Ako u prvim sekundama 2000. godine nestane sgtruje, to neće biti zbog neprilagođenih kompjutera u EPS-u

      Početak racunarske ere vezan je za tekući vek. Stoga, radi štednje memorijskog prostora, u računarima su godine obeležavane sa promenljive dve poslednje cifre (npr., 1999. je 99). Sa prelaskom u 2000. ovakvi računari će shvatiti da su ponovo u 1900. godini!
       Više od 90 odsto svih računarskih programa koji se koriste u svetu sadrži operacije sa datumima i periodima. Ugroženo je funkcionisanje svih tih programa, a time i najvitalnijih funkcija celokupne ljudske vrste. U mnogim državama se ozbiljno ne preporučuje putovanje vozom i avionom. Nekontrolisano lansiranje nuklearnih projektila samo je jedna od zastrašujućih posledica na koje upozoravaju svoje građane. Bez obzira na sve ekskluzivnosti naše zemlje, ovaj problem nas nije zaobišao.
      
       Carina
       "Naši informatičari su već nekoliko godina upoznati sa ovim problemom. Intenzivano se radi na saniranju od 1998. Aktivnosti se koordiniraju preko Saveznog zavoda za informatiku(www.gov.yu), Privredne komore Jugoslavije (www.pkj.co.yu), Narodne banke Jugoslavije, Udruženja banaka, republičkih organa i drugih - kaže direktor Saveznog zavoda za informatiku Nikola Marković.
       Zavod je podneo saveznoj vladi pet izveštaja o rešavanju problema 2000. u našoj zemlji. Kod velikih računarskih sistema vršeno je proširenje polja za godinu na četiri cifre, kodiranje informacija o veku u prostor od šest cifara, korišćen metod "logičkih prozora", vraćanje sistemskog časovnika ili nabavka novog sistema.
       "Primenjivana su i alternativna ili hibridna rešenja. Mi smo ih prikazali na nekoliko međunarodnih skupova. Reakcije su bile od čuđenja i divljenja, do sumnje u uspešnost. Moramo uzeti u obzir, osim finansijskog ograničenja, da je naša zemlja izgubila i dragocenih 100 dana za rešavanje ovog problema, usled NATO agresije" - dodaje Nikola Marković.
       Prema podacima Zavoda za informatiku, veliki infrastrukturni sistemi su uglavnom završili pripreme. Informacioni sistemi na saveznom nivou potpuno su reprogramirani. Pod znakom pitanja su još samo sistemi kod kojih je problem rešavan nabavkom nove opreme. Situaciju je otežao i embargo Evropske unije na uvoz informatičke opreme u Jugoslaviju.
       "Nadamo se da će do kritičnog trenutka oprema biti zamenjena. Da bi se pomoglo svima koji su na ovaj način rešavali problem, savezna vlada je smanjila carinu na informatičku opremu, sa 25 odsto na 4 odsto. Od saveznih uprave, jedino nam nije dostavljena informacija o spremnosti carinskih prelaza u Crnoj Gori" - poručuju iz Zavoda.
      
       Bolnica
       Reprogramiranje zastarelih sistema, bilo je problematično i u svetu kao i kod nas. Oprema kupljena '70. i '80. godina koristila je programske jezike koji nisu više u upotrebi. Na primer, za često korišćen jezik "kobol", postoji danas samo nekoliko eksperata u celom svetu. Da bi se izbeglo najskuplje rešenje zamene celokupne opreme, pribegavalo se vraćanju sistemskog časovnika. To je metod koji ne rešava već odlaže problem. Ali, smanjuje neizvesnost u novogodišnjoj noći. Koristeći ovaj metod, bolnički kompleks VMA smatra sebe bezbednim od posledica.
       "Za kompletan reinženjering bolničkog informacionog sistema i stvaranje neophodnog aplikativnog softvera potrebno nam je oko milion dolara. Bolje rešenje smo našli u vraćanju sistemskog datuma unazad. Postojeći sistem je nabavljen i stavljen u funkciju 1987. godine tako da smo se odlučili na vraćanje sistema na 12 godina unazad. Ovo rešenje obezbeđuje funkcionisanje informatičke opreme i posle 2000. godine. Obezbedili smo prebacivanje u hodu sistema na četvorocifrenu godinu bez rizika u kritičnoj noći. Na ovaj način stvoren je prostor za investiranje u novi razvoj i opremanje sistema bez pritiska i uslovljavanja" - tvrdi magistar Milovan Obradović, rukovodilac Službe informatike VMA.
       Prema podacima Ujedinjenih nacija, velike bolnice u svetu su potpuno rešile problem, srednje zdravstvene organizacije 20 odsto, dok je privatna praksa spremna između 10 odsto i 30 odsto. O stanju u ostalim zdravstvenim ustanovama kod nas, Zavod nema preciznih podataka.
      
       Avioni
       Kreiranjem novih softverskih rešenja i zamenom hardvera Jugoslovenski aero transport je premostio problem 2000, rečeno je za NIN u Medija centru JAT-a. Potvrđena je zajednička spremnost Savezne uprave za kontrolu letenja, Aerodroma "Beograd", Meteocentra, carine i MUP-a. Kroz stalne kontakte sa proizvođačima aviona, JAT-ova tehnika je dobila potvrde za spremnost svih tipova aviona. Rezervacioni sistemi rade po novom kompjuterskom rešenju od avgusta ove godine. Uspešan prelaz u 2000. poručuju i iz ŽTP-a.
       "Testiran je sistemski i hardverski softver u vremenskom okruženju noći prelaza na 2000. godinu. Aplikacije su izmenjene proširenjem datuma sa dva na četiri cifre i puštene u rad još u novembru. Problem terminala je takođe rešen" - poručuje gospodin Nebojša Bakić, pomoćnik generalnog direktora za informatiku ŽTP Beograd.
       Iz Saveznog zavoda za informatiku saznajemo da su najvažnije banke uglavnom završile pripreme. Podataka o manjim bankama nema.
       "Neke banke su imale softverski problem, dok je kod drugih probelm bila celokupna oprema. Najpripremljeniji su finansijski sektor i platni promet. Beogradska banka, Jugobanka, Vojvodanska banka i još nekoliko banaka su apsolutno spremne. Što se tiče banaka sa velikim ovlašćenjima, sa mogućnošću stupanja u kreditni odnos sa inostranstvom, analize urađene krajem oktobra ukazuju na 90 odsto spremnosti ovih banaka" - kaže gospodin Mileta Babović iz Udruženja banaka.
       Bez obzira na stepen spremnosti, banke imaju i alternativna rešenja. U slučaju otkazivanja informatičkog sistema, preći će se na praktični ili ručni način obrade. "Udruženje je u stalnoj vezi sa svetskom organizacijom banaka 'Global 2000', koja prati ovaj problem. Zanimljivo je da nas bez obzira na našu situaciju, ne smatraju crnom tackom ovog problema", tvrdi gospodin Babović.
      
       Struja
       Privredna komora Jugoslavije je dugoročno i studiozno pratila pripreme u samoj privredi. "Ovaj problem neće izazvati velike štete u privredi. Iako je iz upitnika u pripremnom periodu dobijen podatak o 9 odsto preduzeća koji nisu ni počela pripremu, mi ćemo nastaviti svakodnevni rad na ovom problemu i analizirati stečena iskustva sve do 2005. godine. Informacije o spremnosti i tekućim aktivnostima nalaze se i na našem sajtu na Internetu" - poručuje magistar Radivoje Filipović iz Privredne komore Jugoslavije.
       Javni telekomunikacioni sistemi su spremni za prelazak u sledeću godinu. Iz Eletroprivrede poručuju, ako u kritičnom trenutku nestane struje, to neće biti zbog kalendarskog problema.
       Pošto je vreme priprema isteklo, ostalo je da se prate događaji u kritičnoj noći. Mnoge firme će imati radnu obavezu dežurstva za slučaj komplikacija. U kritičnom periodu od 8 časova, 31. 12. 1999, do 17 časova 4. 12. 2000. dežuraće se u Saveznom zavodu za informatiku. Pratiće se stanje, primati izveštaji, komunicirati sa međunarodnim organizacijama i reagovati u slučaju iznenadnih pojava. Ovaj punkt će biti dostupan preko telefona: 38111602286, a može se pisati na e-mail:nikolam@gov.yu.
       Prema analizama zavoda, ovaj problem se, srećom neće odraziti na mašine za veš, frižidere, zamrzivače, mikrotalasne pećnice. Ali će se problem javiti verovatno kod video rekordera, faks mašina i alarmnih uređaja na stanovima ili automobilima. Neophodno je proveriti novije liftove sa ugrađenim čipovima kao i digitalne uređaje za merenje pritiska.
       Ipak, bolje ćemo proći nego Amerikanci. Kaskanje za tehnološkim razvojem velikog dela sveta je naša prednost u nastupajućoj novogodišnjoj noći. Zabrinjava zajednički stav naših i svetskih informatičkih eksperata. Bez obzira na globalne pripreme, ne može se precizno predvideti prvi sekund 2000. godine. A koji se to sekund kod nas može predvideti? Zato bez panike, biće to samo još jedno, naše, jutro.
      
       SNEŽANA PROTIĆ