I VEK
      
       0001 - Svaki narod i svaka civilizacija za početak brojanja godina pozivaju se uvek na neki događaj koji je posebno značajan za njihovu istoriju. Jevreji polaze od datuma "stvaranja sveta", koji biblijske genealogije određuju kao 3761. godinu pre Hristovog rođenja; muslimani računaju svoju eru od 15. juna 622, i to je prva godina od hidžre, kada je Muhamed morao da izbegne iz Meke u Jatrib, koji se od tada naziva Medina - Prorokov grad; Grci su otpočeli svoju eru od 776, tj. od prve olimpijade, pa nadalje. Rimljani su polazili od datuma osnivanja Rima, koju je istoričar Varon utvrdio kao treću godinu VI olimpijade, a to je 754. godina pre početka nove ere. Taj datum prešao je u tradicionalnu istoriografiju kao polazna tačka za brojanje godina. Međutim, kako se došlo do toga da se utvrdi da je prva godina naše ere, u kojoj se navodno rodio Isus Hrist, upravo 754. godine posle osnivanja Rima? Tu ulazimo u područje legendi. Mnogo vekova kasnije, čak i kada je hrišćanstvo nadvladalo stare kultove, nastavilo se sa brojanjem godina na stari način. Tek u VI veku Dionisije Mali, monah rodom iz Skitije, koji je živeo u Rimu, osetio je potrebu da ustanovi neku novu hronologiju. Proračunima je došao do zaključka da bi 1285. godina od osnivanja Rima, godina kada on piše, mogla da odgovara 532. godini od Hristovog rođenja. Više od četiri veka niko nije ozbiljno shvatao Dionisijevo računanje. U Rimu je nova hronologija počela da se službeno upotrebljava tek krajem IX veka. Od tog vremena Dionisijevo računanje vremena proširilo se u celom svetu.
      
       0014 - Na osnovu popisa stanovništva iz Av -gustovog doba, Rimsko carstvo imalo 100 miliona stanovnika, a grad Rim milion građana i robova. oko 0030 - Pogubljen Isus Hrist, prorok jevrejske sekte ebionita.
      
       0050-0112 - Podaci o prvoj ženi naučnom radniku. Pan Čao, sestra kineskog istoričara Pan Kua, službeni je hroničar kineskog cara Hoa.
      
       0067 - Pogubljen u Rimu Pavle (jevr. Savle) iz Tarsa.
      
       oko 0068 - Sastavljen najstariji spis Novog zaveta - "Apokalipsa" ("Otkrovenje").
      
       0070 - Propast Jerusalima. Gušeći jevrejski ustanak, rimski vojskovođa Tit, Vespazijanov sin, kasnije car, osvojio grad i razorio Solomonov hram.
      
      
       II VEK
      
       0105 - Kinez Cai Lun, mandarin na carskom dvoru, načinio papir od kore drveta, konoplje, krpa i ribarskih mreža.
      
       0117 - Umro Publije Kornelije Tacit, rimski istoričar i pisac dela "Anali" i "Istorija".
      
      
       III VEK
      
       0274 - Rimski car Aurelijan slavio trijumf i pomilovao političke krivce. To dotad nikada nije činjeno.
      
       oko 0300 - Nastala najpoznatija staroindijska zbirka "Pan čatantra" (Pet knjiga). Autor Višnušarman namenio zbirku za pouku vladarima.
      
      
       IV VEK
      
       0303 - Ediktom cara Dioklecijana naređeno da se u Rimskom carstvu poruše sve hrišćanske crkve.
      
       0309 - Huni na istorijskoj pozornici. Najpre su se pojavili na granicama Persije u vreme vladanja Šapura II.
      
       0311 - Car Galerije izdao Edikt o toleranciji kojim se priznaje pravo ispovedanja hrišćanske religije na području carstva.
      
       0312 - Car Konstantin rasformirao pretorijance.
      
       0318 - Prvi pisani trag postojanja države Maja, na kamenoj steni u gradu Vašaktun, u južnom delu Jukatana.
      
       0325 - Prvi hrišćanski vaseljenski sabor održan u Nikeji. Na njemu su episkopi iz svih hrišćanskih organizacija sastavili "Simvol vere" ("Vjeruju").
      
       0330 - Rimski car Konstantin Veliki prenosi prestonicu carstva u staru helensku koloniju Vizantion.
      
       0353 - Hrišćanstvo postaje državna religija u Rimskom carstvu.
      
       0375 - Invazija Huna. Pritisnuti od Avara, Huni napuštaju svoju postojbinu u srednjoj Aziji.
      
       0393 - Kraj olimpijskih igara.
      
       0395 - Rimsko carstvo se podelilo na Zapadno i Istočno.
      
      
       V VEK
      
       0411 - Rimske legije povučene iz Britanije. Posle četiri veka završena rimska vlast na tom ostrvu.
      
       oko 0423 - U Kini savladana tehnologija proizvodnje i ot- počela fabrikacija stakla.
      
       0431 - Proglašena Bogorodica. Na Četvrtom vaseljenskom saboru u Efezu, Marija prozvana theotokos. Osuđeno učenje Nestorija, carigradskog patrijarha, da je Marija rodila samo čoveka.
      
       0434 - Atila proglašen vladarem Huna.
      
       0499-0500 - Smrću rabina Bar Huna završen rad na vavilonskom "Talmudu" koji će ubrzo potisnuti i samu "Toru".
      
      
       VI VEK
      
       0529 - Objavljena Justinijanova kodifikacija građanskog prava - Corpus iuris civilis - izvor budućih pravnih uređenja u Evropi. - Justinijan naredio da se zatvori najviša škola mnogobožaca, drevna Platonova akademija. Ovim činom formalno označen kraj stare grčke kulture.
      
       0547 - Papa se seli u Carigrad.
      
      
       VII VEK
      
       0608 - Prvi put se javlja naziv Nipon kao zajednički naziv za celo japansko carstvo.
      
       0610 - Muhamed započinje propovedanja.
      
       0622 - Muhamed beži iz Meke u Medinu.
      
       0630 - U Kembridžu, u Engleskoj, već postoji viša škola.
      
       0632 - Muhamed umro u Medini. Pod njegovim naslednikom kalifom Abu Bekrom počinje era arapskih osvajanja.
      
       0641 - Nestala čuvena Aleksandrijska biblioteka. Kalif Omar osvojivši Aleksandriju naredio da se biblioteka spali.
      
       0648 - Nova kodifikacija konfučijanstva. Kun Inda sastavio "Pet knjiga pravog sadržaja".
      
       oko 0650 - Muslimani dobijaju svoje, šerijatsko pravo.
      
       0658 - Tri haridžita ubila kalifa Aliju, Muhamedovog zeta. Alijina smrt izazvala u islamu cepanje na šiite i sunite.
      
      
       VIII VEK
      
       0701 - Sastavljena prva kineska pravna kodifikacija.
      
       0712 - "Kodžiki" (knjiga o starim stvarima), najstariji japanski i istorijski i književni spis. Sastavio ga Ono Jasamuro po zapovesti carice Gemio.
      
       0717 - Vizantijski car Lav III Ikonoborac uveo u administraciju svoje države grčki jezik umesto latinskog.
      
       0726 - Vizantijski car Lav III Ikonoborac zabranjuje poštovanje svetačkih slika-ikona. Pokušao je time da premosti verske razlike između hrišćanstva i islama.
      
       0732 - Sprečen prodor Arapa u centralnu Evropu. Franačka vojska Karla Martela odnela pobedu nad Arapima u bici kod Tura i Poatjea.
      
       0751 - Tajna proizvodnje papira preko kineskih ratnih zarobljenika stiže u Samarkand i preko Arapa u Evropu.
      
       0756 - Nastala papska država.
      
      
       IX VEK
      
       oko 0820 - Prvi papirni novac na svetu pojavio se u Kini.
      
       oko 0858 - Oko vikinškog trgovišta na reci Dnjepru stvara se jezgro ruske kijevske države ("Kijevska Rusija").
      
       0869 - U borbi protiv Fotija papa Hadrijan II na koncilu u Carigradu proglasio primat rimskog episkopa. Za vreme Hadrijanovog pontifikata delovali su kao misionari Ćirilo i Metodije. Hadrijan II odobrio slovenski kao liturgijski jezik, a 870. posvetio Metodija za panonsko-sremskog arhiepiskopa.
      
      
       X VEK
      
       oko 0950 - Prvi podatak o bogumilima nalazi se u poslanici patrijarha Teofilakta bugarskom caru Petru (927-969).
      
       0962 - "Sveto rimsko carstvo" nemačke nacije utemeljeno krunisanjem Otona I iz saksonske dinastije za cara u Rimu.
      
       0985 - Nastala najstarija i najdugotrajnija vladarska dinastija u Evropi - dinastija Savoja.
      
       0988 - Kijevski knez Vladimir primio hrišćanstvo i naredio podanicima da se pokrste.
      
       0993 - Najstariji ćirilski zapis - nadgrobna ploča makedonskog cara Samuila.
      
       oko 1000 - Prvo otkriće Amerike. Vikinzi pod vođstvom Leifa, sina Erika Crvenog, otkrivaju obalu Severne Amerike.
      
       krajem 1000 - Javlja se advokatura u Engleskoj.
      
      
       XI VEK
      
       1032 - Velika glad u Evropi i pojava kanibalizma.
      
       1054 - Zapadna crkva sa papom na čelu počela se nazivati rimokatoličkom, a istočna pravoslavnom.
      
       1059 - Na Lateranskom koncilu papa Nikola II pooštrio disciplinu među klerom i odredio novi način biranja pape. Od tada papu bira zbor kardinala, bez sudelovanja rimskog naroda i rimskog cara nemačke narodnosti.
      
       krajem 1100 - Nastaje naziv Aškenazi, za Jevreje iz doline reke Rajne.
      
      
       XII VEK
      
       1147 - Prvi poznati gradski statut - statut italijanskog grada Firence.
      
       1157 - Prva banka osnovana u Veneciji, pod imenom "Monte".
      
       1180 - Pariz dobija univerzitet.
      
       1198 - Papa Inoćentije III, prvi je papa koji je izjavio da je papa božiji namesnik na zemlji. On je i tvorac indulgencija.
      
      
       XIII VEK
      
       1201 - Osnovan Univerzitet u Oksfordu.
      
       1206 - Na velikom skupu Mongola, Temučin, jedan od vođa, proglašen za vrhovnog vladara - velikog kana. Temučin poznat i kao Džingis-kan.
      
       1209 - U Kembridžu osnovan Studium generale - univerzitet.
      
       oko 1210 - Nastanak države Inka.
      
       1215 - "Velika povelja o slobodama" (Great Charter of Liberties) poznata pod nazivom Magna charta libertatum. - Lateranski koncil ozakonjuje da Jevreji moraju da nose na vidljivom mestu znak raspoznavanja - točkić žute boje. - Džingis-kan osvaja Kinu i Peking.
      
       1242 - Prvo spaljivanje Talmuda u Parizu.
      
       1265 - Prvi parlament Engleske.
      
       1267 - Bulom "Turbato corde" pape Klementa IV ovlašćuje se inkvizicija u Španiji da progoni Jevreje.
      
       1271 - Marko Polo kreće sa papinom delegacijom u Kinu.
      
       1274 - Umro najveći rimokatolički filozof Toma Akvinski.
      
       oko 1288 - Nastaje prva turska država. Njenim osnivačem i prvim sultanom smatra se Osman I. Otuda Os manlijsko carstvo.
      
       1294 - Papa Ceslestin V podneo ostavku. Prvi slučaj, a uz papu Ivana XXII (1415), i jedini, papinskog dobrovoljnog povlačenja sa vlasti.
      
      
       XIV VEK
      
       1303 - Filip IV Lepi premešta pape u Avinjon.
      
       1329 - Turski sultan Orkan osnovao janičare.
      
       1352 - Prvi zakonski propisi o veleizdaji (Act of Treason) u Engleskoj. Definisan pojam "veleizdaja" i za to propisana smrtna kazna.
      
       1369 - Nastala kineska carevina Ming koja će opstati do sredine XVII veka.
      
       1377 - Prvi karantin u svetu uveo je Dubrovnik, zbog epidemije kuge.
      
       1378 - Papinska rezidencija postaje Vatikan.
      
       1384 - Tvorac prvog bronzanog topa Bartold Švarc (zapravo Konstantin Anklicer), nemački kaluđer i alhemičar, izgubio glavu jer je tražio da mu se plati za njegov pronalazak.
      
      
       XV VEK
      
       1402 - Bitka kod Angore. Timur Lenk (Tamerlan) do nogu potukao osmanlijskog sultana Bajazita. Despot Stefan Lazarević borio se na Bajazitovoj strani.
      
       1407 - Preteča akcionarskog društva - Banco di S. Giorgio, osnovanog u Veneciji.
      
       1415 - Jan Hus spaljen kao jeretik.
      
       1416 - Posle poraza kod Angore, Turci uveli danak u krvi.
      
       1428 - Astečka konfederacija. Tenočki se stapaju sa stanovništvom Teškoka i Tlakopana u dolini reke Meksiko. Ova država u istoriji poznata kao država Asteka.
      
       1429 - Jovanka Orleanka imenovana "rukovodiocem vojnih akcija".
      
       1436 - Johan Gutenberg počeo sa štamparskim eksperimentima. Prvi tipografski rad sa sistemom pokretnih slova završio 1455. godine. Bila je to čuvena "42-redna Biblija".
      
       1440 - Montezuma I proširuje vlast Asteka na područje od Tihog do Atlantskog okeana. - Osnovan Iton koledž.
      
       1447 - Papa Nikola V osnovao vatikansku biblioteku.
      
       1455 - Započeo rat Crvene i Bele ruže u Engleskoj, odnosno dinastija Lankester i Jork.
      
       1466 - Umro Radin Gost, poglavica bogumila u Humu.
      
       1482 - U Sevilji prvo veliko spaljivanje veštica.
      
       1483 - Pokršteni Jevrejin Tomas de Torkvemada postavljen za velikog inkvizitora u Aragoniji i Kastilji.
      
       1487 - Portugalski moreplovac Bartolomeo Diaz stigao do Rta dobre nade i ušao u Indijski okean. Počinje razdoblje velikih otkrića.
      
       1492 - Kolumbo otkriva Ameriku.
      
       1498 - Vasko de Gama oplovio Afriku i stigao do obala Indije. Počinje portugalska kolonijalistička dominacija.
      
      
       XVI VEK
      
       1503-1566 - Živeo francuski astrolog i lekar kralja Šarla IX Nostradamus, poznat po knjizi proročanstava.
      
       1517 - Martin Luter na vratima crkve u Vitenbergu prikucao 95 teza. Započela Reformacija.
      
       1519 - Magelan krenuo na putovanje oko sveta. - Ferdinand Kortes započeo osvajanje i pljačkanje Meksika.
      
       1520 - Počinje vladavina Sulejmana II Veličanstvenog.
      
       1525 - Nastaje Pruska.
      
       1531 - Prva berza međunarodnog značaja osnovana u Anversu.
      
       1534 - Henrik VIII u Engleskoj donosi akt o supremaciji, čime engleski kralj postaje i vrhovni starešina crkve i na njega se prenose prava rimskog pape.
      
       1536 - Umro Erazmo Roterdamski.
      
       1540 - Ignacijo Lojola postao general jezuitskog reda osnovanog 1534.
      
       1566 - Osnovana londonska berza.
      
       1568 - Prva nacionalna i državna himna ustanovljena u Holandiji.
      
       oko 1570 - Indijanski poglavica Hijavata organizovao ligu Irokeza koja je trebalo da prethodi stvaranju državne organizacije. Kolonizacija zaustavila taj proces.
      
       1572 - "Vartolomejska noć" - pokolj hugenota (francuskih kalvinista) koju je organizovala francuska regentkinja Katarina Mediči.
      
       1576 - Žan Boden delom "Šest knjiga o republici" uvodi pojam suvereniteta u pravo.
      
       1582 - Gregorijanski kalendar.
      
       1584 Osnivanjem prve engleske kolonije u Severnoj Americi Virdžinije započelo stvaranje Britanske imperije.
      
       1589. - Osnovana Moskovska patrijaršija.
      
       1595 - Holandski geograf i kartograf Gerhard Kremer Merkator načinio prvi svetski atlas.
      
       1600 - U Rimu spaljen Đordano Bruno.
      
      
       XVII VEK
      
       1608-1609 - Osnovana jezuitska država na području današnjeg Paragvaja.
      
       1624 - Kardinal Rišelje postavljen za prvog ministra u Francuskoj.
      
       1626 - Umro Fransis Bekon.
      
       1632 - Prvi zakon o pravima na pronalaske donet u Engleskoj.
      
       1634/1635 - Osnovana francuska akademija u Parizu.
      
       1642 - Umro Galileo Galilej.
      
       1644 - Oplovivši Australiju holandski moreplovac Abel Tasman dokazao da je Australija samostalni kontinent.
      
       1654 - Kromvelov parlament doneo zakon o spajanju Engleske, Škotske i Irske u jedinstvenu državu.
      
       1687 - Ugarski velikaši proglasili dinastiju Habsburga naslednicom ugarske kraljevske krune.
      
       1695 - U Engleskoj se dopušta ukidanje cenzure štampe, pa se tako ostvaruje Miltonov san o "slobodi štampe bez dopuštenja vlade".
      
      
       XVIII VEK
      
       1714 - Prvu pisaću mašinu patentirao Englez Henri Mil.
      
       1723 - "Posle nas neka bude potop", izreka Luja XV.
      
       1725 - U Rusiji Petra Velikog osnovana Akademija nauka.
      
       1726 - Najveća enciklopedija na svetu je kineska. Imala je 5000 svezaka.
      
       1731 - Posebnim ak-tom u Engleskoj se uvodi engleski jezik u sudski postupak.
      
       1742 - Većina u Donjem domu engleskog parlamenta izjasnila se protiv politike vlade premijera Valpolea i vlada podnela ostavku. Od tada postoji pravilo da engleska vlada koja ne raspolaže većinom u Donjem domu mora dati ostavku.
      
       1751 - Počela je da izlazi "Enciklopedija nauka, umetnosti i zanata". Redaktori Didro i Dalamber, a mesto izdavanja Pariz.
      
       1759 - Osnovan Britanski muzej.
      
       1760 - Sibir postaje kaznena kolonija.
      
       1772 - U Engleskoj ukinuto mučenje u krivičnom postupku.
      
       1773 - Seljačka buna Pugačova u Rusiji. Ugušena 1775. - Papskom bulom ukinut jezuitski red "za sve vekove".
      
       1778 - Umro Volter.
      
       1783 - Pronalazak parne mašine - pronalazač Džems Vat.
      
       1789 - Francuska revolucija. - Deklaracija o pravima čoveka i građanina.
      
       1792 - Počinje upotreba giljotine. - Ruž de Lil spevao "Marseljezu" u Strazburu.
      
       1794 - Tomas Pejn objavio knjigu "Prava čoveka".
      
      
       XIX VEK
      
       1804 - Code civil. Francuski građanski zakonik. - Republikanski general i prvi konzul Napoleon Bonaparta krunisan za cara Francuske.
      
       1812 - Napoleon krenuo na Moskvu.
      
       1818-1883 - Karl Marks, sa Fridrihom Engelsom stvorio novi pogled na svet - marksizam.
      
       1824 - U Engleskoj radnička klasa dobila pravo na sindikalno oganizovanje. - Umro Sen-Simon.
      
       1826 - Mehmed II raspustio janičare.
      
       1832 - Pojava biračkih spiskova. U Engleskoj posebnim aktom ustanovljena registracija birača. Ko nije bio na spisku, nije mogao da glasa.
      
       1835 - Nacrt prve poštanske marke i predlog o reformi poštanskog saobraćaja podneo je austrijskoj vladi Slovenac Lovrenc Košir. Predlog odbijen. Šest godina kasnije, 1840, u Engleskoj će biti puštena u promet prva poštanska marka.
      
       1837 - Stupanjem na engleski presto Viktorije I Aleksandrine započinje "Viktorijansko stoleće". - Umro Šarl Furije, jedan od najznačajnijih socijalista -utopista.
      
       1847 - "Savez komunista", radnička revolucionarna organizacija osnovana u Londonu.
      
       1848 - "Bauk kruži Evropom - bauk komunizma". To su prve reči Komunističkog manifesta, objavljenog krajem februara u Londonu.
      
       1849 - U Ahenu osnovana engleska novinska agencija Rojters.
      
       1854 - Papa Pije IX proglasio dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.
      
       1856 - U Engleskoj uveden prestanak braka razvodom. Do tada postojala samo rastava od stola i postelje.
      
       1861-1865 - Građanski rat između Severa i Juga u SAD.
      
       1863 - Linkoln proglasio sve robove u SAD slobodnim. - U Ženevi osnovan Međunarodni crveni krst.
      
       1864 - U Londonu osnovana Prva internacionala. - U Ženevi zaključena "Ženevska konvencija" o neutralnom statusu vojnih bolnica, medicinskog osoblja, kao i o obaveznoj nezi neprijateljskih ranjenika.
      
       1865 - Prvi put istaknut zahtev za osmočasovno radno vreme na radničkom kongresu u Baltimoru (SAD). - Prva organizacija Kju-kluks klana.
      
       1867 - Izašao prvi tom Marksovog "Kapitala". - Bizmark postao kancelar Severne Nemačke. -Rusija prodala Alja sku SAD za 7 200 000 dolara. - Nastala Austro-Ugarska.
      
       1868 - U Japanu ukinut obavezni harakiri.
      
       1870 - Na predlog jezuita na I Vatikanskom koncilu prihvaćena i proglašena dogma o nepogrešivosti pape u pitanjima vere i etike, kada se odlučuje ex cathedra tj. sa oltara.
      
       1871 - Pariska komuna.
      
       1874 - Rođen Čerčil.
      
       1875 - Prva kola sa motorom na unutrašnje sagorevanje napravio austrijski mehaničar Markus.
      
       1876 - Graham Bel pronašao i patentirao telefon.
      
       1881 - Prva politička stranka u Japanu - Jiju-to. - Formirana Ohrana - tajna policija carske Rusije. - Umro Bendžamin Dizraeli, jedan od najvećih političara XIX veka.
      
       1889 - Rođen Tomas Alva Edison. - Japan dobio ustav.
      
       1894 - Drajfusov proces. Na osnovu sumnji da je špijunirao u korist Nemačke i na osnovu falsifikovanih isprava, generalštabski kapetan francuske vojske Drajfus, poreklom Jevrejin, osuđen na doživotnu robiju. Iako je pravi krivac bio otkriven u osobi majora M. Esterhazija, francuski generalštab zataškao ovo otkriće. Emil Zola je tada napisao predsedniku Republike Foru svoje poznato otvoreno pismo "Optužujem". Dolazi do revizije procesa i biće dokazano da je Drajfus nevin. Veliki proraz antisemitizma.
      
       1896 - Alfred Nobel ostavio 9,2 miliona dolara za Nobelovu nagradu za izvanredna dostignuća na području fizike, hemije, medicine, književnosti kao i u zalaganju za mir. - Teodor Hercl objavio programski spis "Jevrejska država" u kojem iznosi plan za osnivanje jevrejske države u Palestini.
      
       1900 - Umro Fridrih Niče. - Maks Plank i kvantna teorija.
      
      
       XX VEK
      
       1901 - Sigmund Frojd "Psihopatologija svakodnevnog života".
      
       1903 - Na II kongresu Ruske socijaldemokratske radničke partije u Londonu, posle rascepa, nastala boljševička partija. - Braća Rajt konstruisala prvi avion koji se u vazduhu zadržao 59 sekundi.
      
       1905 - Ajnštajnova teorija relativiteta. - Umro Aleksandar Stepanovič Popov, ruski fizičar, koji je pronašao i uspostavio radio-telegrafsku vezu. - U Čikagu osnovan Rotari klub.
      
       1906 - Rehabilitovan Drajfus. - Osnovana Laburistička partija u Engleskoj.
      
       1907 - Antanta, sklopljen politički savez između Engleske, Rusije i Francuske. - Tobarova doktrina. Ekvadorski ministar inostranih poslova Karlos Tobar predlaže da se ne priznaju vlade koje su na vlast došle državnim udarom, revolucijom ili građanskim ratom.
      
       1910 - U Austrougarskoj monarhiji živi 12 miliona Nemaca odnosno Austrijanaca, 10 miliona Mađara i 24 miliona Slovena. - Na inicijativu Klare Cetkin u Kopenhagenu 8. mart proglašen međunarodnim danom žena.
      
       1911 - "Aljaski program" meksičkog revolucionara Emilijana Zapate, vođe seljačkog pokreta za agrarnu reformu, predviđao dodelu zemlje seljacima.
      
       1912 - Stvorena albanska država dogovorom velikih sila na mirovnoj konferenciji u Londonu.
      
       1913 - Drugi balkanski rat završen bukureštanskim mirom.
      
       1914 - Sarajevski atentat i početak Prvog svetskog rata. - Dovršen Panamski kanal.
      
       1916 - Italijanski sociolog Vilfredo Pareto objavio "Trattato di sociologia generale" u kojem brani ulogu elite u društvenom životu. - U Australiji ministar-predsednik vlade Moris Hjuz isključen iz Laburističke partije zbog uvođenja stalne vojne obaveze.
      
       1917 - Februarska revolucija u Rusiji. - SAD ušle u rat protiv sila osovine. - Objavljen Codex iurs canonici, osnovni pravni zbornik Rimokatoličke crkve. - Oktobarska revolucija. - Balfurovom deklaracijom Jevrejima obećena nacionalna država u Palestini.
      
       1918 - Sovjet narodnih komesara doneo dekret o stvaranju Crvene armije. - Stvoren Sovjetski Savez. - Završen Prvi svetski rat.
      
       1919 - Ubijeni Roza Luksembur i Karl Libkhneht. - U Moskvi osnovana Kominterna.
      
       1920 - Hitler u Minhenu objavljuje program nacionalsocijalističke stranke. - Američki kongres odbija da ratifikuje Versajski mirovni ugovor.
      
       1922 - Musolinijev marš na Rim.
      
       1923 - Turska proglašena republikom, prvi predsednik Kemal Ataturk. - Neuspeo Hitlerov puč u Minhenu.
      
       1924 - Umro Lenjin.
      
       1927 - Čang Kajšek obara radničku revolucionarnu komunu u Šangaju.
      
       1928 - Prezentovan prvi kućni TV prijemnik.
      
       1929 - "Crni petak" na Njujorškoj berzi, početak svetske privredne krize.
      
       1930 - Pod vođstvom Mahatme Gandija u Indiji počinje "Pokret za izbegavanje građanske poslušnosti".
      
       1931 - Na izborima za Rajhstag nacisti dobijaju najviše glasova i postaju najjača nemačka stranka.
      
       1933 - Hitler pozvan za kancelara Nemačke. - Inauguracija Franklina Delana Ruzvelta za predsednika SAD. - SAD priznaju SSSR.
      
       1934 - U Lenjingradu ubijen Sergej Mironovič Kirov, šef lenjingradskog komiteta, počinju čistke u SSSR-u.
      
       1935 - Donet Nirnberški zakon o isključivanju Jevreja iz javnog života. - Prvi broj NIN-a.
      
       1936 - Pobuna generala Franka protiv vlade Narodnog fronta u Ma dridu, početak Špan skog građanskog rata.
      
       1939 - U Moskvi potpisan pakt između SSSR-a i Nemačke o nenapadanju. - Nemačka bez objave rata napala Poljsku, počeo Drugi svetski rat.
      
       1940 - Nemačke trupe ulaze u Pariz. - Vazdušni napadi na Veliku Britaniju, "Bitka za Englesku". - U Berlinu Nemačka, Italija i Japan potpisali Trojni pakt.
      
       1941 - Nemačka napada SSSR. - Japanci napali Perl Harbur.
      
       1943 - Konferencija u Kazablanki, silama Osovine postavljen zahtev za bezuslovnu kapitulaciju. - U Italiji svrgnut Musolini. - Kapitulacija Italije. - Teheranska konferencija.
      
       1944 - Američke trupe zauzimaju Rim. - Neuspeo atentat na Hitlera.
      
       1945 - Konferencija u Jalti. - Umro Ruzvelt i na njegovo mesto došao Hari Truman. - Konferencija u San Francisku, osnivanje OUN. - Hitler izvršio samoubistvo, nasledio ga admiral Denic. - Kapitulacija Berlina koji osvajaju ruske trupe. - Potpisana bezuslovna kapitulacija Nemačke. - Amerikanci bacaju atomsku bombu na Hirošimu i Nagasaki. - SSSR objavljuje rat Japanu. - Na američkom brodu "Misuri" u tokijskom zalivu potpisana kapitulacija Japana. - U Prinstonu konstruisan prvi elektronski kompjuter koji je koristio program koji je u celosti bio smešten unutar njegove memorije.
      
       1947 - Trumanova doktrina o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim komunističkim pokretima - početak hladnog rata. - Objavljen Maršalov plan.
      
       1948 - Ubijen Mahatma Gandi. - Proglašena nezavisnost Izraela.
      
       1949 - Osnovan NATO. - Proglašenje NR Kine.
      
       1952 - Ponovno uspostavljanje japanskog suvereniteta.
      
       1953 - Inauguracija Ajzenhauera za predsednika SAD. - Umro Staljin.
      
       1956 - Dvadeseti kongres KPSS i Hruščovljev referat "O kultu ličnosti i njegovim posledicama" - početak destaljinizacije.
      
       1957 - SSSR lansirao "Sputnjik".
      
       1959 - De Gol prvi predsednik Pete republike u Francuskoj. - Svrgnut Batista u Kubi, Kastro postao predsednik vlade. - Dalaj-lama beži u Indiju, neuspeo ustanak Tibeta protiv Kine.
      
       1961 - Džon Kenedi predsednik SAD. - Prvi čovek u svemiru - Jurij Gagarin. - Počinje podizanje Berlinskog zida.
      
       1962 - Početak II vatikanskog koncila u Rimu.
      
       1963 - Ubijen Kenedi, nasleđuje ga Lindon Džonson.
      
       1964 - Smenjen Hruščov. Dolazi Leonid Brežnjev.
      
       1965 - SAD započinju vazdušne napade na Severni Vijetnam.
      
       1967 - Izbija građanski rat u Nigeriji, Bijafra brani nezavisnost.
      
       1968 - Ubijen Martin Luter King. - Studentski nemiri i radnički štrajkovi dovode do raspuštanja Narodne skupštine u Francuskoj.
      
       1969 - Nikson predsednik SAD. - Prvi čovek na Mesecu - Nil Armstrong.
      
       1973 - U Parizu potpisan sporazum o prekidu rata u Vijetnamu. - Internet inicijalno razvio američki naučnik Vinton Kerf kao deo projekta koji je finansiralo Odeljenje za odbranu SAD.
      
       1976 - Umro Mao Cedung.
      
       1980 - Umro Josip Broz Tito.
      
       1987 - Milošević preuzeo vlast u Srbiji.
      
       1989 - Srušen Berlinski zid. - World Wide Web (WWW) razvio naučnik Timoti Berners Li.
      
       1991 - Raspao se SSSR. - Raspala se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.
      
       1999 - NATO bombardovao Srbiju i Crnu Goru.
      
       Priredio: LUKA MIČETA