Na Vidovdan se zvona nisu oglasila u mnogim crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji. Pretvoreni su u ruševine

      Boraveći na Kosovu i Metohiji u vreme prvih otvorenih pretnji NATO-a, 1998. godine, švajcarski ekolog Franc Veber, u svetu poznat kao veliki borac za zaštitu prirodnih i kulturnih vrednosti čovečanstva, to duhovno nasleđe predstavio je kao "neprocenjivo blago, remek-dela evropske umetnosti i kulture". Zadivljen onim što je video, pogotovo velikom koncentracijom tako vrednih zdanja i znamenja na malom prostoru, predložio je da se cela kosovskometohijska oblast stavi pod zaštitu Uneska.
       Danas, dve godine kasnije, patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi, komentarišući televizijske slike rušenja svetinja pravoslavne kulture i civilizacije, izjavljuje da "na Kosmetu nije na delu samo genocid protiv srpskog naroda nego i protiv kulture i civilizacije uopšte".
       Nažalost, i dalje se pojavljuju nove slike rušenja. Manastir Visoki Dečani, za čiji kompleks je Franc Veber rekao da je "u univerzumu sa kosmosom", ovih dana, drugi put za poslednje pola godine, granatiran je: šest minobacačkih granata palo je nedaleko od crkve i manastirskog konaka!
      
       Porušeno 87 crkava i manastira
       Kad god se desi takav ili neki sličan napad, ljudi koji znaju za neprocenjivo bogatstvo kosovskometohijske riznice moraju da se zapitaju kakve su posledice i da li je šta od tog ugroženog duhovnog blaga sklonjeno na sigurno mesto?
       - Izmešten je samo manji deo rizničkog materijala - kaže mr Slobodan Mileusnić, upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve. - Učinjeno je to još ranije, u vreme kada je počeo rat na prostorima bivše SFRJ. Naša strahovanja su sasvim logična, jer napadi na kosovske dragocenosti nisu nikada prestajali. Kosovo i Metohija nisu srpska rana od juče...
       U SPC podsećaju na pismo koje j 1969. godine Sveti arhijerejski sabor uputio tadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, u kojem su taksativno navedeni mnogi napadi na imovinu i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, ali je upozoreno i na narušavanje građanskih i verskih prava. Vajde nije bilo nikakve, naprotiv, napadi su učestali a stradanja uvećana!
       - Srpska pravoslavna crkva i svi koji su pomagali u spasavanju duhovnog nasleđa, nisu mogli da sačuvaju te nepokretne svetinje, ni kao materijalna ni kao duhovna dobra. Osim toga, u njima je ostalo dosta bogoslužbenih i umetničkih predmeta koji čine sastavni deo jedne crkve ili jednog manastira. Jer, ako bi se iznele ikone, bogoslužbeni predmeti i crkvene knjige, onda bi se te svetinje lišile bogoslužbene funkcionalnosti - objašnjava Mileusnić.
       Na nesreću, mnogo toga je već uništeno. Sada je čak i teško da se utvrdi gde je šta i koliko porušeno, oštećeno, opljačkano ili devastirano. Srpska pravoslavna crkva ima podatke o 87 porušenih crkava i manastira.
       - Veliki je to gubitak ne samo za Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu već i za ceo civilizovan svet jer su uništena kulturna dobra visoke umetničke vrednosti, nastala pre nekoliko vekova. Posebna tragedija je što je uništeno dosta crkava ukrašenih srednjovekovnim freskama. To je neponovljivo - tužno će Mileusnić.
       Osim toga, svaka crkva je posebna riznica. Recimo, samo ikonostas u pravoslavnom hramu sadrži između 21 i 70 ikona. Tu su još celivajuće i litijske ikone, pa liturgijske sasude, odežde i razni bogoslužbeni predmeti.
       Albanski ekstremisti razradili su čitav sistem uništavanja srpskih svetinja, crkava i manastira: prvo ih opljačkaju, potom devastiraju i demoliraju, zatim pale, pa miniraju (i po nekoliko puta, dok ne sravne sa zemljom), a u poslednje vreme odnose čak i ostatke materijala da bi zatrli svaki trag da je tu nekad postojao pravoslavni hram Božji.
       Albanci - nekada čuvari
       Ali, uprkos svemu, u SPC podsećaju na hrišćansko-pravoslavno verovanje prema kojem crkve i manastiri ne umiru, već samo, usled neprijateljskog razaranja ili neke druge nedaće, zamiru. Kad se stvore prilike, obnavljaju se i ponovo stavljaju u svetu misiju.
       Upravnik Muzeja SPC napominje da je najviše crkava i manastira u viševekovnoj istoriji srpskog naroda uništeno upravo u protekloj godini, od dolaska Kfora. Paradoksalno je, kaže, da su se neke od tih crkava i manastira nalazili samo nekoliko desetina metara od "čuvara mira"!
       Nepravedno bi bilo poistovetiti sve pripadnike Kfora. Moraju se posebno izdvojiti Italijani koji učestvuju i na bogosluženju u Dečanima.
       - Rezultati čuvanja se vide. Jedno je šta se kaže, a drugo šta se uradi. I po tome se vidi u kakvom vremenu krize duha živimo - rezignirano će Mileusnić aludirajući na one koji ne žele da osete duh tako velikih hrišćanskih svetinja.
       Trenutno, jedini istinski čuvari srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, kako kaže upravnik Muzeja SPC, jesu sveštenici, monasi, arhijereji i patrijarh, koji koristi svaku priliku da ode tamo, kao i preostali pravoslavni narod.
       Iz kosovskih svetinja više nije moguće nitša izneti jer to Kfor ne dozvoljava. One retke relikvije koje se pronađu među ruševinama sveštenici prenose u preostale crkve i manastire. Nažalost, to su samo sitnice u odnosu na ono što je uništeno. U početku, sveštenici i monasi nisu postizali da održe opela postradalima, a kamoli da tragaju po ruševinama.
       U Srpskoj pravoslavnoj crkvi pomalo su iznenađeni i ćutanjem lokalnog albanskog stanovništva koje je često dolazilo u srpske svetinje da traži pomoć. Konkretno, Dečani su već vekovima u kultu Albanaca. Mnogi su ovde dolazili kao u svoju svetinju i tražili pomoć i zaštitu od svetoga kralja Stefana Dečanskog. Ovaj, kao i neke druge manastire, čuvale su nekada najuglednije albanske porodice. Zato su u svečanim prilikama starešine tih porodica, čuvara svetinja, imali mesta u vrhu sofre, odmah do patrijarha i igumana.
      
       Božja pomoć i kazna
       Monasi manastira Dečani i u vreme poslednjih ratnih dejstava primali su, čuvali i pomagali dosta albanskog življa. Nažalost, danas ne dolaze, ili možda ne smeju, da uzvrate blagodarnost.
       Veliki kult među Albancima imao je i manastir Zočište, jedna od najstarijih srpskih svetinja. Manastirska crkva Svetih vrača Kozme i Damjana pominje se još u povelji Stefana Dečanskog iz 1327. godine. U manastirskoj kapeli čuvane su mošti svetog Kozme, a u podnožju hrama je izvor sa lekovitom vodom za oči, po kojem su manastir i selo dobili ime: Zočište - za oči lečilište. Ovo svetilište bilo je nadaleko poznato po čudotvornim isceljenjima. Legenda kaže da su mošti Svetih vrača pomogle izlečenju i ćerke persijskog cara, koja je bila sumanuta a ovde došla zdravoj pameti.
       Sveštenici SPC podsećaju da je u ovaj manastir po pomoć dolazilo više pripadnika muhamedanske vere nego hrišćana. Nažalost, 13. septembra prošle godine, albanski ekstremisti srušili su ovaj manastir.
       Nekoliko dana posle rušenja svetinje fotografisane su ruševine. Kada je izrađena fotografija, kaže priča koja se brzo pronela, snimatelji su se zatekli u čudu jer su na slici videli monaha kojeg nije bilo dok su snimali. Iznenađenje je bilo još veće kad su saznali da je taj monah umro pre nekoliko godina!
       Do Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve doprle su i vesti da su rušitelji ove svetinje "sišli s uma" i da su lokalni Albanci iz straha raščistili ruševine i krenuli u ponovno podizanje svetinje.
       Ako je to tako, onda i crkvenorušitelji moraju verovati da crkve i manastiri, zaista, ne umiru!
      
       JOVAN JANjIĆ