Grupa od jedanest majki tragično nastradalih radnika RTS-a uporno tragaju za istinom o bombardovanju zgrade u Aberdarovoj ulici tokom prošlogodinje agresije NATO-a

      Grupa od jedanaest majki tragično nastradalih radnika RTS-a uporno traga za istinom o bombardovanju zgrade u Aberdarevoj ulici tokom prošlogodišnje agresije NATO-a
       Ni duže od godinu dana nije bilo dovoljno zvaničnicima Radio televizije Srbije da se oglase o okolnostima pogibije 16 svojih radnika prilikom raketiranja zgrade RTS-a u noći 23. aprila 1999. godine. Sve što se do sada čulo, bio je glas roditelja nastradalih. A reči nisu nimalo lake, naročito za rukovodeće ličnosti RTS-a.
       "Niko od odgovornih do sada nije podigao svoj glas i rekao 'priznajemo, ne priznajemo, odgovorni smo, nismo odgovorni'. Samo jednom prilikom se oglasio Milorad Komrakov, glavni urednik Informativnog programa. Posle toga je nastupilo dugotrajno ćutanje. Zatim se povodom godišnjice oglasio Dragoljub Milanović, direktor RTS-a, ali ne na mestu gde su porodice podigle spomenik, nego ispred spomen-ploče koju su oni podigli, ili kako ja kažem, ispred 'Mrkonjića tarabe'. Najosnovniji moralni, ljudski, profesionalni čin bio bi da nas pozovu i kažu šta se desilo, zašto se desilo. Kao da mi ne znamo da je NATO gađao zgradu. NATO jeste ubica, ali oni su saučesnici. Zvanična najava od NATO-a o bombardovanju zgrade RTS-a postoji od 8. aprila, ali ništa nije učinjeno da se to spreči. Za nas je još uvek 23. april 1999. godine", kaže Žanka Stojanović, majka tehničara Nebojše koji je poginuo prilikom raketiranja zgrade RTS-a.
       Roditelji su krajem meseca uputili otvoreno pismo (Zahtev za pismeni odgovor o istrazi povodom tragedije na RTS-u) na sledeće adrese: Goranu Matiću, saveznom ministru za informacije, Aleksandru Vučiću, republičkom ministru informisanja, Vlajku Stojiljkoviću, Dragoljubu Jankoviću, republičkom ministru pravde..., kao i na još pet zvaničnih adresa.
       "Po čijem nalogu su izmeštene TV Novi Sad, TV Pink, Košava, brojni TV predajnici", dok "jedino državna televizija to nije učinila? Zašto ništa nije učinjeno povodom izmeštanja ljudstva i tehnike?" - pitaju se majke tragično nastradalih radnika RTS-a.
       Upućeno je i pismo Karli del Ponte, glavnom tužiocu Haškog tribunala, povodom odbijanja Tribunala da "pokrene istragu protiv NATO-a zbog eventualnih zločina tokom prošlogodišnjih vazdušnih udara na SRJ".
       Šta se zaista dešavalo te noći, po svemu sudeći, ostaće i dalje nerazjašnjeno.
       Odgovor je pokušao da da i reditelj Janko Baljak dokumentarcem "Anatomija bola-02.06". Film je dobio prvu nagradu na Festivalu jugoslovenskog kratkometražnog i dokumentarnog filma, marta ove godine, upravo zbog svoje dokumentarnosti i baziranja priče na činjenicama. Ipak, predsednik beogradskih socijalista Ivica Dačić, Baljkovo delo vidi kao film koji "danas ne bi pobedio ni u Vašingtonu". O postradalima ni reč.
       "I danas gospodin Komrakov ne izlazi iz kola dok njegov vozač ne pregleda da li okolo ima nekoga. Mi ih nećemo mrtve. Neka se ne plaše. Mi ih hoćemo žive, i kao živi moraju odgovarati za ono što su nam učinili. Svojim ćutanjem oni našu decu ubijaju po drugi put", kaže Žanka Stojanović.
      
       ALEKSANDAR ROKNIĆ