Naslov: "28 dana", SAD 2000.
ReŽija: Beti Tomas
Scenario: Suzana Grant
Uloge: Sandra Bulok, Elizabet Perkins, Vigo Mortensen, Dominik Vest, Stiv Baskemi

      Vuk Pavlović
      
       U izvanredno scenarističko umeće Suzane Grant mogli smo da se uverimo nedavno u odličnom filmu "Erin Brokovič - sama protiv svih". Iste epitete zaslužuje i "28 dana", veoma zanimljiva drama prožeta crnim humorom, čiji je scenario napisala Grantova, prema kojem režiju potpisuje Beti Tomas (prošli njen film je "Dr Dulitl").
       Radi se o savremenoj priči o mladoj njujorškoj književnici Gven Kamings (Sandra Bulok), koja zajedno sa svojim dečkom Džasperom (Dominik Vest) vodi buran život po noćnim klubovima, začinjen obilnim količinama alkohola i kojekakvih pilula. Na venčanju starije sestre, Gven u pijanom stanju napravi niz gluposti, a zatim kolima udari u neku kuću, zbog čega biva osuđena na izbor: ili tretman odvikavanja od alkohola i droge u trajanju od 28 dana u rehabilitacionom centru, ili boravak u zatvoru. Gven bira ovo prvo i odlazi u kliniku "Parker", čiji se program sastoji od grupnih terapija, kolektivnih ispovesti i pevanja idiotskih pesmica. Po prirodi buntovna i individualac, Gven krši rigidna pravila života u centru i dolazi u opasnost da bude deportovana u zatvor. Da bi to izbegla, ona ipak prihvata pravila igre u "Parkeru" i suočava se sa sopstvenom ličnošću i zavisnosti od tableta i pića.
       Problematika kojom se film "28 dana" bavi - alkoholizam i narkomanija - ozbiljna je i složena, a ideja da se ova tema tretira u miljeu rehabilitacionog centra jeste primamljiva, ali i zahtevna, i sama po sebi može biti mučna. Scenaristkinja Grant se pronicljivo opredelila da svoju kamernu dramsku priču oboji izuzetno duhovitim situacijama i prvoklasnim crnohumornim dijalogom, čime je inače turobna atmosfera u klinici takvog tipa razbijena suptilnom dozom komike. Na taj način su izbegnuti oveštali klišei, dok je radnja dobila na intenzivnosti, uzbudljivosti i zanimljivosti. Osim toga, veliki scenaristički plus leži u izvrsnoj karakterizaciji likova: od glavnog do poslednjeg sporednog, svi su zaokruženi a njihovi motivi i postupci su kristalno jasni. Ništa nije skrajnuto, ni prepušteno slučaju - američki sistem odvikavanja prikazan je realistički i kritički, a sam život u klinici i događanja u njoj ispričani su kroz prizmu glavne junakinje - cinične devojke sa stavom i gardom - i uporedo praćeni psihološkim pogledom na Gveninu ličnost, njeno preispitivanje i bolnu samospoznaju da je zapravo latentni alkoholičar i tabletoman.
       Rediteljka Beti Tomas je vrlo dobro vizuelno propratila tekst za "28 dana" primenivši stil laganog ritma radnje, u kojem svaka sitnica ima svoje konkretno značenje i gde su sve scene precizno razrađene i sklopljene u koherentnu celinu. Time je duh bolnice u potpunosti dočaran, a usporeni tempo zbivanja je nosio potmuli unutarnji nemir naše heroine, pa je intenzitet uzbudljivosti bio visok i bez upotrebe brzometnih akcionih scena, što, priznaćete, nije nimalo lako. Takođe, ogroman udeo u uspehu "28 dana" leži u fantastičnoj kreaciji Sandre Bulok. Maestralno je odigrala glavnu ulogu i bila jedan od nosećih stubova ovog filma.
       Na kraju, ako uporedimo "28 dana" i "Neprilagođenu", dva filma sa sličnom temom, životom u specifičnim zdravstvenim ustanovama, prevaga na strani prvog je kao otprilike u fudbalskoj utakmici između holandske i naše reprezentacije (6:1).