Mi sasvim blisko sledimo evropski model uviđajući da su tu ljudska prava dobila veoma, veoma važno mesto. Suštinski, smatram da je veliki broj latinoameričkih zemalja u tom pogledu veoma blisko povezan sa Evropom

      Bombardovanje Jugoslavije za nas je bilo neprihvatljivo jer mi smatramo da se međunarodni odnosi ne mogu zasnivati na sili, principima sile i upotrebi sile. Takav stav je zauzela većina zemalja Latinske Amerike", kaže ministarka spoljnih poslova Meksika Rosarija Grin u razgovoru za NIN koji je vođen u Strazburu kada je Meksiko zatražio status posmatrača u Savetu Evrope. Meksiko je, kao što kaže gospođa Grin, bio jedna od država koja je zvanično osudila NATO akciju, pa je to bio razlog za kratak razgovor o toj temi.
      
       Zato ste odlučili da se priključite Savetu Evrope?
       Mi smo mnogo bliži Evropi nego SAD kada je reč o poštovanju i celokupnom korpusu ljudskih prava i zbog toga smo želeli da se priključimo evropskoj tradiciji i evropskim institucijama ljudskih prava. Već smo prihvatili najmanje 45 međunarodnih obaveza i pravnih akata kojima se štite ljudska prava. Naravno, imamo probleme da sve to ostvarimo, ali nema nijedne zemlje koja je to uspela da reši. Nije reč samo o tome da prihvatimo međunarodne konvencije, nego i da unutrašnje pravo bude delotvorno. Mi sasvim blisko sledimo evropski model uviđajući da su tu ljudska prava dobila veoma, veoma važno mesto. Suštinski, smatram da je veliki broj latinoameričkih zemalja u tom pogledu veoma blisko povezan sa Evropom.
      
       Kakvo je vaše mišljenje o odnosima Meksika i Jugoslavije? Meksiko je veoma dobro poznata zemlja u Jugoslaviji, s reputacijom još od vremena pokreta nesvrstanih.
       Upravo zato što smo bili u veoma dobrim odnosima s celom Jugoslavijom dok je Tito bio u životu. Odlučili smo da zadržimo ambasadu u Jugoslaviji i pored toga što su neki narodi rešili da stvore svoje države. Ja sam tu odluku poštovala, jer je ona zvučala kao volja naroda. Mi smo ostavili, dakle, svoju ambasadu u Jugoslaviji. Naš ambasador je otišao na nov položaj, a naš predsednik je već imenovao novog ambasadora, tako da verujem da će u roku od šest nedelja on da dođe u Beograd. Nadamo se da će u Jugoslaviji prihvatiti našeg novog ambasadora i tada će moći da se kaže i njegovo ime što je normalna diplomatska praksa.
       U Jugoslaviji živi nekoliko Meksikanaca, za koje smo bili veoma zabrinuti u vreme bombardovanja. Na sreću, svi su dobro, ambasada ostaje otvorena, a mi takođe imamo i ambasadora Jugoslavije koji radi u Meksiku. Naši odnosi su normalni diplomatski odnosi dve zemlje.
      
       Kakav je bio stav Meksika povodom bombardovanja Jugoslavije?
       Meksiko je bio protiv bombardovanja, zajedno s drugim zemljama grupe RIO, u kojoj je većina latinoameričkih država. U svojoj spoljnoj politici Meksiko se protivi ne samo korišćenju sile nego i pretnji silom. Zato smo mi bili protiv bombardovanja, protiv pretnje bombardovanjem, protiv činjenice da UN nisu konsultovane. Da su te odluke odobrene od Saveta bezbednosti UN, Meksiko bi ih uvažio, iako se ne bismo složili s njima, ali mi smo deo UN. Nismo nikada slali vojnike i nećemo to nikada činiti jer nam to naš Ustav zabranjuje. Ovoga puta, međutim, jedina institucija zadužena da čuva međunarodni mir nije bila konsultovana. Protestovali smo protiv činjenica da su UN ignorisane. Srećni smo što je bombardovanje prestalo i nadamo se da će rekonstrukcija biti brza i pomoći svim ljudima u Jugoslaviji, koji su veoma pogođeni ratom.
      
       Meksiko nije mala zemlja i njegova uloga će biti sve važnija. Kakvo je vaše mišljenje o procesu globalizacije koji je išao u okviru Svetske trgovinske organizacije i koji je izazvao veoma protivurečne reakcije?
       Meksiko veoma mnogo polaže na slobodnu trgovinu. Zato smo sa EU potpisali sporazum o slobodnoj trgovini, isti takav sa SAD i Kanadom kao i sa osam zemalja u Latinskoj Americi. Verujemo da slobodna trgovina otvara nova radna mesta. Takođe verujemo da globalizacija ima mnogo prednosti, a država treba da identifikuje te prednosti i da minimalizuje sve negativne efekte.
      
       Kakav je značaj državne suverenosti u tom kontekstu?
       Mi ne verujemo da je globalizacija pretnja suverenitetu. Potpuno uvažavamo suverenost. To je osnovni princip naše spoljne politike i ne verujemo da nekoliko zemalja treba da diktira pravila za ceo svet. Smatramo da svaka država treba da učestvuje u stvaranju novih međunarodnih zakona, a ne da se to radi silom.
      
       Nekada je veći deo SAD pripadao Meksiku. Ima li to uticaja na politički život Meksika?
       To je deo naše nacionalne istorije, to je deo naših školskih udžbenika, ali moramo da budemo veoma pažljivi i da ne prenaglašavamo taj period naše istorije, ali i da naglasimo činjenicu da živimo u susedstvu veoma važne sile, najsnažnije svetske države i da imamo priliku da koristimo prednosti tog položaja. Ono što bi moglo da bude konfrontacija, mi bismo mogli da pretvorimo u dijalog i kooperaciju. Imamo veoma dobre odnose sa SAD, mi smo njihovi trgovinski partneri i sarađujemo na mogim poljima, u pitanjima šverca droge, problemima imigracije, finansijama, infrastrukturi na granici i zaštiti životne sredine. Mi smo naučili da živimo u susedstvu SAD.
      
       Meksička industrija zabave jednim delom je odgovorna za emotivno stanje u Srbiji jer se na više televizija prikazuje nekoliko meksičkih TV serija, a junakinje tih serija veoma su popularne u Srbiji.
       Te meksičke sapunske opere su popularne širom sveta. Ne znam, međutim, da li one odražavaju meksičku kulturu. Meksička kultura je veoma bogata, ali verujem da je to jedan izraz popularne kulture. U tom smislu drago mi je da su zadobile tako mnogo gledalaca.
      
       DRAGAN BISENIĆ
      
      

Gospođa Rosarija Grin je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Meksiko Sitiju kao počasni doktor Univerziteta Nju Rosel u državi Njujork kao i Taft univerziteta u Masačusetsu. Član vladajuće Revolucionarne partije Meksika dugo godina je radila u Ujedinjenim nacijama. U svojoj dugoj diplomatskoj karijeri bila je ambasador u DDR, stalni predstavnik Meksika u Svetskoj banci kao i izvršni direktor Fondacije "Ford" u Meksiku