Dragan i Jelena najčešća su srpska imena u ovom veku, a u poslednjih nekoliko godina na listi vode Nikola i Milica. Postoji li veza između ličnog imena i nacionalnog identiteta

      Među prvorođenim bebama u Srbiji 2000. našla se i jedna Esmeralda. Malo je verovatno da su se roditelji odlučili na taj korak razmišljajući o smaragdu (na španskom: esmeralda). Čini se jasnim da je posle Kasandre i ostalih balkanskih heroina uvezenih iz Južne Amerike, Esmeralda proverenim plamenom osvojila duše našeg auditorijuma. Dakle, neka nova imena zamenila su bizarnu inspirisanost periodom Novog ekonomskog programa (NEP), proizvodnim asortimanom EI Niš-a, Obodina i IMT-a (Nep, Šporetka, Traktorka). Svojevremeno je i osim očaranih vodećim ideolozima komunista (Marklena, recimo, nastalo spajanjem imena Marks i prezimena Lenjin), bilo i dosta ljubitelja običnih Rusa. Tako je registrovano ime Ruskinja i masovna pojava Valentina. Pretpostavlja se da je za to pomodarstvo bila zaslužna Valentina Terješkova.
       U beogradsku knjigu upisali su se i Tarzan i Džejn, Vinetu, Brusli (jedna reč), Kenedi, Naomi, Kleopatra, Oprolećovana... i jedna Srbija. Zakon kaže: nije dozvoljeno određivanje pogrdnih imena, imena kojima se vređa moral ili su u suprotnosti s običajima i shvatanjima sredine. Zato je, pomenimo, odbijen zahtev da se detetu da ime Ointangru Unartan, jer ni sam roditelj nije znao matičaru da objasni šta ono tačno znači. Odbijen je i izvesni Užičanin koji je hteo da bude u fazonu, te namerio da srpsko ime i prezime promeni u Otom Potom. Kad je mogao onaj Bugarin u Mančester Junajted...
       Stari narodi mislili su da slova ličnog imena utiču na sudbinu čoveka na isti način na koji utiču planete. Nekada se kod nas kršteno ime skrivalo davanjem nadimka, ili magijskog imena, kada se želelo prekinuti umiranje dece (dolazak čume), kao i rađanje ženske dece. (Zabeleženo je ime šeste ćerke - Netrebala.) Nekad je bilo i zakonski nemoguće nameniti ime koje predstavlja deminutiv već postojećeg. Danas sve može, može i da se ne prijavi prebivalište deteta, bez obzira na polazak u školu. Takođe, daju se imena od kojih se ne mogu sačiniti nadimci (recimo od Adolf - Dado), ali i dva imena (Filip Luka).
      
       Poruka
       Na stranu zabavne "Jamesdin" (James Dean) primere, istoričar Predrag J. Marković smatra da je pitanje izbora ličnog imena daleko složenije. Zajedno sa Biljanom Borović i Magdalenom Mraković-Ćurčija iz Gradskog zavoda za informatiku i statistiku sprema monografiju o imenima i njihovoj uslovljenosti društveno-političkim i kulturnim okolnostima. "Ime je indikator za mnogo šta, ime je poruka koju roditelji žele da prenesu na budućnost svoje dece", naglašava Marković. Kod nas pionirski rad o tome pripada istoričaru Bojanu Aleksevu, mada je on u obzir uzeo samo rođene u Beogradu, ne i sve stanovnike glavnog grada. Lingvista Milica Lađević takođe se bavila istorijskom antroponimijom na teritoriji Novog Sada.
       Imena izvedenih iz imena nacija ili država ima u narodima različitih tradicija: u narodu s davno ustanovljenom državom poput Francuza (Fransoa), u narodima s državom stečenom u 19. veku (Srboljub kod Srba, Italo kod Italijana), onim koji su državu stekli u ovom veku (Hrvoje u Hrvatskoj), ili u onim koji su gubili i zadobijali svoju državu (Leh kod Poljaka). Istoričar Marković zapisao je i da kosovski Albanci imaju i lična imena u kojima se ističu imena predrimskih plemena, navodno predaka Albanaca naseljenih na prostorima Kosova, Makedonije, ili istorijskih ličnosti iz redova prastanovnika Balkana (Dardan, Arben, Ilirijana, Baton, Teuta). Čak je u albanskom ustavu iz 1976. postojao propis o davanju nacionalnih imena deci.
       Za sada su dr Marković i gospođa Mraković-Ćurčija obradili ideju o postojanju veze između ličnog imena i nacionalnog identiteta ("Jugoslovenski i srpski identitet stanovnika Beograda u ogledalu ličnih imena", Godišnjak za društvenu istoriju, godina VI, sveska 1, 1999). Njihov je zaključak da je deo nacionalnih srpskih imena gotovo nestao u drugoj polovini ovog veka, prvenstveno misle na transparentna srpska nacionalna imena kao što je Srboljub.
       Jugoslovenski pandan, ime Jugoslav, pre Drugog svetskog rata doživljavalo je vrhunac u doba posle smrti kralja Aleksandra i u doba ugroženosti države, pred rat. Međutim, jugoslovenska imena očigledno su doživela opadanje popularnosti za vreme ustavne krize sedamdesetih, naročito pošto je Tito umro (prošle, ratne godine evidentiran je samo jedan Jugoslav, ali i samo jedan Srboljub!). Dominacija srpskih imena nastupila je tek uoči raspada SFRJ. Sve dotle može se govoriti o prilično ravnomernom prihvatanju jugoslovenskog i srpskog identiteta, pa i o prevladavanju jugoslovenskog od 50-ih do kraja 80-ih godina, kažu autori ovog istraživanja.
       Ime Stefan, decenijama u zapećku, ilustruje tezu da se srpsko-vizantijski talas u davanju imena podigao u novije vreme. Ako učestalost tog imena povežemo s Titovom smrti, protestima Srba s Kosova i Memorandumom SANU, uviđa se da je 90 odsto svih ovovekovnih Stefana rođeno posle 1980, dok je više od 80 odsto rođeno kad je pokretano srpsko pitanje, posle 1986. godine.
       Dalje, netransparentno ime Goran, karakteristično za mešovite brakove (uz Damira, Sanju i Maju), ime prihvaćeno i među hrišćanima i među muslimanima, jednako je indikativno. Pre 1914. rođen je samo jedan, a u vreme ugroženosti zemlje, od 1949. do 1953, rođeno je 279 Gorana. Posle Tita, njihov broj je s 316 1980. godine pao na 237 u 1981. godini.
      
       Pravda
       Najčešća imena u beogradskom registru, računajući ceo vek, jesu: Dragan, Milan, Zoran i Aleksandar, od ženskih Jelena, Ljiljana, Milica i Marija.
       Do Drugog svetskog rata, najviše je bilo Milana i Radmila. Tokom rata, Slobodan je izbio na prvo mesto iako ga prethodnih decenija nije bilo ni u prvih 15. Tada su se pojavila i druga imena pojmovno vezana za rat, odnosno mir - Ratko, Ratimir, Miroslav. Slobodan ostaje na čelu do sukoba s Informbiroom. Radmilu je zamenila Ljiljana, iza nje su Mirjana, Radmila i Slobodanka. Od 1949. do 1955. vode Dragan i Ljiljana, od 1956. do 1965. Zoran i Vesna, zatim do 1980. Dejan i Jelena, od 1981. do 1991. Marko i opet Jelena, od 1991. do 1995. Nikola i Milica.
       Poslednjih godina Beograđani vole Anđele, Tare... U antroponomastici (nauka o ličnim imenima) uočeno je da se tradicionalno više pažnje poklanjalo nacionalnom identitetu muškog imena. Ženska su uglavnom bila predmet eksperimentisanja. Stoga, gledajući od zapada preuzeta imena, ima više Gabrijela, Danijela i Žaklina, nego muških Gabrijel, Danijel ili Žak. S druge strane, dr Marković nije siguran da li će uspeti da dokaže još jednu pretpostavku - da su inovacijama u smišljanju imena skloniji intelektualci.
       Baveći se u nastavku Slobodanom, smatra se da što je ime starije, to je i više ljudi s tim prezimenom. Slobodan je, znači, relativno novo ime, jer nema u nas mnogo Slobodanovića. Veruje se da je prvo ime Slobodan dobio Slobodan Jovanović, čiji je otac, čuveni liberal Vladimir Jovanović, svom drugom detetu, ćerki, dao ime Pravda. "To je tipičan primer ideološke poruke koju nosi svako ime", objašnjava istoričar Marković.
       Zanimljivo je i da je samo jedna Slobodanka 1998. upisana u beogradsku bazu podataka. Zato Nikola i Milica neprikosnoveno vode već četiri godine. Uključujući, prirodno, i period bombardovanja. Slobodan nije ponovo izjurio na prvo mesto, niti je uopšte među prvih deset. Kažu, rat je suviše kratko trajao. A i naglo mu je pao rejting od kraja osamdesetih. Neko će reći da je izgubio titulu "dečka koji obećava".
      
       ANA VUČKOVIĆ