Svaka čekovna knjižica je potencijalna štamparija para. Vaš lični Topčider može biti brži od vladinog, uveravaju ekonomisti

      U "C marketu" ste baš dali tri čeka za kačkavalj, puter i neko vino, ("Dok se okreneš, nema 900 dinara, a kesa skoro prazna."), još dva su se "omakla" u "Jasminu" za šampon za kosu, i neki lak za nokte, o šestom i sedmom čeku za poklon za dete, kravatu, pa još jednu haljinicu ("Vrlo povoljno i sve na rate', uverava vas prodavačica), radije ne biste ni mislili. I eto vas kako zbrajate sve što ste potrošili - iznos je mnogo veći od plate koju ćete možda dobiti, u januaru, mesecu koji je i kad nismo bili ovakva sirotinja, bio dug kao gladna godina.
       Ako to može da vas učini srećnim pred doček 2000. godine, monetarni stručnjaci daju vam potpuno za pravo. Sve što ste uradili, sa tačke gledišta lične odbrane od inflacije, sasvim je racionalno. U prvom potezu, izdajući čekove bez pokrića, uradili ste ono što stalno radi jugoslovenski guverner: upravo ste odštampali pare, a da pored Topčidera niste ni prošli. Zašto? Zato što vam je trebalo da platite nešto bez čega ne možete. Vi ste platili sir, guverner plate vojsci i prinadležnosti penzionerima. I tako ste zajedno, svako prema svojoj "topčiderskoj moći", dunuli u jedra inflaciji.
       Zvuči kao da je reč o kolektivnoj krivici: država je svesno proizvela inflaciju, tržište je odmah reagovalo povećanjem cena, kupovna moć vaše plate je realno opala (umesto 15 kilograma kafe, mogli ste da kupite na primer, 12 kilograma kafe), a vi ste racionalno odgovorili, doštampavajući prihode koji vam nedostaju i koje vam je država u polufinalu kroz "nevidljivu ruku inflacije"otela iz džepa.
      
       Evo "banke"
       U prednovogodišnjoj kupovini povukli ste još dva pametna poteza: uspeli ste, na primer, da "ulovite" dve paklice putera od 125 grama za 11.25 dinara, kome su proizvođači po dekretu Vlade Srbije morali da vrate cenu. Eto osam dinara u džepu, jer da ste recimo, kupili onaj od 250 grama, kome cena nije snižena, platili biste 30 dinara i kusur. Pri tom, u svakoj od radnji izdali ste čekove "na poček", racionalno računajući da će inflacija pojesti deo tog troška i da će do vremena kad čekovi stignu na naplatu, marka na crnom tržištu da skoči. Ako pretpostavimo da je vaš sadašnji račun 2000 dinara jednak vrednosti 100 DEM kod dilera, krajem januara, pod pretpostavkom da marka bude 22 dinara, dinarski iznos mogao bi da se pokrije sa 91 DEM.
       Sve su to mudrosti kojima vas je majka inflacija već naučila, ali sada je vreme da pređete u razvijeni stadijum "monetarnih veština", koje će vam omogućiti da račun sa pretpostavljenih 91, svedete na recimo 50 DEM. Možda ste te veštine bili savladali 1992. i 1993. godine, pa ih smetnuli s uma, a možda ih još niste osvojili.
       U svakom slučaju, kad prođe novogodišnje veče, vreme je da se pozabavite malim domaćim zadatkom: ako imate jedan tekući račun, otvorite još "x" tekućih računa, jednom rečju, što veći broj možete. Takođe poželjno je da postanete vlasnik što većeg broja kreditnih kartica sa dinarskim računom. Ne samo što ćete se uključiti u svetski trend bezgotovinskog plaćanja, već ćete steći i veći broj instrumenata neophodnih za vođenje "ekspanzivne monetarne politike".
      
       Mali gresi
       Kad stignu čekovi iz "C marketa", nemojte odmah menjati marke. Pokrijte taj iznos s neke od kreditnih kartica, na kojoj naravno nemate ni dinara. Dok banka kod koje ste otvorili kreditnu karticu proknjiži izdat novac, vi ćete taj minus pokriti s nekog drugog tekućeg računa na kojem takođe nemate ništa i tako, teorijski, možete da "vozite" u nedogled.
       Da bi operacija bila uspešna, bitno je da imate dovoljan broj čekova, da se prethodno obavestite s kolikim zaostatkom ova ili ona banka u kojoj imate tekući račun, knjiži dospele obaveze i da čekove koje izdajete bez pokrića dajete u onim ekspoziturama banaka ili Poštanske štedionice koja nisu povezane s glavnim kompjuterom. U protivnom, moglo bi vam se dogoditi da vas na šalteru jednostavno odbiju, jer se na monitoru vidi da nemate para na računu.
       Da bi se izbegle takve neprijatnosti, najbolje je da razvijete dobre veze sa trgovcima iz samoposluge u komšiluku, prodavcem na benzinskoj pumpi, ili bilo kom mestu gde ima keša. Trgovcu ćete dati ček bez pokrića, a on vama keš. Ček koji nema datum, potom će da odstoji kod jednog prodavca, zatim će da prođe kroz veći broj ruku od maloprodaje do nekog veletrgovca itd. što će odložiti realizaciju vašeg čeka za, recimo, 15 dana. Pod pretpostavkom da pokrivanje računa napravljenog u "C marketu" odložite za mesec dana, i platite ga na kraju februara (sa inflacijom od deset posto), za to će vam biti potrebno da razmenite 82 marke.
       Što je broj čekova koji imate veći, a inflacija viša, rastu šanse da profitirate.
       Čak i ako vam operacija ne uspe otprve, pa na nekom od tekućih računa uđete u minus na koji treba da platite redovnu i zateznu kamatu, inflacija (svaka iznad pet odsto) radi za vas. Narodna banka je naime ograničila bankarske kamate i one su realno negativne. U novembru je na primer inflacija realno bila oko 11 odsto, a kamate tri puta niže. Pod pretpostavkom da imate dug kod banke, i da se prosečna inflacija i kamate zadrže na istom nivou , vaš dug bi se realno smanjivao iz meseca u mesec i vi biste imali sve razloge da što duže odlažete pokrivanje minusa na tekućem računu.
       To bi vas, doduše, kao (pojedinačno) vrlo malog grešnika svrstalo u čuveni dužnički lobi u kome su uglavnom državna preduzeća koja uzimaju robu, koriste telefone, troše struju i ništa ne plaćaju.
       Ko je brži, država ili vi?
       Posredan dokaz da je država svesna moći građana da proizvedu velike količine novca, i da je izvukla pouke iz 1992. i 1993. godine kada je ceo ovaj proces velikog i malih Topčidera išao znatno brže, predstavlja odluka o ograničavanju broja čekova i uporno zadržavanje najviše vrednosti izdatih čekova na 300 dinara, čime se ograničava vaša lična emisija novca. Treći bitan adut u rukama države je mogućnost da ograniči količinu keša. U novembru je novčana masa povećana, na primer, za preko milijardu dinara, što je sledstveno, moglo da izazove rast nemačke marke na 30 dinara krajem decembra, kako su ovih dana kalkulisali dileri.
       Umesto toga, država je odlučila da smanji vrednost novčanica u opticaju na svega 35 odsto ukupne novčane mase (umesto uobičajenih 40 do 45 odsto), što veštački "drži" nemačku marku na 20 dinara, dok cene u prodavnicama rastu.
       Ekonomisti, međutim, tvrde da su građani zajedno i brži i moćniji od države i da će na kraju Narodna banka biti prisiljena da monetarnu politiku "vodi lopatom", kako je to slikovito objasnio jedan počivši guverner. Trka, pre ili kasnije završava se slomom nacionalne valute jer realna vrednost novca opada većom brzinom od brzine njegovog štampanja. To, međutim, ne znači da baš vi morate da budete najveća žrtva.
       Sve što smo vam predložili (izuzev otvaranja većeg broja tekućih računa, što je dozvoljeno), ružno, je nemoralno, gadno, ali korisno. Država već krade vas. Uzvratite udarac.
      
       TANjA JAKOBI
      

Veštine za 2000. Prema ocenama ekonomista, Narodna banka Jugoslavije i srpska vlada uspele su u decembru da privremeno zaustave točak hiperinflacije, rigorozno kontrolišući cene i intervenišući deviznim rezervama iz Kine. U decembru će inflacija, prema ocenama Ekonomskog instituta u Beogradu biti između 2 i 3 odsto, što ovaj mesec čini relativno nepopularnim za primenu veština koje smo opisali.        Nažalost, niko od ozbiljnih stručnjaka ne veruje da će se ispuniti obećanje vlade da će 2000. biti godina bez inflacije, pa će za monetarnu ekvilibristiku verovatno biti dosta prostora.