Zvanično, u prvom upisnom roku za srednje škole i gimnazije prijemne ispite iz matematike i srpskog jezika položilo je samo oko 70 odsto kandidata. Nezvanično - u mnogim srednjim školama 60 odsto učenika nije prošlo prijemni

      Kada nam loše ide, uvek je neko drugi kriv. Tako su razlozi za katastrofalne rezultate učenika na prijemnim ispitima za srednje škole i gimnazije pronađeni u "neodgovornom odnosu nastavnika i profesora koji su štrajkovali i onemogućavali sprovođenje predviđenog plana i programa", a "deo krivice leži i na NATO-u".
       Kažu da nije zapamćena tako niska prolaznost na kvalifikacionim ispitima. Zvanična, poražavajuća cifra se kreće oko 70 odsto (jedna trećina je pala), a samo u beogradskim srednjim školama u prvom upisnom roku je upisano četiri hiljade učenika manje nego prošle godine. (Poseban kuriozitet predstavlja Trgovačka škola u Beogradu gde je "prošlo" deset đaka). U prvom krugu, od prijavljenih 87 214 svršenih osnovaca, upisana su 64 902 đaka.
       Nezvanično se moglo čuti od profesora srednjih škola u Beogradu da su rezultati još gori. U pojedinim školama 60 odsto učenika(!?) nije prošlo (učenici su tri meseca pre prijemnih ispita imali rešenja zadataka iz matematike i srpskog jezika), a jedan od profesora matematike za NIN kaže:"Kolege su mi rekle, a i sam imam to iskustvo, da direktori sugerišu: 'Budite tolerantni'. Poeni su se natezali, a rešenja zadataka iz matematike su bila, u nekim srednjim školama, ispisana na tabli. Što je najgore, i pored toga učenici su dobijali po nula i po pola poena!"
      
       Klimavo znanje
       Mihailo Jokić, zamenik ministra prosvete, ocenio je da su zadaci iz matematike "bili laki" i da onaj učenik koji nije dobio najmanje 10 ili 12 poena ne bi mogao da prati nastavu u srednjoj školi.
       "Od 17 zadataka iz matematike samo tri su bila teža, dok su ostali bili 'elementarni' zadaci u kojima nije bilo čak ni uobičajenih 'caka', već je traženo samo poznavanje onoga što predviđa plan i program", rekao je Jokić.
       Moglo bi se iz ovog zaključiti da zbog povećanog interesovanja za zanimanja kuvara, konobara, frizera i zubnog tehničara, našoj deci i nisu potrebni matematika i srpski jezik. Tako jedna analiza pismene vežbe iz gramatike - glagoli i glagolski oblici - rađena u jednoj beogradskoj osnovnoj školi pokazuje da je u odeljenjima sa 22 i 26 učenika sedmog razreda više od 50 odsto đaka dobilo, i brojem i slovima - nula poena od mogućih 13!
       Profesor srpskog jezika u beogradskoj osnovnoj školi govori nam da direktor ne uvažava mišljenje kolega na sastancima nastavnog veća. "Kada iznesem mišljenje o radu i vladanju pojedinih učenika, direktor to vešto zaobilazi i stopira. Ima običaj i da kaže: Treba sebe da preispitamo, da li smo mi krivi, deca nisu kriva, ona su fina." Posebna priča je, kako kaže, da učenici ne čitaju lektiru, da u sedmom i osmom razredu ne znaju pisana slova(naročito slabo znaju latinicu), da nemaju kulturu ophođenja i da su slika i prilika svojih roditelja, jer zna se - "sve ide iz porodice, a o društvenom okruženju i da ne pričamo".
       I upravo korupcionaško okruženje uspostavilo je takvu hijerarhiju vrednosti da mladi danas nemaju pozitivne uzore ni motive da uče i napreduju. Roditelji koji su rastrzani pokušavaju i "zaobilaznim"putevima da "pomognu" svojoj deci - pritiscima na direktore i profesore, poklonima, jer kako kažu - "škola je samo prepreka, na životnom putu njihove dece". I za nepotkupljive imaju rešenje - "mora da postoji način da im se priđe" a to, naravno, i nije teško znajući kolike su plate prosvetara (oko 100 maraka, iz dva dela).
       Tako nepripremljeni mnogi stižu do fakulteta kada, ako se upišu, treba da savladaju daleko teže gradivo. No, i za mnoge tu ne postoje prepreke. Na fakultete šest univerziteta u Srbiji ove godine treba da se upišu 40 433 brucoša. Najveće interesovanje vlada za Ekonomski, Medicinski, Stomatološki, Veterinarski i Farmaceutski fakultet na Beogradskom univerzitetu.
      
       Korupcija
       Istraživanje javnog mnenja Srbije (obavljeno u aprilu ove godine), koje je uradio ekspertski tim Centra za proučavanje alternativa (Srećko Mihailović, Mirjana Vasović, Stjepan Gredelj, Silvano Bolčić, Bora Kuzmanović, Dragomir Antonić), pokazuje da 70 odsto građana misli da je korupcija razvijena u prosveti, ali i da bi samo četiri odsto njih dalo mito nastavnicima i profesorima za bolju ocenu svoga deteta.
       Nije nepoznat podatak da ispiti na pojedinim beogradskim fakultetima "koštaju" i po 300 maraka, uz posredovanje. Pad standarda i morala doveo je do toga da profesori daju časove onim učenicima koji imaju slabu kod njih. Postoji, prema rečima Srećka Mihailovića, i specifičan govor korupcije - slučaj kada profesor obara studenta za kojeg misli da je "pogodan".
       Posebno je delikatan i odnos na relaciji asistent - profesor, kada je ovaj prvi "prisiljen" da zarađuje uspon na hijerarhijskoj lestvici ulazeći u razne vrste "kompromisa". Konačno, između države i profesora i nastavnika postoji posredno podmićivanje - ne da bi se nešto dobilo, nego da bi se očuvalo. Konkretno - radno mesto.
       U društvu i državi koji ne drže do sebe, mladi nemaju pozitivnih uzora i zato su samo i jedino - žrtve.
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ