na Internetu.
       - Uvek je bilo onih koji su pisali bez odgovornosti. Ne vidim danas neku veliku razliku. Sada je tehnološki to omogućeno svakome. Ima ona Marksova poznata misao da će svi moći svime da se bave.
      
       Ili ona Vorholova misao da će svi biti slavni petnaest minuta.
       - Možda i više (smeh).
      
       Gotovo je nesporno da ste vi muzičar koji se najuspešnije prilagođavao novim pravcima u muzici. Kako bi izgledala vaša muzička samoistorizacija?
       - Pre neki dan sam ovde "naleteo" na televiziji na koncert "Bijelog dugmeta". Bili smo užasni seljaci. Ali, bilo je tu i dosta dobro napisane muzike. Bili smo obučeni u onu smešnu, nepotrebnu odeću... Želeli smo da ličimo na svet. Ali to je davno iza mene. Ja se danas, jednostavno, bavim muzikom. Ustajem, idem u kancelariju gde me čekaju saradnici i sekretarica i radim osam sati. Dakle, nekada je za muziku bio povod seks, droga i rokenrol... Danas uzimam tašnu i ujutru idem na posao da radim muziku. Imao sam sreću da sam se vrlo rano prejeo uspeha. Znate, to je kao kad ideš da jedeš na brzaka u "Mekdonalds". Kada ozbiljno želiš da jedeš, ti jedeš svoju klopu, jedeš svoju hranu, tako je i sa muzikom. Na brzaka slušaš MTV, ali kada se ozbiljno zabavljaš, onda slušaš svoju muziku.
      
       Kakvo je vaše viđenje razvoja muzike u drugoj polovini 20. veka - od pojave roka?
       - Sa rokom je završeno i ni u kom slučaju to više nije važno. Nikad u istoriji muzika nije imala takav raspon - od minimalne do komplikovano strukturirane. Od muzike koja je za ekstazi, pa do klasične elitne muzike. Na kraju milenijuma gotovo da se gubi razlika između elitne kulture i supkulture. Najbolje što ostaje u kulturi za kraj milenijuma je ono što je došlo iz supkulture. Kultura izlazi iz nečega sa čime je užasno povezana a to je politika i sve manje ljudi hoće da se petlja u to. Kada dođeš u supkulturu, tu je sve moguće. Bar se meni tako čini i mislim da se stvari u tom pravcu razvijaju. Mi sada živimo u lepom vremenu. Nažalost, iz Beograda se to ne vidi.
      
       Gde su tu mali narodi i gde je njihova muzika?
       - Kad gledaš televiziju ti bi rekao da mi nikada nismo bili toliko kolonizirani zapadnom kulturom kao sada. Međutim, verujte mi, nikada zapadna kultura nije bila pod većim uticajem malih kultura nego danas. Muzika posebno. Znam to na primeru sopstvene muzike.
      
       Kako to tumačite?
       - Svet se meša. Svet je znatiželjan. Veliki svet ima vremena da bude znatiželjan. Otkrivaju se stvari za minut za koje je ranije trebalo da se kupi karta za voz ili avion i da se ode nekud daleko da bi se nešto novo čulo. Sada samo treba da uđeš u Internet i imaš sve.
      
       Balkan je u svetu na lošem glasu. Vi ste sa Balkana. Kod vas pevaju i Bugari, i Hrvati, i Srbi i Cigani, itd. Vi ste napravili jedan, ako se može tako reći, muzički melting pot koji je Zapad prihvatio.
       - Kroz istoriju Balkan je bio jedno od najmračnijih mesta. To je kroz istoriju bila granica između tri suprotstavljena sveta - pravoslavnog, katoličkog i islamskog. A granica je mračno mesto gde niko ne voli da zalazi. Imamo, recimo, Andrića koji je dobio Nobelovu nagradu ali nije postao čitan svetski pisac. Danas je teško nekome u svetu da zamisli da u Srbiji postoji neko ko piše, neko ko misli. Strašna je slika u svetu o nama.
      
       Vi ste prihvaćeni?
       - Nisam jedini. Postoji svet koji sluša moju muziku i koji misli da je to nešto dobro. To nije za MTV, ali imam publiku u celom svetu. Postoje milioni ljudi koji neće da slušaju MTV i kojima je dosta toga, koje to više ne zabavlja i koji kupuju i čudnije stvari nego što ja sviram.
      
       Nedavno ste dobili prestižnu nagradu Vatikana za najbolju ekumensku muziku. Sada radite muziku za performans legendarnog Boba Vilsona koji treba da se održi u pariskoj crkvi Sent Deni.
       - Da. Na prvom sastanku sam mu rekao da će ono što ću napisati biti inspirisano pravoslavnom muzikom i srpskom vojnom muzikom.
      
       Kako je Bob Vilson reagovao?
       - Znate, kada danas u svetu kažete srpska vojna tradicija, to nije nešto čime bi čovek trebalo da se hvali.
      
       Zato vas i pitam.
       - Bob Vilson ništa nije rekao.
      
       Da li vašu muziku prepoznaju kao balkansku muziku ili kao nešto što kreira Goran Bregović?
       - Šta ja znam. Oni znaju moje ime. Ja sam pre svega balkanski kompozitor i adresa moje muzike je Balkan. Ona je inspirisana Balkanom i napisana je za Balkan. To što ju je svet prihvatio - baš je lepo.
      
       Sledeće godine ste specijalni gost San Rema. Ove godine je to bila Madona.
       - Da, svašta ja radim. Mene jako veseli što ću biti tamo. San Remo i mi iz Jugoslavije imamo neke naročite veze.
      
       U kolikoj meri ste upoznati sa muzikom koja se sada svira u Jugoslaviji?
       - Ima dosta mladih kompozitora koji pišu dobru muziku. Recimo Isidora Žebeljan. Ima i narodnjaka koji su odlični. Postoji kafana "Balkan". Sada su joj promenili ime i zove se "Venecija" u kojoj se svira nova ciganska muzika. Tu ima odličnih stvari. Nedavno sam bio u Užicu gde sam slušao jedan beli trubački orkestar koji fenomenalno svira srpske marševe. Čuo sam mnogo starih marševa koji su jako dobri.
      
       Koja je ploča, grupa koju ćete poneti iz ovog veka i preporučivati za dolazeći vek, milenijum?
       - To je, recimo, muzika iz filma "Rambetiko". To je etnomuzika kakvu bih ja voleo da pravim. To je muzika koju su Grci poneli kada su ih Turci proterivali 1918. godine iz Turske. To je izuzetan, prirodan spoj pravoslavne duhovne muzike i Orijenta. Tu sam ploču otkrio pre dvadeset godina. To je nešto što smo mi. To je dert. To je lomljenje čaša ali i duhovnost koja se, nažalost, retko zapisuje i retko snima.
      
       LUKA MIČETA