Zbog čega je ove godine sunčanje odjednom postalo izuzetno opasno? Do prošle godine su nas ubeđivali da velike "ozonske rupe" nad našim glavama - ne postoje?

      
      
       Pazi, opasnost opet vreba napaćeni narod Srbije! Opasnost nam ovog puta dolazi od Sunca, javljaju mediji, objašnjavajući da je reč o izuzetnom riziku po zdravlje ukoliko se sunčevim zracima koža izlaže duže od ukupno 10 minuta dnevno. Takve restrikcije sunca nije bilo ni u vreme najomraženijeg okupatora. Zbog čega se, dakle, građanima sada medijski uskraćuju sunčevi zraci?
       Izgleda da je ipak tačna ona cinična opaska da se "ništa nije dogodilo dok o tome ne pišu novine". (Kad kažem novine, mislim na sve vrste medija: na novine, radio, televiziju.)
       Primera bar za to ima dovoljno. Zar nas preko medija nisu ubeđivali da nema opasnosti od zračenja posle havarije černobiljskog nuklearnog reaktora? Jesu! A je li bilo zračenja? Prvo su rekli da nije bilo, a posle su priznali da je bilo zračenja i kada su nas ubeđivali da nije bilo. Dakle: bilo je zračenja iz Černobilja!
      
       Draga Saveta
       Očigledno je stvar političkog trenutka bilo i prošlogodišnje upozoravanje medija da će biti veoma opasno pomračenje Sunca, te je građanstvo bilo ubeđeno da će preživeti taj prirodni fenomen, bolje reći kataklizmu, jedino ako za vreme pomračenja ne izbija iz zatvorenih prostorija, pogotovo ako na prozore navuče i tešku ćebad.
       I narod je preživeo, valjda zato što je za vreme pomračenja poslušao savete medija. Uglavnom, ulice, putevi i autoputevi bili su pusti.
       Sada, međutim, isti oni mediji koji su nas doskoro ubeđivali da je sunčanje zdravo i korisno, da je moderno biti preplanuo od sunca, odjednom tvrde da je sve to čak i veoma opasno po život. Sunčanje, kažu sada, može da izazove rak kože. Šta je posredi? Da li je to istina?
       Magistar meteoroloških nauka Verica Gburčik, savetnik direktora Gradskog zavoda za zdravstvenu zaštitu Beograda, redovno obaveštava medije o svakodnevnim opasnostima od prekomernog sunčevog zračenja. Novine su čak uvele redovne rubrike o indeksima tog zračenja iako se ono ne meri u SRJ. Naša sagovornica koristi inostrane podatke. Svetska zdravstvena organizacija je još pre 15 godina preporučila da se o tome na takav način informišu građani svih zemalja sveta.
       Zbog čega se kod nas kasni za tih 15 godina? - neminovno je pitanje, na koje gospođa Gburčik odgovara lakonski:
       - "Pitajte nadležne!"
       Samo pola godine ranije (septembar 1999), međutim, gospođa Gburčik je demantovala pisanje NIN-a da je u to vreme i nad Jugoslavijom bila "ozonska rupa", kako su, inače, pisali - svetski mediji.
       "Trenutno je ozonska rupa nad Grenlandom!", ispravila je tada gospođa Gburčik pisanje koleginice, mada su neke okolne zemlje i prošle godine upozoravale svoje građanstvo na toplotne opasnosti sa neba. Uostalom, stručnjaci su objašnjavali ovom novinaru da se istanjeni ozonski sloj kreće otprilike brzinom oblaka, te da danas može biti nad Austrijom, sutra nad Mađarskom, a prekosutra već nad Ukrajinom. Prema tome, ako je dotičnog septembra "ozonska rupa" bila "trenutno nad Grenlandom", verovatno i jeste bila, što ne znači da dan-dva pre ili posle toga nije bila i nad našom zemljom. A bila je sigurno mnogo puta.
       Da ne bude zabune: "ozonska rupa" i nije nikakva rupa, već samo od raznih štetnih isparenja sa zemlje oštećen sloj ozona koji obavija Zemlju u stratosferi na visini od 10 do 50 kilometara. Takvih istanjenih slojeva ozona ima na bezbroj mesta, a najtanji je iznad polova.
       Objašnjenje zbog čega kod nas nije bilo nuklearnog zračenja iz Černobilja ili kojekakvih ozonskih rupa, kao u komšiluku, pre bi moglo da se potraži u želji naših nadležnih da se "nepotrebno ne uznemirava javnost".
       Ove godine je prvi put svoje saopštenje o opasnosti od prekomernog sunčanja obnarodovao i beogradski Institut za onkologiju, te nekima sve to liči na akciju "nadležnih" da skrenu pažnju javnosti sa važnijih dešavanja u društvu. Za takve pakosti, međutim, nema nikakve argumentovane podloge.
      
       Zašto tek sada?
       Dr Ana Jovićević-Bekić, načelnik Odeljenja epidemiologije i prevencije beogradskog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, priznaje da su ovogodišnju kampanju protiv prekomernog izlaganja sunčevim zracima mogli da započnu još pre petnaestak godina, kada je Svetska zdravstvena organizacija i preporučivala takve akcije u svim zemljama sveta. - U stvari, još 1982. godine otkriveno je istanjenje ozonskog omotača, što je podrazumevalo i sve opasnosti o kojima sada govorimo.
       A zbog čega tu akciju u Institutu za onkologiju nisu počeli na vreme, mnogo ranije, takođe nema odgovora, pa sve to ipak liči na domaću politizaciju Sunca.
       Vratimo se ipak suštini: šta je istina od priča da je sunčanje od početka proleća do kraja jeseni za vreme sunčanih dana veoma opasno?
       - Efekti prekomernog sunčanja javljaju se već posle nekoliko sati u vidu crvenila ili opekotina, objašnjava dr Ana Jovićević-Bekić. - Dugoročni efekti se javljaju posle nekoliko decenija u vidu preranog početka starenja kože: ona je naborana, nije više elastična i dobija žućkastu boju. Kasniji efekti su još porazniji: javljaju se neprijatne promene na koži od kojih neke metastaziraju. Neko može imati predispozicije da oboli od raka kože, ali to ne mora i da se desi ukoliko nema povoda kao što je prekomerno izlaganje kože sunčevim zracima.
       Od ostalih štetnih posledica od prekomernog sunčanja, dr Jovićević-Bekić pominje moguće oštećenje očiju (katarakta) i prolazno oštećenje imunološkog sistema celog organizma.
      
       Odbrana i zaštita
       Pošto sagovornica NIN-a objašnjava da opasno UV (ultravioletno, odnosno ultraljubičasto) zračenje tipa "B" zadržava ozonski omotač ukoliko nije oštećen, dok isto tako opasne sunčeve UV zrake tipa "A" ne zadržava ni ozon, proističe pitanje: znači li to da je čovek i u prošlosti uvek bio u opasnosti kada se sunčao za vreme jarkih dana? I, šta bi trebalo da rade seljaci kada celog dana moraju da posluju u polju?
       - Ranije su seljaci u polju radili u odeći i sa šeširima na glavi.
       - Upravo neki nagađaju da bi sve ovo, u stvari, moglo biti akcija radi uvoza kineskih šešira sa velikim obodom za srpske seljake?
       - Vi se šalite, ali Kinezi možda baš zbog te zaštite imaju najmanju smrtnost od melanoma.
       - Priča se i to da Sunce sada opasnije greje možda i radi toga da građani Srbije ne bi išli na Crnogorsko primorje?
       - To sam i ja čula, ali to su besmislice!
       - Šta se, dakle, preporučuje za zaštitu od štetnog sunčevog zračenja?
       - Naočari sa UV filterom (napomena novinara: staju od 150 do 300 maraka), gusto tkana bela tkanina, po mogućnosti od pamuka i kapa na glavi! - savetuje sagovornica NIN-a. - Oni koji idu na more trebalo bi i da koriste kreme sa zaštitnim UV "B" i UV "A" filterom (napomena novinara: staju od 20 do 50 maraka), mada je stručna dilema koliko one zaista štite od pojave raka na koži. U svakom slučaju, krema treba da ima zaštitni faktor najmanje 15, a za decu i osobe svetlije puti, ne manje od 20. Brojke pokazuju koliko puta sa tom kremom čovek može biti duže izložen suncu, nego bez nje. Za svaki slučaj, trebalo bi da se namaže svaka dva sata, ili kad god izađe iz vode, izuzev ako zaista kremu ne spira voda. U svakom slučaju, kada je sunce najjače, između 11 ujutru i 16 časova po podne, trebalo bi se skloniti u "debelu" hladovinu, jer su opasni i sunčevi zraci koji se reflektuju od vode, peska, pa i od šljunka! Ukoliko je sunce jako od ranog jutra, može biti opasno i u 8,30, kao i po podne u 17 časova.
      
       Opasni solarijumi
       Sunčanje, međutim, može biti isto tako opasno i u potpuno zatvorenoj sobi, pa i noću - u solarijumu. Sagovornica NIN-a objašnjava da su solarijumi bili "bezbedni" jer su umesto štetnih lampi koje su zračile UV "B" zrake, počele da se koriste lampe koje emituju samo bezopasne UV "A" zrake. Dok se ubrzo nije ispostavilo da su i ovi drugi zraci podjednako opasni.
       Nezavisno od sadašnje preventivne akcije naših zdravstvenih radnika, činjenica je da je u nekom drugom, razvijenom svetu, odavno i mnogo ozbiljnije shvaćena stara opasnost od jarkih sunčevih zraka. U Australiji je, primerice, na snazi zakon po kome učenici moraju preko dana da budu odeveni u odeću sa dugačkim rukavima, zakopčani do grla i sa kapom na glavi. Uzgred, u Australiji indeks zračenja često iznosi 20, dok kod nas nije veći od 10. Ali, u Australiji su ove zakonske mere doneli tek pošto je konstatovano da je učestalost melanoma (raka kože), bila mnogo veća od ostalih vrsta raka. Zbog svega toga u Australiji se odavno niko razuman ne kupa u okeanu bez - majice. Majice, valjda, sa dugačkim rukavima!
       Povećana smrtnost - U našoj zemlji nema statističkih podataka o učestalosti melanoma (a on je, inače, jedan do dva procenta od svih tumora), ali je u svakom slučaju u značajnom porastu smrtnost od melanoma, reči su dr Jovićević-Bekić. - Ukoliko se na vreme otkrije, melanom može uspešno da se izleči.
       Evo i stručnog saveta naše sagovornice:
       - Potrebno je da građani povremeno sami pregledaju kožu celog svog tela kako bi na vreme uočili eventualne neuobičajene promene na koži, kao što su promene oblika i veličine mladeža, odnosno - da li su počeli da menjaju boju u tamnobraon ili crnu. Savetovalište Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Pasterova 14 u Beogradu, radi utorkom od 10 do 12 časova.
       Oni koji su se u mladosti suviše prepuštali zadovoljstvima kupanja u sunčevim zracima, valjali bi sada da sami sebi uvedu restrikcije sunčanja, jer medicina smatra da se zračenje - kumulira!
       Posle svih neprijatnosti za koje smo saznali o štetnosti od sunčevog zračenja, radoznalost nalaže pitanje da li je ostalo i neke koristi od sunčanja. Odgovor dr Ane Jovićević-Bekić glasi:
       - Jeste, kažu da sunčanje povećava lučenje endorfina, materije odgovorne za osećanje zadovoljstva!
       Pitanje svih pitanja o sunčanju, dakle, glasi: kako naći zlatnu sredinu - ne opeći se od sunčevog zračenja, a ipak povećati lučenje endorfina?
      
       TOMA DžADžIĆ
      
      

Preživeti vrelinu Tekuće sedmice pronela se vest Beogradom da je meteorologe "uhvatila panika", jer su temperature mnogo veće od onih koje oni prikazuju javnosti a, navodno, ne smeju da saopšte istinu, jer bi pri temperaturama većim od 42 stepena po Zakonu moralo da se proglasi vanredno stanje. U Grčkoj je to već učinjeno.        - I ja sam čuo te priče - za NIN tumači situaciju Časlav Stanojević, dugogodišnji meteorolog, sada direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda. - Ne postoje izraženi kriterijumi za visine temperatura pri kojima bi se, eventualno, proglašavalo vanredno stanje. Veoma su retke države koje su to definisale. Čak ni Nemačka i Francuska nisu sredile tu pravnu regulativu. Tek je Svetska zdravstvena organizacija naložila da se to definiše, pa je i naša zemlja preduzela potrebne korake. Profesor Mladen Đurić je izradio inicajalni predlog, a sada se formira jugoslovenski tim koji će izraditi kriterijume. Znači, tek treba da se definiše snaga, jačina, količina... svih meteoroloških pojava kada bi i u kojoj situaciji trebalo proglasiti vanredno stanje.