Radnici DPP "Budućnost" iz Crvenke pet meseci nisu primili plate. Već tri nedelje štrajkuju glađu nadajući se da će na taj način prekinuti propadanje njihovog preduzeća

      Crvenka sa svojih 10 hiljada stanovnika, od 1988.godine("kada je sve krenulo"), nije imala krupniji događaj od štrajka radnika preduzeća "Budućnost". Kako kažu meštani ovog severnovojvođanskog mesta, "'Budućnost' je držala ovaj grad." Zbog toga i ne čudi kada pomenu da su životno vezani za sudbinu ovog preduzeća.
       Lep i sunčan dan za Svetoga Trifuna, zaštitnika vinograda, i mirna vojvođanska ravnica ne ostavljaju utisak velike nervoze. Opušteno, na biciklu s korpom, žena koja je, kako kaže, držala doskoro cvećaru u Crvenki, na pitanje gde je preduzeće "Budućnost", odmah shvata zašto pitamo. "Došli ste zbog štrajka?" Upućuje nas prema Titovoj ulici, broj 87.
       Radnici štrajkači nalaze se u prostorijama direkcije, u centru grada.Treća nedelja štrajka.Radnici su još čvrsti u uverenju da se bore na pravi način za opstanak svog preduzeća koje je zapalo u velike probleme, zahvaljujući kako ističu "lošom poslovnom politikom u poslednjih pet godina, a naročito poslednjih pet meseci kada nisu primali ni zagarantovanih 230 dinara".
       Mnogi od njih leže u vrećama za spavanje, neobrijani i iscrpljeni. Ipak, i pored umora, raspoloženi su za razgovor. Pričamo u kancelariji direktora.
      
       Plač
       U razgovoru sa Gocetom Ristovskim, predsednikom štrajkačkog odbora, saznajemo da je "bilo najteže prvih nedelju dana kada su nas ljudi zaustavljali na ulici, plakali". Više od pedeset ljudi svakog dana dolazi u direkciju, a među onima koji ih podržavaju su i dugogodišnji radnici, penzioneri "Budućnosti" koji su bili i njegovi osnivači. Jedan od njih je i Petar Uzelac, nosilac Spomenice 1941, poznati građanin Crvenke. Podržavaju ih i oni radnici koji se boje otkaza.
       Mnogi u ovom mestu radili su u preduzeću "Budućnost" od njegovog osnivanja i imaju po četrdeset godina staža. To su roditelji radnika koji sada štrajkuju. "Naslednici" imaju po dvadeset godina rada u proseku. Ta generacijska povezanost je nešto što posebno ističu, kao garancija o pravednosti njihovog cilja.
       "Penzioneri su održali i miting podrške na kome je bilo oko 500 ljudi. Podršku su nam dali i sindikati mnogih preduzeća, kao i građani Crvenke koji shvataju situaciju i žele da se reši što pre. Mi bez pomoći republičke vlade i Crvenke ne možemo stati na noge. I deca nam dolaze i bodre nas, a, na kraju, zbog njih se i žrtvujemo - zbog njihove budućnosti", govori nam Ristovski.
       Mnogi su tokom štrajka oslabili, po osam kilograma i više. Trojica su zbog iscrpljenosti morali da odustanu od štrajka.
       Jedan od njih - Slobodan Sekulić, kako ističe, ima već trideset godina staža u ovom preduzeću i zbog tri hronične bolesti morao je da prestane sa štrajkom glađu."Kada sam u sve ovo ušao osećao sam se potpuno zdravim, međutim dr Zorica Janjić, koja vodi računa o nama, imala je drugačije mišljenje. Morao sam da počnem da jedem." On posebno naglašava: "Ne želim da 'Budućnost' ode u bescenje. Zato sam ovde."
       Ristovski nas u međuvremenu podseća na nekadašnju snagu preduzeća: "Pre sedam godina smo do oktobra posejali 1 750 hektara pšenice, a 1994. 'imali' smo 830 vagona. Svi radovi su završavani do 29.novembra, šećerna repa se vadila za 15 i 19 dana a sada ne može ni za tri meseca. Nekada smo gradili Crvenku, ulice u njoj i preduzeća, a sada nemamo ni minimalac."
       Najlepša sećanja vezana su im za period 1990-1995, kad je direktor bio Dragomir Drašković koji je izgradio sistem za navodnjavanje i kupio mašinu za njega, sredio krug ekonomije, kupio stotinu osnovnih mašina, dao radnicima dobre plate. "Zato smo njega i predlagali, i pošto nije prošao ni on, ni niko od poštenih ljudi, mi smo se odlučili za štrajk", govori Ristovski. "Uništena nam je mehanizacija - ostali smo bez traktora i priključnih mašina, tako da ne možemo da se bavimo osnovnom delatnošću - obradom zemlje i proizvodnjom pšenice, ječma, šećerne repe. To je pokušaj da 'privatnici' uđu u firmu."
       Pokušali su legalnim putem, podnosili krivične prijave. Obraćali se MUP-u da se "neke stvari ispitaju", kao i republičkom ministru poljoprivrede Jovanu Baboviću."On je zahtevao da se uvedu privremene mere, da se predloži novi v.d. direktora." Ali, za sada bez rezultata.
      
       Kriminal
       Predsednica sindikata radnika Nada Kovačević, majka petoro dece, kaže da je žalosno da se sada od radnika prave socijalni slučajevi. "Ima radnika kojima je struja isključena, deca gladna i sede u mraku. Radnici osećaju da kriminal hvata maha, da je minut do dvanaest."
       Štrajkači posebno naglašavaju da sadašnji v.d. direktora Mirko Marić (u međuvremenu, isključen iz SPS-a) nema podršku većine radnika iako on preko medija ističe da je uz njega 130 radnika. "Uz njega je 30-40 ljudi čije su biografije poznate MUP-u jer su neki uhvaćeni u krađi nafte i rezervnih delova", kaže predsednik štrajkačkog odbora.
       I štab za praćenje žetvenih radova potvrdio je ono što su štrajkači govorili i upozoravali - rukovodstvo je činilo zloupotrebe, prekoračivalo ovlašćenja. Svakako, najveću težinu ima peticija lokalnih socijalista (njih tri stotine), koji su kao građani poslali pismo Glavnom odboru i Pokrajinskom odboru SPS da "pomognu da se situacija reši".
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ